Вести
Одржана јавна расправа са презентацијом Нацрта закона о заштити од буке у животној средини
С обзиром да јавна расправа траје до 23. јуна 2021. године, Министарство заштите животне средине позива све заинтересоване стране да своје предлоге и сугестије на Нацрт Закона о заштити од буке у животној средини, доставе на прописаном обрасцу (https://www.ekologija.gov.rs/informacije-od-javnog-znacaja/javne-rasprave/javni-poziv-za-ucesce-u-javnoj-raspravi-o-nacrtu-zakona-o-zastiti-od-buke-0) на имејл адресу: upravljanje@ekologija.gov.rs или поштом на адресу: Министарство заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, са назнаком: „За јавну расправу о Нацрту закона о заштити од буке у животној средини”.
Вујовић: Само заједничким залагањем можемо да превазиђемо еколошке изазове
– Сваким пројектом којим унапређујемо стање животне средине, побољшавамо и квалитет живота грађана – рекла је Вујовић након што је, заједно са потпредседницом Владе и министарком рударства и енергетике Зораном Михајловић и генералним директором НИС-а Кирилом Тјурдењевим, потписала Меморандум о сарадњи у оквиру програма друштвене одговорности те компаније ”Заједници заједно 2021“. За овај програм, НИС је издвојио 107,5 милиона динара.
Средства ће бити усмерена у еколошке пројекте у 12 локалних самоуправа у Србији, а Вујовић је истакла да је то велика шанса за градове и општине да конкуришу за најважније еколошке пројекте.
– Компанија НИС је препознала шта је најпотребније градовима и општинама и зато ће по овом програму улагати у замену котларница на еколошки прихватљивије енергенте, озелењавање јавних површина, пошумљавање. У министарству које водим трудили смо се да подржимо такве пројекте, и кроз наше конкурсе донели смо средства у 54 локалне самоуправе. Значи нам свака помоћ друштвено одговорних компанија и надам се да ће и друге следити овај пример – рекла је Вујовић.
Потпредседница Михајловић је истакла да велике кораке у заштити животне средине, одрживом развоју и енергетској транзицији, не може да направи само једно министарство, један град, влада, једна компанија, али да их могу направити сви заједно.
Тјурдењев је рекао да је НИС у еколошке пројекте уложио готово 120 милиона евра, а да су ефекти захваљујући капиталним пројектима, у којима се води рачуна о заштити животне средине, вишеструко већи. Генерални директор НИС-а је данас потписао споразум о сарадњи са представницима 12 градова и општина, учесника програма „Заједници заједно“.
Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, који се обратио присутнима у име локалних самоуправа, захвалио је НИС-у на 11 година искрене сарадње са локалним самоуправама у борби за чистију и уреднију Србију. Он је нагласио да је Србија данас довољно ојачала и сазрела да поведе рачуна о сваком аспекту живота својих грађана и да заштита животне средине захтева заједнички рад.
Потписивањем споразума, започео је овогодишњи конкурс „Заједници заједно“. Конкурс је отворен до 5. јула 2021. године, а резултати ће бити објављени до 15. септембра 2021. О избору пројеката одлучиваће комисија коју ће чинити представници компаније НИС, локалних самоуправа, Министарства заштите животне средине и Министарства рударства и енергетике.
Вујовић: Нови закон допринеће ефикаснијем решавању проблема буке
Министaрка је истакла да су у Нацрт закона, на предлог града Београда, унета и два члана који се односе на буку из угоститељских објеката.
– Оно што је предвиђено законским одредбама јесте то да ће стручне организације мерити буку, а та надлежност повериће се и Комуналној милицији у локалним самоуправама. Захваљујем Граду Београду што је дао квалитетне иницијативе, које смо наравно уважили. То ће значити и за друге велике градове у Србији који имају сличне проблеме и допринеће квалитетнијем животу грађана – рекла је Вујовић.
Министарка је нагласила да су Нацртом закона транспоноване одредбе Директиве ЕУ, дефинисано је шта је бука у животној средини и проширена листа извора буке, а унете су и измене у погледу надлежних органа за израду стратешких карата буке и акционих планова.
-Нацрт закона је на јавној расправи до 23. јуна. Очекујем да ће до тада стићи све сугестије и квалитетни предлози. Ово је прилика да се све заинтересоване стране укључе како би се унапредио текст Нацрта закона пре усвајања – рекла је Вујовић.
Заменик градоначелника Београда Горан Весић захвалио је министарки Вујовић јер је, како је рекао, препознала овај проблем и прва од свих реаговала.
– Проблем буке постоји годинама и Град Београд је покушавао да га реши изменом законских прописа. Министарка Вујовић је била председник општине Савски венац, веома добро познаје Београд и зна да је проблем буке један од највећих проблема са којима се суочавамо. Овде су са нама управници стамбених зграда којима желимо да представимо наша практична решења и како мислимо да решимо овај проблем – рекао је Весић.
