Обавештења о поступању
ЈП „Путеви Србије“, Булевар краља Александра бр. 282, 1000 Београд, Захтев за давање сагласности на Студију о процени утицаја на животну средину фазне изградње сталне депоније вишка земљаног материјала из ископа за потребе извођена радова на траси будућег
На основу чл. 20. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ 135/04 и 36/09), чл. 3, 4. и 5. Правилника о поступку јавног увида, презентацији и јавној расправи о Студији о процени утицаја на животну средину («Сл. гласник РС» 69/05), Министарство заштите животне средине даје следеће
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е
Обавештавају се јавност и заинтерeсовани органи и организације да је носилац пројекта ЈП „Путеви Србије“, Булевар краља Александра бр. 282, 1000 Београд, поднео Министарству заштите животне средине захтев за давање сагласности на Студију о процени утицаја на животну средину фазне изградње сталне депоније вишка земљаног материјала из ископа за потребе извођена радова на траси будућег државног пута А2 (аутопут Е-763) Београд- јужни Јадран, деоница Прељина – Пожега, од km 117+477.02 до km 147+675.00, депонија број 1-тунел „Трбушани“, на територији општине Чачак.
Увид у Студију о процени утицаја на животну средину може се извршити у просторијама Министарства, у Новом Београду, Омладинских бригада 1, канцеларија 424, сваког радног дана од 11-14 часова, у року од 20 дана од дана објављивања овог обавештења, у просторијама општине Чачак, Жупана Страцимира бр.2, 32 000 Чачак, и на службеном сајту Министарства.
Примедбе и мишљења на Студију о процени утицаја на животну средину подносе се у писаном облику и достављају Министарству заштите животне средине, Омладинских бригада 1, Нови Београд.
Дана 27.01.2022. године са почетком у 1200 часова, у складу са инструкцијама Владе и Кризног штаба формираног за сузбијање епидемије корона вируса у Републици Србији, биће одржана јавна расправа и презентација предметне Студије у просторијама општине Чачак, Жупана Страцимира бр.2, 32 000 Чачак.
Решење о одређивању обима и садржаја Студије о процени утицаја на животну средину пројекта ревитализације, модернизације, повећања снаге и степена корисности производних агрегата ХЕ “Ђердап 2“
На основу чл. 14. став 4. и чл. 29. став 1. и 3. Закона о процени утицаја на животну средину («Сл. гласник Р.Србије» број 135/04, 36/09) даје следеће
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е
Обавештава се јавност и заинтересовани органи и организације да је овај орган донео Решење о одређивању обима и садржаја Студије о процени утицаја на животну средину пројекта ревитализације, модернизације, повећања снаге и степена корисности производних агрегата ХЕ “Ђердап 2“, на к.п. број 15809/1, 15809/2, 15809/3, 15809/4, 19788/24, све КО Душановац, СО Неготин, заведено под бројем 353-02-2314/2021-03.
Увид у донето Решење о одређивању обима и садржаја предметне студије може се извршити у просторијама Министарства заштите животне средине у Новом Београду, Омладинских бригада 1, канцеларија 426, као и на службеном сајту Министарства, сваког радног дана од 11-14 часова, у року од 15 дана од дана објављивања овог обавештења.
Заинтересована јавност може изјавити жалбу Влади на Решење о одређивању обима и садржаја, путем овог органа, у року од 15 дана од дана објављивања огласа.
„ЕНЕРГЕТИКА“ Д.О.О., Крагујевац – Захтев за давање сагласности на Студију о процени утицаја на животну средину пројекта: Реконструкција котларнице „Застава“, на КП 7405/12 КО Крагујевац 1
На основу члана 20. став 1. и члана 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС“, бр. 135/04 и 36/09), у складу са чланом 3., 4. и 5. Правилника о поступку јавног увида, презентацији и јавној расправи о студији о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС“, бр. 69/05), Министарство заштите животне средине даје следеће
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е
Обавештавају се јавност и заинтерeсовани органи и организације да је носилац пројекта „ЕНЕРГЕТИКА“ Д.О.О., Првослава Раковића 4а, 34 000 Крагујевац, поднео Министарству заштите животне средине захтев за давање сагласности на Студију о процени утицаја на животну средину пројекта: Реконструкција котларнице „Застава“, на КП 7405/12 КО Крагујевац 1 и реконструкција дела вреловода од термоцентрале ТЦ-1 до термоцентрале ТЦ-2, на КП 7405/12; 7405/179; 7405/36; 7405/108, 7405/107, 7405/106, 7405/16, 7405/140, 7405/2 и 7405/11, све на КО Крагујевац 1.
Увид у Студију о процени утицаја на животну средину може се извршити у просторијама Министарства, у Новом Београду, Омладинских бригада 1, канцеларија 426, сваког радног дана од 11-14 часова, у року од 20 дана од дана објављивања овог обавештења у дневном, односно локалном листу, као и на службеном сајту Министарства.
Заинтересована јавност може да изврши увид у садржину предметне Студије сваког радног дана и у просторијама Градске управе Крагујевац, Трг слободе 3, 34 000 Крагујевац.
Примедбе и мишљења на Студију о процени утицаја на животну средину подносе се у писаном облику и достављају Министарству заштите животне средине, Омладинских бригада 1, Нови Београд.
Дана 22.02.2022. године у 12 00 часова, у просторијама Градске управе Крагујевац, биће одржана јавна расправа и презентација предметне Студије, а у складу са инструкцијама Владе и кризног штаба формираног због COVID-а 19.
