Вујовић је истакла да овај пропис омогућава ефикаснију реакцију државе како би се заштитила природа кроз увођење начела предострожности, али и кроз акт о условима заштите природе.
– Начело предострожности омогућава да се одмах реагује у случајевима када постоји непосредна опасност за природу, чак иако у том тренутку нема довољно научних података. Законом је предвиђено да министарство или надлежни покрајински орган, преузму обавезу издавања акта о условима заштите природе, како би имали могућност бољег увида и благовременог реаговања за све активности у заштићеним подручјима прве и друге категорије – рекла је Вујовић.
Према њеним речима, новим законским решењем омогућава се повећање површине под заштитом. Законом је предвиђено, како додаје, и формирање Савета корисника заштићеног подручја, у чијем раду ће учествовати локално становништво и остали корисници заштићеног подручја, укључујући и организације цивилног друштва.
Један од разлога за измене Закона, каже Вујовић, односи се на забрану изградње хидроелектрана у заштићеним подручјима, чиме се директно обезбеђује дугорочно очување природних вредности због којих је одређено подручје и заштићено.
Вујовић је навела да су новим законом прецизније дефинисане одредбе које се односе на поступак Оцене прихватљивости за еколошку мрежу и успостављање еколошке мреже. Успостављање еколошке мреже ЕУ Натура 2000 у Србији, како је рекла, један је од најважнијих процеса у заштити природе, а дефинише се у складу са захтевима европске Директиве о очувању природних станишта и дивљих животињских и биљних врста и Директиве о очувању дивљих птица.
– Имајући у виду усвојене измене, које су у складу са европском регулативом у овој области, уверена сам да ће овај закон, унапредити систем заштите природе. Природа је јединствена и зато је обавеза свих нас да на најбољи начин о њој бринемо и сачувамо је за будуће нараштаје – поручила је Вујовић.