Oн je нагласио да, када овај закон буде усвојен, као и подзаконски акти којим ће се поједине одредбе прецизирати, комунални милиционари у Београду имаће могућност да на лицу места мере буку.
– Моћи ће на лицу места да упозори онога ко емитује буку, имаће могућност да затвори тај објекат или да одузме средства са којих се емитује бука и на тај начин ћемо, сигуран сам, брзо и практично користећи нова законска овлашћења решити проблем буке у Београду – прецизирао је Весић.
Он је додао да Град није против угоститељских објеката, те да они треба да раде јер запошљавају људе, али мора да постоји мера између њиховог рада и тога да људи морају нормално да живе, поготово ако се тај објекат налази у стамбеним зградама.
Вујовић потписала Протокол о сарадњи са Фондом „Европски послови“ АП Војводине
Србији у процесу европских интеграција предстоје бројне обавезе у области заштите животне средине, како у оквиру Поглавља 27, које се односи на животну средину и климатске промене, тако и у имплементацији Зелене агенде за Западни Балкан.
– Ово партнерство је важно, јер заједничким снагама можемо брже да остварујемо циљеве дефинисане Зеленом агендом, кроз јачање међуинституционалне сарадње и подршке локалним самоуправама у Војводини. Наша заједничка мисија је да им приближимо могућности које нуде европски фондови и да створимо услове да кандидују пројекте како би на тај начин подстакла значајна улагања у сектор заштите животне средине – рекла је Вујовић.
Такође, додала је министарка, важно је што ће Фонд мапирати стање у области заштите животне средине у локалним самоуправама у Војводини, што ће омогућити да се боље сагледају еколошки проблеми у том делу земље.
Директор Фонда „Европски послови“ АП Војводине Александар Симурдић је истакао да је Протокол изузетно значајан са аспекта исказивања спремности и одлучности државе да, са партнерима са свих нивоа, имплементира најбоља и одржива решења за највеће изазове данашњице, а тичу се животне средине.
– Имплементацијом Протокола о сарадњи пружићемо заједнички допринос поспешивању локалног и регионалног развоја, кроз системску подршку локалним самоуправама у изради локалних акционих планова за заштиту и унапређење животне средине. Циљ је плански допринос свеобухватнијем коришћењу средстава из Економског и инвестиционог плана за Западни Балкан, Зелене агенде, као и других билетералних и међународних извора – навео је Симурдић.
Вујовић: Људски фактор узрок пожара на депонији у Ковину
Вујовић је додала да је министарство обезбедило видео надзор за праћење стања на депонији, као и средства за затварање и рекултивацију депоније, која ће моћи да буду повучена када се пронађе адекватно решење за одлагање отпада из општине Ковин.
– На наше инсистирање, у марту ове године, депонија је затворена, а отпад је привремено преусмерен на регионалну депонију у Панчеву. Након што је утврђено да гасови нису узрок пожара на депонији у Ковину, локална самоуправа је одлучила да отпад поново одлаже на својој територији до изградње трансфер станице, која је решење за отпад из општине Ковин, али и предуслов за санацију ове несанитарне депоније – рекла је Вујовић.
Министарка је наложила локалној самоуправи да појача инспекцијски надзор на депонији, док се не стекну услови да се она трајно затвори и санира, на чему се интензивно ради.
Вујовић позвала локалне самоуправе да пријаве пројекте за уклањање дивљих депонија
Вујовић је навела да је рок за пријаву почео да тече од 7. јуна, а трајаће до 22. јуна 2021. године.
– Позивам локалне самоуправе и градске општине које имају проблем с дивљим депонијама на својој територији, да искористе прилику и пријаве пројекте како би добиле подршку државе. Министарство које водим је по први пут расписало овакав конкурс, јер у Србији, на жалост, имамо велики број дивљих депонија, које су често у близини река или у градским зонама близу насеља. Одлучни смо у намери, да заједно са локалним самоуправама, решавамо овај вишедеценијски проблем, а конкурс је први корак у том смеру – рекла је министарка.
Она је додала да су планиране и појачане контроле, како једном очишћене и ревитализоване локације, не би поново постајале депоније.
Говорећи о конкурсу, Вујовић је рекла да ће средства бити додељена у максималном износу од 80 одсто оправданих трошкова, а најмање 20 одсто трошкова сносиће град или општина. Главни критеријуми за доделу средстава биће степен општег утицаја и значај пројекта за животну средину, као и спремност пројеката.
Документација потребна за конкурс доступна је на интернет страници Министарства (www.ekologija.gov.rs) и порталу е-Управа (www.euprava.gov.rs). Коначне ранг листе биће објављене на интернет страници Министарства и Порталу е-Управе.