ОБАВЕШТЕЊЕ О ПОСТУПКУ ПОКРЕТАЊА ЗАШТИТЕ СПОМЕНИКА ПРИРОДЕ „ФУТОШКИ ПАРК”

На основу члана 42. став 9. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, и 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја III (треће) категорије, као Споменик природе „Футошки парк”.
Природно добро које се ставља под заштиту налази се на простору између улица Футошке, Николе Тесле, Хајдук Вељкове и Хотела „Парк” у Новом Саду, граду који територијално припада Јужнобачком округу, Аутономна Покрајина Војводина, Република Србија.
Футошки парк је пример парка специјалне намене који је пројектован око артешког купатила као енглески парк почетком XIX века. Предлог заштите заснива се на извршеној ревизији природних и створених вредности Футошког парка који је први пут заштићен као Споменик природе 2006. године. Пописом дендрофлоре евидентирана је 101 врста, варијетет и форма. Поред ботаничких вредности, парк је станиште животињским врстама од којих су неке строго заштићене и заштићене у Републици Србији. Такође, има и васпитно-образовну, научно-истраживачку, развојну, санитарну, естетску и еколошку функцију.
СП „Футошки парк” заузима површину од 9 ha 27 a 4 m2 (КО Нови Сад I, Град Нови Сад). Према структури површина катастарских општина по власништву, површине у обухвату заштићеног подручја налазе се у јавној (98%) и државној (2%) својини. На подручју СП „Футошки парк” успоставља се режим заштите III (трећег) степена. У циљу ублажавања негативних утицаја средине на природно добро, око споменика природе је одређена заштитна зона површине од 10 ha 72 a 99 m2 (КО Нови Сад I).
Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) СП „Футошки парк” сврстава се у III категорију – заштићено подручје локалног значаја.
Покрајински завод за заштиту природе доставио је 26. новембра 2021. године Студију заштите Споменика природе „Футошки парк” Градској управи за заштиту животне средине Града Новог Сада, као надлежном органу.
Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.
ОБАВЕШТЕЊЕ О ПОСТУПКУ ПОКРЕТАЊА ЗАШТИТЕ СПОМЕНИКА ПРИРОДЕ „КАМЕНИЧКИ ПАРК”

На основу члана 42. став 9. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, и 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја III (треће) категорије, као Споменик природе „Каменички парк”.
Природно добро које се ставља под заштиту налази се у Сремској Каменици, Општини Петроварадин, Граду Новом Саду који припада Јужнобачком округу, Аутономна Покрајина Војводина, Република Србија.
Каменички парк је један од најстаријих и просторно највећих паркова у Војводини и репрезентативан је пример пејзажног парка из прве половине XIX века у Србији, изворно решен у енглеском стилу уз задржавање природних елемената предела (аутохтоних шума, водених површина и специфичне морфологије терена). Због великог учешћа шума представља парк-шуму која заједно са дворцем Марцибањи-Карачоњи чини амбијенталну целину и има велику културно-историјску вредност.
Предлог заштите заснива се на извршеној ревизији природних и створених вредности Каменичког парка који је први пут заштићен као Споменик природе 2006. године. Темељну вредност СП „Каменички парк” чини дендрофлора у оквиру шуме храста са појединачним стаблима храста лужњака (Quercus robur L.), медунца (Quercus pubescens Willd.), цера (Quercus cerris L.), китњака (Quercus petraea Liebl.) и других врста, затим солитерна стабла наведених врста, копривића (Celtis australis L), јаворолисног платана (Platanus acerifolia (Ait.) Willd), црног бора (Pinus nigra Arn.), пољског бреста (Ulmus carpinifolia Gled.) и др., старости окo 180 година. У парку је забележено 96 врста дрвећа и жбуња, као и строго заштићене и заштићене врсте фауне.
Вредност природног добра се огледа у томе што има и васпитно-образовну, научно-истраживачку, развојну, санитарну, естетску, еколошку, психолошку и рекреативну функцију.
СП „Каменички парк” се простире на површини од 32 ha 83 a 09m² (КО Сремска Каменица, Општина Петроварадин, Град Нови Сад). Према структури површина катастарских општина по власништву, површине у обухвату заштићеног подручја налазе се у државној (79%), јавној (18%) и приватној (3%) својини.На подручју СП „Каменички парк” успостављају се режими заштите II (другог) и III (трећег) степена. У циљу ублажавања негативних утицаја средине на природно добро, утврђена је заштитна зона која има површину од 10 hа 2 а 40 m² (КО Петроварадин).
Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) СП „Каменички парк” сврстава се у III категорију – заштићено подручје локалног значаја.
Покрајински завод за заштиту природе доставио је 26. новембра 2021. године Студију заштите Споменика природе „Каменички парк” Градској управи за заштиту животне средине Града Новог Сада, као надлежном органу.
Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.
ОБАВЕШТЕЊЕ О ПОСТУПКУ ПОКРЕТАЊА ЗАШТИТЕ СПОМЕНИКА ПРИРОДЕ „СТАБЛО АТЛАСКОГ КЕДРА У НОВОМ САДУ”

На основу члана 42. став 9. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, и 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја III (треће) категорије, као Споменик природе „Стабло атласког кедра у Новом Саду”.
Природно добро које се ставља под заштиту налази се на парцели некадашњег расадника ЈКП „Градско зеленило”, а садашњег трговинског објекта „LIDL SRBIJA” KD, на Футошком путу број 48 а, у Новом Саду, граду који територијално припада Јужнобачком округу, Аутономна Покрајина Војводина, Република Србија.