Вујовић: Ово ће бити година улагања у животну средину и решавања деценијских проблема
Вујовић је нагласила да је циљ државе да у наредном периоду уклони сав историјски отпад на својој територији – до нултог стања животне средине.
– По први пут ће се чистити комплетне локације на којима је складиштен такав отпад, што је до сада рађено само парцијално. То је приоритет Министарства које водим, и тиме ће се затворити поглавље небриге о опасном историјском отпаду, док ће се текући опасан отпад још строжије контролосати како би се заштитила животна средина и здравље грађана – рекла је министарка.
Министарска је поручила да Србију у наредних пет година очекују највеће зелене капиталне инвестиције икада, које ће променити еколошку слику земље на боље. Kључни приоритети су, како је навела, борба са загађењем ваздуха, правилан третман отпадних вода и управљање отпадом.
– Ове године, држава је по први пут субвенционисала замену котлова у топланама, јавним установама и ложишта у домаћинствима. Уз субвенције за пошумљавање, подржали смо више од 50 локалних самоуправа. Такође, уз подршку европских партнера, обезбедили смо средства за изградњу 27 пречистача отпадних вода, са пратећом канализационом мрежом, а до краја године кренуће изградња првих постројења. Подржаћемо локалне самоуправе у решавању проблема дивљих депонија. Посебно је важно нагласити да крећемо и у изградњу осам модерних регионалних центара за управљање отпадом, ка којима ће гравитирати 50 градова и општина – навела је Вујовић.
Министарка је поручила да је Србија земља богата природним лепотама и да сви заједно морамо да се трудимо да сачувамо природу за генерације које долазе.
– Зато је један од наших главних задатака да развијамо свест да је животна средина само једна и да од нашег односа према околини зависи и какав ћемо квалитет живота имати – рекла је Вујовић.
Натура 2000 дан на Европској зеленој недељи
Државна секретарка у Министарству заштите животне средине Јелена Танасковић рекла је да је заштита природе и биодиверзитета изузетно важна тема за Србију и за одржив развој земље, као и за Поглављe 27 које се односи на заштиту животне средине и климатске промене.
– Министарство заштите животне средине убрзано ради на унапређењу примене ЕУ законодавства у овој области. Донели смо Закон о климатским променама, у процедури су измене и допуне Закона о заштити природе, радимо на новој Уредби о еколошкој мрежи и усвајању Уредбе о оцени прихватљивости.
Заштита природе је за нас од изузетног значаја и желим да захвалим европским партнерима на великој подршци коју нам у овој области пружају, како у усклађивању прописа, тако и кроз пројекат „ЕУ за Натуру 2000 у Србији“. Србија има богат биодиверзитет, јер код нас живи око 43 одсто врста које насељавају Европу. Зато нам је значајна подршка кроз овај пројекат да идентификујемо потенцијална подручја Натура 2000 на нашој територији, јер је то основни предуслов за заштиту природе за чланице ЕУ, чему и Србија тежи – истакла је Танасковић.
Шеф сектора за сарадњу Делегације ЕУ у Србији Ингве Енгстром је рекао да је „Натура 2000″ најважнији елемент очувања биодиверзитета и да помаже очување заштићених подручја.
-Србија је на путу ка Европској унији, а учешће у пројекту „Натура 2000“ је веома важан елемент у овом процесу. Србија је на овом пољу већ урадила много, законодавство је практично уређено – рекао је Енгстром и додао да ће ЕУ наставити да помаже Србији да заштити природу и биодиверзитет.
С намером да покаже изврстан биодиверзитет у Србији, пројектни тим припремио је Натура 2000 филм који је том приликом премијерно приказан. Осим тога, представљене су и функционалности мобилне апликације на терену за управљање подацима о биодиверзитету, као и Натура 2000 сајт као део интернет странице Министарства заштите животне средине.
Вујовић са ђацима у Обедској бари
– У сусрет Светском дану заштите животне средине желим да истакнем да и данас и сваког другог дана веома важно да дижемо свест о значају очувања природе. Садња храстова са малишанима основношколског узраста је, на неки начин, резултат сарадње са Министарством просвете. На заједничкој радној групи договорили смо смернице и разрађујемо програм, како бисмо подстакли еколошку едукацију деце, која ће једнога дана постати еколошки одговорни грађани – рекла је министарка Вујовић.
Она је истакла да је акција садње организована у Обедској бари, најстаријем заштићеном подручју у Србији, са великим историјским значајем, додајући да Министарство континуирано улаже у заштићена подручја.
– Ове године смо определили око 250 милиона динара за заштићена подручја , а трудићемо се да убудуће урадимо још више за ове природне драгуље и да повећамо обим територије под заштитом. Министарство на чијем сам челу одговорно ради на унапређењу еколошке слике Србије. У зелене капиталне пројекте у наредном периоду улагаће се више него икад. У плану је изградња регионалних центара за управљање отпадом, као и постројења за прераду отпадних вода са пратећом канализационом мрежом. Предстоји нам много посла, али бићемо истрајни, јер је наша обавеза као друштва да бринемо о животној средини и да је сачувамо за генерације које долазе – рекла је Вујовић.
Поред садње храстова лужњака, за ђаке Основне школе „Душан Вукасовић Диоген“ из Купинова, данас је у Обедској бари организован низ активности. Друштвено одговорна компанија Sport Vision, која у понуди има и производе од рециклираног материјала, обезбедила је за ђаке ваучере.
Вујовић: Нацрт закона о заштити од буке од данас на јавној расправи
Вујовић је истакла да су Нацртом закона транспоноване одредбе Директиве ЕУ у области буке.
-Нацртом закона прецизније је дефинисано шта је бука у животној средини, проширена је листа извора буке, као и надлежних органа за израду стратешких карата буке и акционих планова. Нацртом се уређују субјекти заштите од буке, мере и услови заштите, приступ информацијама о буци, надзор и друга питања од значаја за заштиту животне средине средине и здравље људи – рекла је Вујовић.
Министарка је додала да су на иницијативу града Београда у закон унета и два члана који се односе на надлежност за мерење буке коју емитују угоститељски објекти.
-Овим предлогом дају се овлашћења комуналној милицији у јединицама локалне самоуправе да по пријави грађана могу да мере и контролишу буку из угоститељских објеката. Грађани годинама имају проблем с буком у градским зонама, која долази из појединих угоститељских и других објеката који емитују буку, што је посебно изражено у стамбеним зонама. Доношењем новог закона, као и сета подзаконских аката, омогућиће се брже и ефикасније решавање проблема буке – истакла је Вујовић.
Заменик градоначелника Горан Весић у име града Београда захвалио је министарки Ирени Вујовић што је препознала проблем буке и одмах реаговала.
-Када закон буде усвојен, као и подзаконски акти којим ће се поједине одредбе прецизирати, наша комунална милиција биће опремљена мобилним апаратима за мерење буке и реаговаћемо одмах на сваку пријаву грађана. Наши комунални милиционери и инспектори мериће на лицу места буку и одмах изрицати заштитне мере, од којих је једна одузимање апарата или инструмента са којег се емитује музика. Тако ћемо да заштитимо грађане од буке и малтретирања којем су изложени годинама. Ове мере су у у корист већине угоститеља који поштују све прописе. Наравно, они који су бахати биће санкционисани. Усвајање закона даје инструмент граду да реши у већем делу проблем буке онако ефикасно како смо преко система „Око соколово“ решили проблем бахатог паркирања –истакао је Весић.
Министарка Вујовић је навела да ће се датум одржавања онлајн презентације Нацрта закона накнадно одредити, а обавештење о томе ће бити доступно на сајту министарства.
Нацрт закона можете преузети овде.
Вујовић: Зиђин улаже у модернизацију топионице и мере заштите животне средине
Вујовић је истакла да се на састанку са председником Александром Вучићем и амбасадорком НР Кине Чен Бо, разговарало о инвестицијама компаније, нагласивши да Министарство заштите животне средине по први пут тесно сарађује са кинеским партнерима и прати планиране активности.
– Уз планирано улагање Зиђина, биће смањено и аерозагађење у Бору. Топионица ће бити модернизована и функционисаће по највишим еколошким стандардима. Кинески инвеститор је преузео застарелу технологију и због тога је пројекат модернизације топионице изузетно значајан за Србију, а посебно са аспекта заштите животне средине. План компаније је да већи део радова заврши у овој години, док се комплетна реализација очекује до краја 2022. – рекла је Вујовић.
Министарка је рекла да је за најављени пројекат реконструкције и изградње нових делова топионице у току израда неопходне документације. Она је додала да су представници компаније обавестили надлежне о предузетим мерама за смањење загађења, попут обавезног годишњег ремонта топионице, праћења и оптимизације рада пећи, као и о другим мерама и активностима.
Вујовић: Заводима за јавно здравље и институтима 25,5 милиона динара за праћење квалитета ваздуха
Вујовић је истакла да је унапређење квалитета ваздуха у Србији један од главних приоритета у министарству које води, а у том смислу важну улогу има државна мрежа мониторинга квалитета ваздуха.
– Циљ мерења је да утврдимо какав је тренд у променама квалитета ваздуха и зато су нам добијени подаци од завода и института драгоцени, нарочито када узмемо у обзир да министарство ове године, у оквиру мера за побољшање квалитета ваздуха, субвенционише замену котлова у топланама, јавним установама и индивидуалним ложиштима. Већ у следећој грејној сезони имаћемо податке у којој мери је направљен помак по питању побољшања квалитета ваздуха у локалним срединама у којима реализујемо пројекте – истакла је Вујовић.