Предлог заштите заснива се на извршеној валоризацији солитарног стабла атласког кедра (Cedrus atlantica (Endl.) Man ex. Carr) које захваљујући својим темељним вредностима – импозантним димензијама стабла и крошње и одлично очуваној виталности, представља посебну вредност зеленила Новог Сада.
СП „Стабло атласког кедра у Новом Саду” заузима површину од 330 m2 и обухвата део катастаске парцеле бр. 10235/3 (KO Нови Сад IV), која се налази у приватној својини. Ималац права на парцели је „LIDL SRBIJA” KD. На подручју споменика природе успоставља се режим заштите III степена.
Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) СП „Стабло атласког кедра у Новом Саду” сврстава се у III категорију – заштићено подручје локалног значаја.
Покрајински завод за заштиту природе доставио је 26. новембра 2021. године Студију заштите Споменика природе „Стабло атласког кедра у Новом Саду” Градској управи за заштиту животне средине Града Новог Сада, као надлежном органу.
Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.
ОБАВЕШТЕЊЕ О ПОСТУПКУ ПОКРЕТАЊА ЗАШТИТЕ СПОМЕНИКА ПРИРОДЕ „СТАБЛО КОПРИВИЋА У УЛИЦИ ВОЈВОДЕ БОЈОВИЋА У НОВОМ САДУ”

На основу члана 42. став 9. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, и 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја III (треће) категорије, као Споменик природе „Стабло копривића у Улици Војводе Бојовића у Новом Саду”.
Природно добро које се ставља под заштиту налази се у дворишту грчкокатоличке Плебаније, на почетку улице Војводе Бојовића, у насељу Роткварија, у Новом Саду, граду који територијално припада Јужнобачком округу, Аутономна Покрајина Војводина, Република Србија.
Предлог заштите заснива се на извршеној валоризацији дендролошке и амбијенталне вредности стабла копривићa (Celtis australis L.) чије димензије, старост и очуваност омогућују да се уврсти у споменике природе, ботаничког карактера.
СП „Стабло копривића у Улици Војводе Бојовића у Новом Саду” заузима површину од 133 m2 која представља пројекцију крошње стабла копривића на подлози и обухвата део катастарске парцеле број 9774/5 (КО Нови Сад I), потес Војводе Бојовића број 2, која се налази у државној својини. Ималац права коришћења је Грчкокатоличка црквена општина. На подручју споменика природе успоставља се режим заштите III степена.
Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) СП „Стабло копривића у Улици Војводе Бојовића у Новом Саду” сврстава се у III категорију – заштићено подручје локалног значаја.
Покрајински завод за заштиту природе доставио је 26. новембра 2021. године Студију заштите Споменика природе „Стабло копривића у Улици Војводе Бојовића у Новом Саду” Градској управи за заштиту животне средине Града Новог Сада, као надлежном органу.
Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.
ОБАВЕШТЕЊЕ О УКИДАЊУ ДОЗВОЛЕ привредном друштву „GRAFO DIN KOMERC“ д.о.о. Београд
Министарство заштите животне средине, на основу члана 67 став 6 Закона о управљању отпадом („Службени гласник РС“ 36/09, 88/10, 14/16 и 95/18 – др. закон) објављује
ОБАВЕШТЕЊЕ О УКИДАЊУ ДОЗВОЛЕ
привредном друштву „GRAFO DIN KOMERC“ д.о.о. Београд
за складиштење и третман неопасног отпада на локацији Вишњичка бр. 74, на кат. пар. број 336 КО Палилула, коју је издала Градска управа града Београда, Секретаријат за заштиту животне средине.
Министарство заштите животне средине, на основу члана 24 став 3 Закона о државној управи („Службени гласник РС“, бр. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 – други закон и 47/18), члана 6 Закона о министарствима („Службени гласник РС“, број 128/2020) и чл. 136 и 184 став 1 тачка 2 Закона о општем управном поступку („Службени гласник РС“, бр. 18/16 и 95/18 – аутентично тумачење), је донело Решење да се УКИДА ДОЗВОЛА за складиштење и третман неопасног отпада, коју је издала Градска управа града Београда, Секретаријат за заштиту животне средине, привредном друштву „GRAFO DIN KOMERC“ д.о.о. Београд, улица Ратних војних инвалида бр. 9, Београд, Борча, регистарски број 043, решењем број 501.6-5/2011 од 19. априла 2012. године, услед престанка обављања предметне делатности.
ЗАБРАЊУЈЕ СЕ привредном друштву „GRAFO DIN KOMERC“ д.о.о. Београд обављање делатности складиштења и третмана неопасног отпада на локацији Вишњичка бр. 74, на кат. пар. број 336 КО Палилула и ОБАВЕЗУЈЕ СЕ привредно друштво „GRAFO DIN KOMERC“ д.о.о. Београд да примени обавезне мере заштите животне средине, здравља људи и материјалних добара по престанку рада и обављања активности управљања неопасним отпадом, које су прописане Законом о управљању отпадом.
ЈКП „Водовод Крушевац“ – Захтев за давање сагласности на ажурирану Студију о процени утицаја на животну средину пројекта фабрике за производњу воде за пиће у Мајдеву
На основу чл. 20. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ 135/04 и 36/09), чл. 3, 4. и 5. Правилника о поступку јавног увида, презентацији и јавној расправи о Студији о процени утицаја на животну средину («Сл. гласник РС» 69/05), Министарство заштите животне средине даје следећe
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е
Обавештавају се јавност и заинтерeсовани органи и организације да је носилац пројекта ЈКП „Водовод Крушевац“, Душанова 46, 37 000 Крушевац поднео Министарству заштите животне средине захтев за давање сагласности на ажурирану Студију о процени утицаја на животну средину пројекта фабрике за производњу воде за пиће у Мајдеву на КП бр. 527 КО Мајдево, град Крушевац.