Она је објаснила да заводи и институти контролишу квалитет ваздуха на укупно 37 мерних места, у оквиру државне мреже мониторига која је успостављена Уредбом о утврђивању програма контроле квалитета ваздуха. Квалитет ваздуха се контролише према утврђеном броју и распореду мерних места, обиму, врсти и учесталости мерења.
-Бољи квалитет ваздуха је наш крајњи циљ којем смо потпуно посвећени. Ту смо да подржимо наше институције у послу који је за читаво друштво изузетно значајан. За праћење квалитета ваздуха министарство сваке године издваја све већа средства, која заводи за јавно здравље и институти наменски троше за узорковање на терену, анализе и припрему извештаја за Министарство и Агенцију за заштиту животне средине – рекла је министарка Вујовић.
Измена и допуна Уредбе о условима и начину спровођења субвенционисане куповине нових возила која имају искључиво електрични погон и возила која покреће хибридни погон
Циљ Уредбе је да подстакне коришћење еколошки прихватљивог вида транспорта. Донета је у оквиру спровођења мера за побољшање квалитета ваздуха и за унапређење квалитета животне средине.
Уредба о условима и начину спровођења субвенционисане куповине нових електричних и возила која уз мотор са унутрашњим сагоревањем покреће и електрични погон (хибридна возила) измењена је у члану 4.
- За возила врсте М1 (путничко возило које има највише 9 места за седење) и N1 (теретно возило чија маса не прелази 3,5 тона) која покреће хибридни погон који уз мотор са унутрашњим сагоревањем има електрични погон тако да возило може без активирања мотора са унутрашњим сагоревањем одређено време самостално да се креће искључиво на електрични погон, уз обавезу да поседује спољни прикључак за струју као и за електрична возила са уграђеним саставом за продужење аутономије кретања са емисијама CO2/km до највише 50 g/km уведена и специфицирана и врста обрачуна по WLTP методологији (WLTP – пондерисана комбинована вредност), за који се одобрана 3.500 евра у динарима, по средњем курсу НБС, на дан уплате;
- За возила врсте М1 и N1 која покреће хибридни погон који уз мотор са унутрашњим сагоревањем има барем један електрични мотор и може да се без активирања мотора са унутрашњим сагоревањем одређено време самостално креће искључиво на електрични погон, при чему се производња електричне енергије за допуну батерија обавља унутар самог возила, измењена је висина дозвољених емисија CO2 са досадашњих 100 g/km на максимално дозвољених 140 g/km обрачунатим по WLTP методологији (WLTP – комбинована вредност), за које се одобрава 2.500 евра у динарима, по средњем курсу НБС, на дан уплате.
Износи субвенција за возила на електрични и хибридни погон:
- За возила врсте L1 и L2 (мопеди и лаки трицикли), 250 евра у динарској противвредности по званичном средњем дневном курсу Народне банке Србије, на дан уплате купопродајне цене;
- За возила врсте L3 – L7 (мотоцикли и тешки трицикли), 500 евра у динарској противвредности по званичном средњем дневном курсу Народне банке Србије, на дан уплате купопродајне цене;
- За возила врсте М1 и N1 (путничко возило врсте М које има највише девет 9 места за седење укључујући и седиште возача и возило врсте N чија највећа дозвољена маса не прелази 3,5 t.), искључиво на електрични погон, 5.000 евра у динарској противвредности по званичном средњем дневном курсу Народне банке Србије, на дан уплате купопродајне цене;
- За возила врсте М1 и N1 (путничко возило врсте М које има највише девет 9 места за седење укључујући и седиште возача и возило врсте N чија највећа дозвољена маса не прелази 3,5 t.), која покреће хибридни погон који уз мотор са унутрашњим сагоревањем има електрични погон тако да возило може без активирања мотора са унутрашњим сагоревањем одређено време самостално да се креће искључиво на електрични погон, уз обавезу да поседује спољни прикључак за струју односно да се пуњење батерија може остварити и из спољног извора електричне енергије (PHEV Plug In Hybrid Electric Vehicle), као и за електрична возила са уграђеним саставом за продужење аутономије кретања (range extender) са емисијама CO2/km до највише 50 g/km обрачунатим по WLTP методологији (WLTP – пондерисана комбинована вредност – WLTP weighted combined value), 3.500 евра у динарској противвредности по званичном средњем дневном курсу Народне банке Србије, на дан уплате купопродајне цене;
- За возила врсте М1 и N1 (путничко возило врсте М које има највише девет 9 места за седење укључујући и седиште возача и возило врсте N чија највећа дозвољена маса не прелази 3,5 t.) која покреће хибридни погон који уз мотор са унутрашњим сагоревањем има барем један електрични мотор и може да се без активирања мотора са унутрашњим сагоревањем одређено време самостално креће искључиво на електрични погон, при чему се производња електричне енергије за допуну батерија обавља унутар самог возила, са емисијама CO2 до највише 140 g/km обрачунатим по WLTP методологији (WLTP – комбинована вредност – WLTP combined value), 2.500 евра у динарској противвредности по званичном средњем дневном курсу Народне банке Србије, на дан уплате купопродајне цене.