Увид у Студију о процени утицаја на животну средину може се извршити у просторијама Министарства, у Новом Београду, Омладинских бригада 1, канцеларија 424, сваког радног дана од 11-14 часова, у року од 20 дана од дана објављивања овог обавештења, у просторијама града Крушевца, Газиместанска 1, 37 000 Крушевац, и на службеном сајту Министарства.
Примедбе и мишљења на Студију о процени утицаја на животну средину подносе се у писаном облику и достављају Министарству заштите животне средине, Омладинских бригада 1, Нови Београд.
Дана 11.02.2022. године са почетком у 1200 часова, у складу са инструкцијама Владе и Кризног штаба формираног за сузбијање епидемије корона вируса у Републици Србији, биће одржана јавна расправа и презентација предметне Студије у просторијама града Крушевца, Газиместанска 1, 37 000 Крушевац.
ЈП „Путеви Србије“ – Захтев за давање сагласности на Студију о процени утицаја на животну средину фазне изградње сталне депоније вишка земљаног материјала из ископа за потребе извођена радова на траси будућег државног пута А2, Београд- јужни Јадран
На основу чл. 20. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ 135/04 и 36/09), чл. 3, 4. и 5. Правилника о поступку јавног увида, презентацији и јавној расправи о Студији о процени утицаја на животну средину («Сл. гласник РС» 69/05), Министарство заштите животне средине даје следећe
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е
Обавештавају се јавност и заинтерeсовани органи и организације да је носилац пројекта ЈП „Путеви Србије“, Булевар краља Александра бр. 282, 1000 Београд, поднео Министарству заштите животне средине захтев за давање сагласности на Студију о процени утицаја на животну средину фазне изградње сталне депоније вишка земљаног материјала из ископа за потребе извођена радова на траси будућег државног пута А2 (аутопут Е-763) Београд- јужни Јадран, деоница Прељина – Пожега, од km 117+477.02 до km 147+675.00, депонија број 1-тунел „Трбушани“, на територији општине Чачак.
Увид у Студију о процени утицаја на животну средину може се извршити у просторијама Министарства, у Новом Београду, Омладинских бригада 1, канцеларија 424, сваког радног дана од 11-14 часова, у року од 20 дана од дана објављивања овог обавештења, у просторијама општине Чачак, Жупана Страцимира бр.2, 32 000 Чачак, и на службеном сајту Министарства.
Примедбе и мишљења на Студију о процени утицаја на животну средину подносе се у писаном облику и достављају Министарству заштите животне средине, Омладинских бригада 1, Нови Београд.
Дана 27.01.2022. године са почетком у 1200 часова, у складу са инструкцијама Владе и Кризног штаба формираног за сузбијање епидемије корона вируса у Републици Србији, биће одржана јавна расправа и презентација предметне Студије у просторијама општине Чачак, Жупана Страцимира бр.2, 32 000 Чачак.
Решење којим се одлучује да није потребна процена утицаја на животну средину за пројекат: Изградње пропуста кроз труп Савске магистрале на катастарским парцелама бр. 472/2 и 473/3 К.О. Остружница, у путном појасу обилазнице око Београда
На основу чл. 10. став 7. и члана 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС“, број 135/04, 36/09), Министарство заштите животне средине даје следеће
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е
Обавештава се јавност и заинтерeсовани органи и организације да је овај орган донео Решење којим се одлучује да није потребна процена утицаја на животну средину за пројекат: Изградње пропуста кроз труп Савске магистрале на катастарским парцелама бр. 472/2 и 473/3 К.О. Остружница, у путном појасу обилазнице око Београда, деоница аутопута Е-70 / Е-75, Добановци – Бубањ поток, сектор Б3, деоница моста на Сави, у непосредној близини петље „Остружница“, заведен под бројем 353-02-02933/2021-03.
Увид у донето решење може се извршити у просторијама Министарства заштите животне средине у Београду, ул. Омладинских бригада 1, канцеларија 426 као и на службеном сајту Министарства.
Заинтересована јавност може изјавити жалбу Влади на донето решење у року од 15 дана од дана објављивања огласа, а путем овог органа.
ЈП „Путеви Србије“ – Захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину за изградњу новог моста, након уклањања старог, са заштитом корита реке Бјелице у зони моста, на државном путу IIА реда бр.181, место Крстац, деоница: Лучани-Лис
На основу чл. 10. став 1. а у вези са чл. 29. став 1. и 3. Закона о процени утицаја на животну средину («Сл. гласник Р.Србије» 135/04, 36/09) даје следеће
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е
Обавештава се јавност и заинтересовани органи и организације да је носилац Пројекта ЈП „Путеви Србије“, поднео Министарству заштите животне средине Захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину за изградњу новог моста, након уклањања старог, са заштитом корита реке Бјелице у зони моста, на државном путу IIА реда бр.181, место Крстац, деоница: Лучани-Лис, на к.п. бр. 1340, 419/4, 419/7, 417/1, 418/1, 418/3, 419/3, 416/4, 417/3, 418/4, 418/2, 419/1, 419/6, 419/5, 419/2 и 1337 КО Крстац и к.п. бр. 1334, 994/2, 994/1, 993/2, 1346, 991/6, 990/1, 993/1, 992/1, 1348, 991/8, 992/2, 995/2, 995/3, 995/1 и 1326/3 КО Лисице, Oпштина Лучани, заведен под бројем 353-02-02999/2021-03
Заинтересована јавност може да изврши увид у садржину захтева сваког радног дана од 11-14 часова у просторијама Министарства заштите животне средине у Новом Београду, Омладинских бригада 1, канцеларија 426 и достави своје мишљење у року од 10 дана од дана објављивања овог обавештења, као и на службеном сајту Министарства.
ЈП „Путеви Србије“ЈП „Путеви Србије“ – Захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину за изградњу уливно-изливних саобраћајница на државном путу IА реда број 2 (аутопут Е-763) Београд – Јужни Јадран, деоница: Сурчин – Обреновац у Јакову
На основу чл. 10. став 1. а у вези са чл. 29. став 1. и 3. Закона о процени утицаја на животну средину («Сл. гласник Р.Србије» 135/04, 36/09) даје следеће
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е
Обавештава се јавност и заинтересовани органи и организације да је носилац Пројекта ЈП „Путеви Србије“, поднео Министарству заштите животне средине Захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину за изградњу уливно-изливних саобраћајница на државном путу IА реда број 2 (аутопут Е-763) Београд – Јужни Јадран, деоница: Сурчин – Обреновац у Јакову на км 11+010,00, на к.п. бр. 1880/3, 1878/3, 1854/68, 1854/10, 1854/11, 1854/69, 1854/9, 1854/8, 1854/7, 1854/70, 1876/2, 1854/77, 1854/67, 1854/76, 1876/1, 1855, 2982/2, 1696/2, 1697, 2111/2, 1856/3, 1856/1, 1856/2, 1695/2, 1694/3, 1694/2, 2982/1, 1693/2, 2111/1, 1693/3, 1692/3, 1692/2, 1691/3 1691/2, 2112/2, 2113/2, 2114/2, 1699/3, 2115/2, 2116/2, 2136/2, 2137/2, 2138/2, 2139/2, 2117/2, 1698/2 и 1854/6 К.О. Јаково, општина Сурчин, на територији града Београда, заведен под бројем 353-02-03218/2021-03
Заинтересована јавност може да изврши увид у садржину захтева сваког радног дана од 11-14 часова у просторијама Министарства заштите животне средине у Новом Београду, Омладинских бригада 1, канцеларија 426 и достави своје мишљење у року од 10 дана од дана објављивања овог обавештења, као и на службеном сајту Министарства.
„BOSIL – METAL“ д.о.о. Босилеград – Решење о одређивању обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину пројекта експлоатације Pb, Zn и Cu руде из лежишта „Подвирови“ и „Поповица“ на подручју Караманице код Босилеграда
На основу чл. 14. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ 135/04, 36/09), Mинистарство заштите животне средине даје следеће
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е
Обавештава се јавност и заинтеросовани органи и организације да је овај орган донео Решење којим се носиоцу пројекта „BOSIL – METAL“ д.о.о. Босилеград, одређује обим и садржај студије о процени утицаја на животну средину пројекта експлоатације Pb, Zn и Cu руде из лежишта „Подвирови“ и „Поповица“ на подручју Караманице код Босилеграда (укључујући постројење за прераду руде и одлагалиште флотацијске јаловине). Координате преломних тачака предложеног експлоатационог поља су следеће:
|
Тачка Y X |
|
1. 7 610 040 4 691 227 |
|
2. 7 609 949 4 692 986 |
|
3. 7 611 152 4 692 946 |
|
4. 7 613 626 4 689 024 |
|
5. 7 611 914 4 689 026 |
|
6. 7 610 721 4 690 178 |
|
7. 7 610 475 4 690 223 |
|
8. 7 610 078 4 690 582 |
|
9. 7 609 926 4 690 872 |
Заинтересована јавност може да изврши увид у садржину решења сваког радног дана од 11-14 часова у просторијама Министарства заштите животне средине у Београду, ул. Омладинских бригада 1, соба 428 и на вебсајту Министарства.
Против овог решења може се изјавити жалба Влади, путем овог органа, у року од 15. дана од дана пријема решења, односно од дана објављивања овог обавештења у средствима јавног информисања.
Решење којим се одлучује да није потребна процена утицаја на животну средину за пројекат: Изградње новог моста, након уклањања старог, са заштитом корита реке Бјелице у зони моста, на ДП IIA реда бр.181, у месту Дљин, деоница; Лучани-Лис
На основу чл. 10. став 7. и члана 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС“, број 135/04, 36/09), Министарство заштите животне средине даје следеће
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е
Обавештава се јавност и заинтерeсовани органи и организације да је овај орган донео Решење којим се одлучује да није потребна процена утицаја на животну средину за пројекат: Изградње новог моста, након уклањања старог, са заштитом корита реке Бјелице у зони моста, на ДП IIA реда бр.181, у месту Дљин, деоница; Лучани-Лис, на к.п. бр. 2435, 2466, 1689, 2438,1690, 1691, 2470, 1692 и 2439 KO Лучани и 2028/1, 2028/2, 2021/1, 3343/11, 2021/2, 2020/3, 3343/9, 3349 и 3018/1 КО Дљин, Oпштина Лучани
Увид у донето решење може се извршити у просторијама Министарства заштите животне средине у Београду, ул. Омладинских бригада 1, канцеларија 426 као и на службеном сајту Министарства.