Детаљан текст Уредбе о условима и начину спровођења субвенционисане куповине нових возила која имају искључиво електрични погон, као и возила која уз мотор са унутрашњим сагоревањем покреће и електрични погон (хибридни погон) може се погледати на линку:
https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/uredba/2020/156/6/reg
Усвојен програм заштите природе Републике Србије за период од 2021. до 2023. годинe
Овим програмом се ревидира Предлог стратегије заштите природе Републике Србије за период од 2019. до 2025. године, а у складу са Законом о планском систему Републике Србије, Стратешким планом УН Конвенције о биолошкој разноврсности за период од 2011-2020. године, Аичи циљевима заштите биодиверзитета и одлукама донесеним на редовним заседањима Конференција чланица ове конвенције, и другим потврђеним међународним уговорима за заштиту природе, очување биолошке разноврсности и промене климе.
Израда Предлога стратегије заштите природе Републике Србије започета је у оквиру пројекта „Планирање очувања биолошке разноврсности на националном нивоу као подршка имплементацији Стратешког плана УН Конвенције о биолошкој разноврсности за период од 2011. до 2020. године у Републици Србијиˮ, који је финансиран од стране Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ) у сарадњи са УНДП. Овим документом је извршена ревизија прве Стратегије биолошке разноврсности Републике Србије за период од 2011. до 2018. године са Акционим планом.
На основу стања биолошке и геолошке разноврсности и разноврсности предела, Програмом су дефинисани општи и посебни циљеви и мере за унапређење система заштите природе и очување биодиверитета који су јасно одређени, мерљиви, прихватљиви, реални и временски одређени у Акционом плану за спровођење Програма заштите природе који чини њен саставни део.
Спровођењем овог Програмa обезбеђује се примена циљева и мера Стратегије Европске уније о биодиверзитету до 2030, са планираним наставком примене након усклађивања ЕУ Стратегије, као и овог програма са Глобалним стратешким планом за биодиверзитет који се налази у поступку разматрања и усвајања у оквиру УН Конвенције о биолошкој разноврсности.
Програм заштите природе Републике Србије за период од 2021. до 2023. године можете преузети овде.
Данас се обележава Међународни дан биодиверзитета
Глобална заједница позвана је да преиспита свој однос према природи и сигурно је да смо, и поред свих технолошких достигнућа, у потпуности зависни од здравих екосистема за пијаћу воду, храну, лекове, одећу, гориво, заклон и енергију. Губитак биодиверзитета, директна је последица непромишљених људских активности попут деградације екосистема, сече шума и неконтролисаног развоја инфраструктуре.
Овогодишњи Међународни дан биодиверзитета промовише и процес креирања новог глобалног оквира заштите биодиверзитета после 2020. године који ће бити усвојен на 15. заседању земаља чланица УН Конвенције о биолошкој разноврсности, крајем ове године.
Када је реч о заштити биолошке разноврсности у Србији, она се остварује спровођењем мера заштите и унапређења врста, њихових популација, природних станишта и екосистема у складу са Законом о заштити природе. Узроци који доводе до смањења биодиверзитета укључују нестајање, фрагментацију и деградацију станишта, илегалне активности попут илегалног лова, риболова, илегалне и неадекватне сече шума, неадекватно очување генетске разноврсности аутохтоних популација биљних и животињских врста, непланско увођење инвазивних и алохтоних врста.
Површина заштићених подручја тренутно износи 7,67% територије Републике Србије. Еколошком мрежом, која је успостављена ради очувања типова станишта од посебног значаја за заштиту и очување станишта дивљих врста флоре и фауне, заштићено је више од 20% територије Србије.
Дивље врсте које имају посебан значај са генетичког, еколошког, екосистемског, научног, здравственог, економског и другог аспекта, заштићене су као строго заштићене дивље врсте или заштићене дивље врсте. Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива обухваћено је 2.633 дивљих врста од којих је 1.783 строго заштићених и 860 заштићених дивљих врста. Са циљем унапређења заштите врста и њихових станишта, урађене су црвене књиге фауне Србије, и то: Црвена књига фауне Србије I – водоземци, Црвена књига фауне Србије II – гмизавци, Црвена књига фауне Србије III-птице и Црвена књига фауне Србије IV – правокрилци а у изради је и Црвена књига фауне Србије V – рибе.