Заинтересована јавност може изјавити жалбу Влади на донето решење у року од 15 дана од дана објављивања огласа, а путем овог органа.
Електромрежа Србије – Решење о сагласности на Студију о процени утицаја на животну средину пројекта реконструкције и доградње ТС 220/35 kV Бајина Башта у ТС 400/220/35 kV Бајина Башта
На основу чл. 25., и чл. 29. став 1. и 3. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ 135/04, 36/09), даје следеће
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е
Носилац пројекта предузеће Електромрежа Србије, Центар за инвестиције Београд, поднело је Министарству заштите животне средине захтев за сагласност на Студију о процени утицаја на животну средину пројекта реконструкције и доградње ТС 220/35 kV Бајина Башта у ТС 400/220/35 kV Бајина Башта, са приступним путем, на к.п. 480/1, 431/1, 439/2, 441/1, 454, 455, 457, 458, 459, 473, 474/1, 474/2, 475/1, 494/1, 498, 499, 500, 501/3, 1207/3 КО Зауглине, СО Бајина Башта.
У складу са чланом 24. став 1. Закона о процени утицаја на животну средину («Сл. гласник Р.Србије» број 135/04, 36/09), Министарствo заштите животне средине дало је сагласност на предметну студију.
Увид у донето Решење може се извршити у просторијама Министарства заштите животне средине у Новом Београду, Омладинских бригада 1, канцеларија 426, као и на службеном сајту Министарства.
У складу са чланом 24. став 2. Закона о процени утицаја на животну средину («Сл. гласник Р.Србије» број 135/04, 36/09), носилац пројекта је дужан да при раду предметног пројекта, у свему испоштује мере заштите животне средине утврђене у предметној студији, као и услове надлежних органа и организација.
На одлуку о сагласности на предметну студију није дозвољена жалба. Заинтересованa јавност може покренути управни спор подношењем тужбе Управном суду у Београду, Немањина 9, у року од 30 дана од дана објављивања овог обавештења у средствима информисања.
Електромрежа Србије – Решење о сагласности на ажурирану Студију о процени утицаја на животну средину пројекта изградње комбинованог вода ДВ 2×110 kV ТС Ниш 2 – ТС Ниш 6
На основу чл. 25., и чл. 29. став 1. и 3. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ 135/04, 36/09), даје следеће
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е
Носилац пројекта предузеће Електромрежа Србије, Центар за инвестиције Београд, поднело је Министарству заштите животне средине захтев за сагласност на ажурирану Студију о процени утицаја на животну средину пројекта изградње комбинованог вода ДВ 2×110 kV ТС Ниш 2 – ТС Ниш 6, укупне дужине око 8 километара, на КО Ниш – Ћеле кула, КО Ниш – Пантелеј, КО Доња Врежина, КО Брзи Брод, КО Нишка Бања, КО Суви До, све на територији Града Ниша.
У складу са чланом 24. став 1. Закона о процени утицаја на животну средину («Сл. гласник Р.Србије» број 135/04, 36/09), Министарствo заштите животне средине дало је сагласност на предметну студију.
Увид у донето Решење може се извршити у просторијама Министарства заштите животне средине у Новом Београду, Омладинских бригада 1, канцеларија 426, као и на службеном сајту Министарства.
У складу са чланом 24. став 2. Закона о процени утицаја на животну средину («Сл. гласник Р.Србије» број 135/04, 36/09), носилац пројекта је дужан да при раду предметног пројекта, у свему испоштује мере заштите животне средине утврђене у предметној студији, као и услове надлежних органа и организација.
На одлуку о сагласности на предметну студију није дозвољена жалба. Заинтересованa јавност може покренути управни спор подношењем тужбе Управном суду у Београду, Немањина 9, у року од 30 дана од дана објављивања овог обавештења у средствима информисања.
ОБАВЕШТЕЊЕ О ПОСТУПКУ ПОКРЕТАЊА И ПРОМЕНЕ ВРСТЕ ЗАШТИТЕ У НАЦИОНАЛНОМ ПАРКУ „СТАРА ПЛАНИНА”

На основу члана 42. став 9. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања ревизије заштите природног подручја I (прве) категорије, Национални парк „Стара планина”.
Национални парк „Стара планина” се налази у источном делу Србије, на граници са Републиком Бугарском и припада пространој географској регији која се означава као Карпато-балканске планине источне Србије. Стара планина је на западу ограничена долином Белог и Трговишког Тимока, односно Зајечарским басеном и Књажевачком котлином, док је на југозападу граница планине долина Темштице, низводно од Темске и Нишаве у оквиру које се издваја Пиротска котлина а на истоку по централном планинском билу се граничи са Републиком Бугарском.
Услед очуваности изворних природних вредности, прва заштићена природна добра на Старој планини датирају из осамдесетих година 20. века када је заштићено седам специјалних резервата природе и два споменика природе, на територији општина Књажевац и Пирот, укупне површине 316,18 ha. Влада Републике Србије донела је Уредбу о заштити парка природе „Стара планина” („Службени гласник РС”, бр. 19/97) којом је Стара планина стављена под заштиту као природно добро од изузетног значаја, сврстано у I (прву) категорију заштите. Тако су готово сва до тада заштићена природна добра по први пут обједињена и правно заштићена. Изменама Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС”, бр. 66/91, 83/92, 53/93 – др. закон, 67/93 – др. закон, 48/94 – др. закон, 53/95 и 135/04), уведен је тростепени систем заштите у заштићеним подручјима што је за последицу имало израду ревизије заштите, редефинисање граница природног добра уз дефинисање зона режима заштите. Влада Републике Србије донела је Уредбу о заштити Парка природе „Стара планина” („Службени гласник РС”, бр. 23/09), на површини од 114.332 ha, у оквиру чијих граница су успостављени режими заштите I (првог) – 3,23%, II (другог) – 17,63% и III (трећег) – 79,14% степена.