Програм заштите природе Републике Србије за период 2021. до 2023. године, усвојен је 20. маја 2021. на седници Владе, у складу са Законом о планском систему Републике Србије, Стратешким планом УН Конвенције о биолошкој разноврсности за период од 2011-2020. године и Аичи циљевима заштите биодиверзитета као и одлукама донесеним на редовним заседањима Конференција чланица ове конвенције и другим потврђеним међународним уговорима за заштиту природе, очување биолошке разноврсности и промене климе.
Република Србија је ратификовала Конвенцију о биолошкој разноврсности 03.01.2002. године Законом о потврђивању Конвенције о биолошкој разноврсности.
Програм за животну средину Уједињених нација (UNEP) је у децембру 1988. године организовао састанак Радне групе експерата о биолошкој разноврсности како би се истражила потреба за међународном Конвенцијом о биолошкој разноврсности. У Кенији, у Најробију, 22. мaја 1992. одржана је Конференција о прихватању текста Конвенције о биолошкој разноврсности, чиме је отворен пут за њено спровођење. Конвенција је отворена за потписивање 5. јуна 1992. године на конференцији УН о животној средини и развоју („Земаљски самит у Рију”) а ступила је на снагу 29. децембра 1993. године.
Конвенција је једини међународни инструмент који у целости обухвата биолошку разноврсност и очување биолошке разноврсности, одрживо коришћење њених компоненти и праведну и једнаку расподелу добробити које произилазе из коришћења генетичких ресурса. Депозитар Конвенције и свих протокола је Генерални секретар Уједињених нација.
Вујовић: Никад већа улагања у еколошке пројекте Пријепоља, Прибоја, Нове Вароши и Сјенице
– Депонија Стањевине, деценијски проблем грађана Пријепоља, затворена је прошле године и њена санација ће бити завршена до половине јуна – објаснила је министарка, додајући да ће по завршетку радова на простору некадашњег сметлишта бити засађени четинари.
– Kада смо затворили Стањевине, а отпад из Пријепоља привремено преусмерили на депонију у Прибој, грађанима смо дали чврсте гаранције да ћемо ове године започети изградњу трансфер станице у Новој Вароши, на коју се дуго чекало. Обећање смо испунили. Градња је започета и трансфер станица ће бити завршена у октобру ове године – рекла је Вујовић.
Министарка је захвалила грађанима на стрпљењу, нагласивши да је изградња трансфер станице први корак у решавању проблема одлагања отпада из Пријепоља, Прибоја, Нове Вароши и Сјенице, а следећи је изградња регионалног система за управљање отпадом, за шта је предуслов управо изградња трансфер станице.
– Зелене инвестиције у овом делу Србије тек следе, јер је у плану изградња пречистача отпадних вода и канализационе мреже. Kада буду завршени пројекти, грађани ће осетити разлику у квалитету животне средине и то је циљ којем смо посвећени – нагласила је Вујовић.
Она је додала да су ове године значајна средства уложена и у пројекте за побољшање квалитета ваздуха, као и да је ресорно министарство издвојило 70 милиона динара за три општине, за решавање проблема отпада на Лиму, постављењем плутајућих брана.
Министарка Вујовић је раније данас присуствовала у општини Пријепоље састанку председника Србије Александра Вучића са председницима општина Прибој, Пријепоље, Нова Варош и Сјеница.
Вујовић: У Новом Пазару 40.000 нових садница до краја годинe
Она је, обилазећи локацију у близини манастира „Ђурђеви ступови“ на којој је већ засађено око 15.000 нових стабала, истакла да је то изузетно важна акција и да ће се радити на пошумљавању и озелењавању у још око 40 јединица локалне самоуправе.
– Ово је један од начина да скренемо пажњу и подигнемо свест о заштити животне средине. Нови Пазар има проблем са прекомерним загађењем, пре свега у грејној сезони, и зато је министарство које водим, поред пошумљавања, суфинансирало и замену котларнице у спортској хали „Пендик“. То ће много значити за грађане Новог Пазара, јер је хала смештена у самом центру града, а добиће два нова котла на пелет. Пројекат је вредан око 5,5 милиона динара – рекла је Вујовић.
Министарка је истакла да се водило рачуна и о директној подршци грађанима за њихова ложишта у кућама и становима, јер су према проценама, ложишта у домаћинствима старија од 10 година.
– У замену индивидуалних ложишта биће уложено укупно 10 милиона динара и ту није крај. Разговарали смо са руководством шта још можемо да урадимо за Нови Пазар у наредном периоду и који су то еколошки пројекти које можемо да спроведемо. У току је и конкурс за заштиту земљишта и надам се да ће град конкурисати са адекватним пројектом – рекла је Вујовић.
Током посете, министарка Вујовић је са руководством града обишла и несанитарну депонију, која је, како је навела, један од највећих проблема и неопходна је њена санација и рекултивација.
-Са градоначелником Нихатом Бишевцем разговарала сам о скором затварању ове депоније. Пројекат постоји из 2012. године, али је потребна његова ревизија, којом ће бити дефинисано фазно затварање депоније – рекла је министарка.
Вујовић је навела да је министарство прошле године пребацило средства за пројекат Регионалног система за управљање отпадом за Тутин, Рашку и Нови Пазар и додала да ће се врло брзо кренути са пројектовањем како би у догледно време почели радови.
Министарка Вујовић са делегацијом Португала: Предстоје нам улагања у зелену инфраструктуру
Састанку је присуствовала и амбасадорка Португала у Београду Марија Вирџинија Мендес да Силва Пина.
Вујовић је навела да је екологија један од приоритета за Владу Србије, док су приоритети у ресору који води борба са аерозагађењем, управљање чврстим отпадом и изградња постројења за пречишћавање отпадних вода, у чему Поругал има велико искуство.
– Србију у наредном периоду очекују капиталне инвестиције у области екологије, у чему нам је кључна подршка европских партнера. Из средстава Развојне банке Савета Европе градићемо постројења за прераду отпадних вода и пратећу канализациону мрежу у 27 локалних самоуправа. Истовремено, из средстава Европске банке за обнову и развој градићемо осам регионалних центара за управљање отпадом, који ће обухватити више од 50 градова и општина. Из средстава ЕБРД, завршићемо комплетну замену котларнице у Крагујевцу, што је за нас велика ствар, јер ће то знатно поправити квалитет ваздуха у овом граду – рекла је Вујовић.
Државни секретар Дијас је истакао да је Португал, као земља чланица ЕУ, применио европске директиве из области заштите животне средине, а из ЕУ фондова су улагали у екологију. Он је упознао министарку и са различитим решењима која ова земља примењује када је реч о еколошким пројектима, рециклажи, сепарацији отпада, али и подизању свести грађана, пре свега младих и деце, о значају ове теме.
Министарка Вујовић је нагласила да су Србији потребни и знање и технологије које имају европске компаније, посебно имајући у виду да Србију као земљу кандидата за чланство очекују велика улагања у зелену инфраструктуру и даља прилагођавања регулативе.
Вујовић: ЕБРД стратешки партнер у реализацији зелених пројеката у Србији
-Уз подршку ЕБРД градска топлана у Крагујевцу ће ове године у потпуности прећи на гас, што ће у великој мери смањити аерозагађење у том граду. Значајно је и то што ће, поред замене котлова у топлани, бити санирана и депонија пепела – рекла је Вујовић.
Министарка је навела да су пројекти које финансира ЕБРД најзначајнији за министарство које води и додала да ће њихова реализација допринети смањењу аерозагађења, али и решавању проблема управљања чврстим отпадом за више градова и општина.
– Изградњом регионалних и рециклажних центара решићемо проблем одлагања отпада, који ће се у будућности третирати по највишим еколошким стандардима. Уз помоћ наших партнера регионалне системе за управљање чврстим отпадом градићемо у осам региона и њима ће бити обухваћено 50 локалних самоуправа. До краја године улазимо у прву фазу реализације ових пројеката, у склопу које ће се градити регионални центри за четири региона – истакла је Вујовић.
Министарка је захвалила досадашњој директорки ЕБРД за Западни Балкан на изузетној сарадњи и подршци, а новом директору пожелела добродошлицу и успех у раду, нагласивши да верује да ће успешна сарадња са овом институцијом бити настављена и у будућности.
Вујовић и Чен Бо: Србији су неопходне зелене капиталне инвестиције
Вујовић је навела да је приоритет у ресору који води борба са аерозагађењем, управљање чврстим отпадом и изградња постројења за пречишћавање отпадних вода, у чему Кина има велико искуство.
– Значе нам нове технологије које у Србију могу да донесу ваше компаније, посебно када је реч о изградњи постројења за пречишћавање отпадних вода. Кинески партнери подржаће код нас изградњу модерних пречистача у 70 локалних самоуправа, који ће мењати на боље еколошку слику. Србији су неопходне зелене капиталне инвестиције и на томе смо вам сви захвални – рекла је Вујовић.
Министарка је истакла да су еколошки пројекти потребни и од великог значаја за Србију, без обзира које министарство је задужено за реализацију. Простор за подршку кинеских партнера види и у области управљања чврстим отпадом.
Амбасадорка Чен Бо је нагласила да је у НР Кини екологија високо на листи приоритета и да су еколошки стандарди високи. Она је обавестила министарку да је све више кинеских инвеститора заинтересовано да улаже у Србији, истичући да је то прилика да донесу нове, модерне технологије, које задовољавају високе еколошке стандарде, али то је уједно и прилика за размену искуства у области екологије.