Ревизијом студије заштите оцењено је да подручје Старе планине испуњава све неопходне услове за заштиту као Национални парк „Стара планина”. Укупна површина заштићеног подручја износи 120 908 ha 20 а 96 m2. У оквиру заштићеног подручја издвојене су посебне просторне целине са режимима заштите I, II и III степена, у складу са природним и створеним вредностима, антропогеним утицајима, потребним мерама за спровођење заштите и очувања, као и могућностима коришћења и развоја. Подручја под режимом заштите I (првог) степена заузимају укупну површину од 7 839 ha 68 a 31 m2 (6,48 % укупно заштићене површине). Налазе се на осам изолованих локација унутар природног добра. Локалитети који су укључени у овај режим заштите означени су као: „Јаношица”, „Орлов-Хајдучки камен”, „Голема река – Дупљак”, „Бабин зуб”, „Мартинова чука-Вражја глава-Три чуке”, „Браткова страна”, „плато Копрена”, „Тупанац-Сребрна глава”. Подручја под режимом заштите II (другог) степена заузимају укупну површину од 35 897 ha 11 a 86 m2 (29.69 % укупно заштићене површине). Локалитети који су издвојени у овај режим заштите означени су као: Влашки до, Вршка чука, Голина – Шашка река, Ветрен – Турјачка глама – Голема глама, Расовати камен – Ветрен –Вуз, Папратна, Равно Бучје, Бабин зуб, Златарица – Вртовац, Тресава Јабучко равниште, Рудина – Миџор – Вражја глава, Арбиње, Вртибог – Мрамор, Понор, Голаш, Темштица, Широке луке, Тупанац, Росомач, Владикина плоча, Видлич, Баљевски врхови, Влковија. Подручје под режимом заштите III степена заузима укупну површину од 76 171 ha 40 a 79 m2 (63,83 % укупно заштићене површине) и обухвата територију заштићеног подручја „Стара планина” која није под режимима заштите I (првог) и II (другог) степена.
Циљ ревизије заштите, односно израде нове Студије заштите НП „Стара планина” и доношења новог акта о заштити је боља заштита, управљање и континуирано функционисање заштићеног подручја. Ревизија спољних граница и граница режима заштите I (првог) и II (другог) степена извршена је на основу утврђених природних вредности теренским истраживањима у периоду 2017-2021. године, резултата истраживања пројеката, података из катастра непокретности, података из шумских основа и стања на терену, коришћењeм нових технологија, као и консултација са заинтересованим странама. Услед утврђеног присуства посебних природних и створених вредности извршено је редефинисање режима заштите у I (првом) и II (другом) степену. Постојећа 4 локалитета у режиму заштите првог и 10 локалитета у режиму заштите другог степена редефинисана су и одређено је 9 локалитета у режиму заштите I (првог) и 23 локалитета у режиму заштите II (другог) степена. Утврђене посебне природне вредности (геолошке, геоморфолошке, биолошке, предеоне) у редефинисаним локалитетима основ су за промену врсте природног добра. Подручје Старе планине у потпуности испуњава свих 7 критеријума прописаних Правилником о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, бр. 97/15) што омогућује да се за подручје Старе планине изврши редефинисање врсте природног добра, односно да се повећа ниво заштите и подручје Старе планине прогласи Националним парком.
Према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10), подручје „Стара планина” представља део јединствене еколошке мреже Републике Србије под редним бр. 80 – „Стара планина”. Висок степен присуства угрожених биљних врста говори колики је значај Старе планине у смислу флоре и вегетације и оправдава чињеницу да је она једно од међународно значајних ботаничких подручја Important Plant Areas – IPAs (Стара планина). Велики диверзитет орнитофауне, као и присуство ретких и угрожених врста птица, сврстава Стару планину у међународно значајно подручје за птице Important Bird Areas IBAs(RS040IBA). Стара планина се налази и у оквиру одабраног подручја за дневне лептире Prime Butterfly Areas – PBAs (Стара планина 34 и Димитровград 04). Због присуства значајног броја угрожених биљних и животињских врста и природних станишта који се налазе на Резолуцији 4. и 6. Конвенције о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта, Стара планина представља EMERALD подручје (РС0000011) у оквиру међународне EMERALD еколошке мреже.
Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), Национални парк „Стара планина” сврстава се у I категорију – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја. Завод за заштиту природе Србије доставио је 22. децембра 2021. године Министарству заштите животне средине Студију заштите Национални парк „Стара планина”.
Даном постављања обавештења на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.
ОБАВЕШТЕЊЕ О ПОСТУПКУ ПОКРЕТАЊА ЗАШТИТЕ У НАЦИОНАЛНОМ ПАРКУ „KУЧАJ-БEЉAНИЦА”

На основу члана 42. став 9. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја I (прве) категорије, као Национални парк „Кучај-Бељаница”.
Национални парк „Кучај-Бељаница“ обухвата део планинског подручја источне Србије, ограничен са севера Жагубичком котлином, са истока борско-зајечарском депресијом, јужну границу чини планина Ртањ и превој Честобродица, а западну Велика Морава. Подручје Кучај – Бељаница је највећи кречњачки масива у Србији, састављен из две одвојене планинске целине – на северу се јасно издваја кречњачки блок Бељанице, а на југу преко долине Ресаве надовезује се пространа Кучајска површ. Подручје Националног парка „Кучај-Бељаница“ административно се налази на територијама општина: Деспотовац (К.О. Сладаја, К.О. Стрмостен и К.О. Јеловац), Жагубица (К.О. Жагубица, К.О. Мали Камен, К.О. Суви До, К.О. Изварица, К.О. Милановац и К.О. Крупаја), Бор (К.О. Злот II и К.О. Злот V) и Бољевац (К.О. Подгорац I).
Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) Национални парк „Кучај-Бељаница” сврстава се у I категорију – међународног, националног, односно изузетног значаја. Укупна површина заштићеног подручја износи 45.371,62 ha. На заштићеном подручју утврђени су режими заштите I, II и III степена.
Подручја под режимом заштите I степена заузимају укупну површину од 3.042,77 ha (6,72% укупно заштићене површине). Налазе се на девет изолованих локација унутар природног добра. Локалитети који су укључени у овај режим заштите означени су као: „Суви До“, „Састав речица Пераст и Мале Тиснице“, „Прераст Самар“, „Бусовата“, „Јужни одсек Бељанице“, „Клисура Ресаве“, „Клисура Суваје“, „Винатовача“ и „Лазарев кањон“. Подручја под режимом заштите II степена заузимају укупну површину од 23.213,54 ha (51,16% укупно заштићене површине). Налазе се на три изоловане локације унутар природног добра. Локалитети који су укључени у овај режим заштите означени су као: „Тисница“, „Кучај-Бељаница центар“ и „Дубашница са Лазаревим кањоном“. Подручје под режимом заштите III степена заузима укупну површину од 19.115,31 ha (42,12% укупно заштићене површине) и обухвата територију Националног парка „Кучај-Бељаница“ која није под режимима заштите I и II степена.
Према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10), подручје „Кучај-Бељаница“,представља део јединствене еколошке мреже Републике Србије под редним бр. 46 – „Кучај-Бељаница”. Велики диверзитет орнитофауне, као и присуство ретких и угрожених врста птица, сврстава подручје Кучајских планина и Бељаница, у међународно значајно подручје за птице Important Bird Areas IBAs (RS044IBA, RS045IBA). подручје Кучаја и Бељаница,се налази и у оквиру одабраног подручја за дневне лептире Prime Butterfly Areas – PBAs (Лазарев каљон 19 и Ресава 27). Због присуства значајног броја угрожених биљних и животињских врста и природних станишта који се налазе на Резолуцији 4. и 6. Конвенције о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта, простор Кучајских планина и Бељанице планина представља EMERALD подручје (РС0000043, РС0000047, РС0000055, РС0000061) у оквиру међународне међународне EMERALD мреже.
Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), Национални парк „Кучај-Бељаница“ сврстава се у I категорију – заштићено подручје међународног, националног односно изузетног значаја. Завод за заштиту природе Србије доставио је 22. децембра 2021. године Министарству заштите животне средине Студију заштите Национални парк „Кучај-Бељаница“.
Даном постављања обавештења на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.
Агенција за управљање лукама, Београд – Захтев за давање сагласности на Студију о процени утицаја на животну средину пројекта проширења и изградње луке Сремска Митровица
На основу чл. 20. и чл. 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ 135/04 и 36/09), и чл. 3., 4. и 5. Правилника о поступку јавног увида, презентацији и јавној расправи о Студији о процени утицаја на животну средину («Сл. гласник РС» 69/05), Министарство заштите животне средине даје следеће
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е
Обавештавају се јавност и заинтерeсовани органи и организације да је носилац пројекта Агенција за управљање лукама Београд, ул. Немањина бр. 4, поднео Министарству заштите животне средине захтев за давање сагласности на Студију о процени утицаја на животну средину пројекта проширења и изградње луке Сремска Митровица, на катастарским парцелама 5880/9, 5880/8, 5880/7, 5880/6, 5867/1, 5840, 5839, 5834, 5835, 5836, 5837, 5853, 5841, 5842, 5843, 5825, 5852, 5854, 9095/1, 5869/3, 5818/3, 5823, 5824/1, 5829/1, 5829/4, 5733/4 (део), 5733/8 (део), 5733/5, 5822/2,5829/3, 5826/2, К.О. Сремска Митровица, укупне расположиве површине 13,86 ha.
Увид у Студију о процени утицаја на животну средину може се извршити у просторијама Министарства, у Новом Београду, Омладинских бригада 1, соба 428, сваког радног дана од 11-14 часова, у року од 20 дана од дана објављивања овог обавештења, у просторијама Градске управе Сремска Митровица, ул. Светог Димитрија 13, у просторијама Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине у Новом Саду, ул. Булевар Михајла Пупина 16, као и на службеном веб сајту Министарства.
Примедбе и мишљења на Студију о процени утицаја на животну средину подносе се у писаном облику и достављају Министарству заштите животне средине, Омладинских бригада 1, Нови Београд и Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине у Новом Саду, ул. Булевар Михајла Пупина 16.
Дана, 07.04.2022. године, са почетком у 12 сати биће одржана on line јавна презентација предметне студије и јавна расправа путем Webex платформе.
Meeting link:
https://ekologija.webex.com/ekologija/j.php?MTID=m939a173c0b40f992d4f459a61aaecd63
Meeting number:
2375 396 3625
Password:
mpDJ3K2FQk6