Вести
Вујовић: Чистимо 200 тона историјског опасног отпада из ХИНС-а
– Локација на којој се налазимо представља еколошку бомбу у Новом Саду. Желим да захвалим грађанима који су нам писали и указивали на овај вишегодишњи проблем, покрајинском секретару за урбанизам и заштиту животне средине, као и градоначелнику Вучевићу на подршци. Држава је по први пут решена да историјски отпад сведе на нулто стање. У претходном периоду су чишћене локације парцијално, а сада ћемо да очистимо све што се налази у фабрикама широм Србије. Историјски отпад је махом настао у предузећима у стечају након 2000. године. Реч је и о опасном и неопасном отпаду, који у оба случаја неповољно утиче на животну средину и здравље грађана и зато нам је апсолутни приоритет да овај проблем решимо – рекла је Вујовић.
Министарка је рекла да је проблем историјског отпада присутан широм Србије и да ће се држава изборити да се трајно реше локације.
– У наредним месецима ћемо интензивно радити на томе. Чистићемо историјски отпад, а истовремено ћемо појачати контролу како би осигурали да се текући отпад правилно збрињава. Радићемо још више за чистију будућност генерација које долазе – рекла је Вујовић.
Вујовић у Новом Саду: Улажемо у заливне системе како би подигли квалитет зеленила
– Приметили смо претходних година да се стара стабла суше и зато смо уложили значајна средства за модерне заливне системе, који функционишу тако што заливају корен стабла са око 20 литара воде на сат. Раније је покривеност оваквим системима у Новом Саду била око три одсто, а кроз ове пројекте које са Градом реализујемо још и у Лиманском парку и Булевару Европе, тај проценат ће се повећати. Задовољна сам што се у Футошком парку радови обављају пуном паром, и што ће бити завршени до краја године. Радови у Лиманском парку ће бити готови за двадесетак дана, а у Булевару су захтевнији јер се систем поставља испод саобраћајница. Поред тога што бринемо о вишедеценијским стаблима, трудићемо се да додатно пошумљавамо. Разговарала сам са градоначелником Вучевићем, са којим имамо одличну сарадњу, и о новим пројектима за што здравију животну средину – рекла је Вујовић.
Према њеним речима, Министарство суфинансира заливне системе у Новом Саду са 90 милиона динара, Град учествује са 31,7 милиона. Са министарком Вујовић и градоначелником Вучевићем, радове је обишао и Милош Егић, директор ЈКП „Градско зеленило“.
Вујовић је истакла да су у борби против аерозагађења, приоритетни пројекти којима може да се повећа проценат пошумљености.
– Министарство је почетком године расписало конкурсе путем којих смо доделили средства у 38 локалних самоуправа. Пројекти ће бити реализовани у овој години. Пошумљавање и озелењавање је препознато и у Зеленој агенди и један од главних фактора у борби против климатских промена, а трудићемо се да наставимо са оваквим активностима за бољи квалитет живота грађана – рекла је Вујовић.
Вујовић: Посвећени смо идеји одрживог развоја и зеленој транзицији
Вујовић на завршној конференцији „Јачање циркуларне економије у Србији – Нордијска искуства“ која је одржана у Привредној комори Србије, истакла да је тренутно у изради Програм за циркуларну економију са акционим планом за период 2022-2024, како би се дефинисао стратешки оквир за циркуларну економију.
– Израда овог стратешког документа је поверена Технолошко-металуршком факултету, а усвајање документа предвиђено је за први квартал 2022. године. У фокусу програма биће подршка привреди у примени модела циркуларне економије, подршка локалним самоуправама и подстицање иновација и сарадње бизнис и научно-истраживачког сектора. Циркуларни модел ће омогућити да се ресурси и енергија ефикасно користе, а важан је стуб и у Зеленој агенди, чија је Србија потписница и чијим циљевима смо посвећени – рекла је Вујовић.
Према њеним речима, Србија је прва земља Западног Балкана која има Мапу пута за циркуларну економију, што јој даје лидерску позицију у окружењу.
– Мапа даје смернице како би се привреди омогућио прелазак са линеарног на циркуларни модел, чиме се постиже развој стабилне, конкурентне економије, уз одговоран однос према животној средини. У овом великом послу, значе нам искуства наших партнера Норвешке, Финске, Шведске и Данске, које су лидери када је реч о зеленој транзицији. Спровођењем зелене транзиције, Србија испуњава циљеве УН Агенде 2030, а на тај начин се доприноси и смањењу климатских промена у складу са Париским споразумом – рекла је Вујовић.
Министарству награда општине Власотинце за изузетну помоћ у очувању природе и животне средине
Министарство је подржало Власотинце у санирању 35 дивљих депонија, што ће допринети здравијем окружењу и бољим условима за живот грађана.
Признање је, испред Министарства заштите животне средине, примила државна секретарка Ивана Хаџи Стошић.
– Власотинце је једна од 43 локалне самоуправе у којима се, уз подршку овог министарства, чисти укупно 500 дивљих депонија. Министарство ће и убудуће улагати и подржати све пројекте који имају за циљ заштиту животне средине, а оно што је важно јесте да једном очишћене локације такве и остану. Апелујем на грађане и привреду да воде рачуна и да заједно бринемо о животној средини – рекла је Хаџи Стошић.
Председник општине Братислав Петровић рекао је да је претходних годину дана рада обележио континуитет у залагању за живот у бољем и лепшем окружењу.
– У том послу имали смо велику подршку републичких органа и институција, на чему им и овом приликом захваљујем – рекао је он.
Октобарска признања додељена су након свечане седнице Скупштине општине, и тиме је обележен дан општине Власотинце 10.октобар.
Усвојен нови Закон о заштити од буке у животној средини
– Законом је прецизније дефинисано шта је бука у животној средини, проширена је листа извора буке, као и надлежних за израду стратешких карата буке. Стратешке карте буке су основа за израду акционих планова и средство за обавештавање грађана о нивоу буке у животној средини и њеним штетним ефектима. Циљ нам је да што ефикасније решавамо проблем, да спречимо изложеност штетним ефектима буке и тиме обезбедимо боље услове животе за грађане – рекла је Вујовић истичући да је рок за доношење акционих планова најкасније годину дана од усвајања стратешких карата буке.
Према њеним речима, један од разлога за доношење новог закона јесте и решавање проблема повишене буке из угоститељских објеката.
– Законом се, поред овлашћених правних лица, даје и овлашћење комуналним милиционарима да контролишу буку пореклом из угоститељских објеката и то еталонираним уређајима за мерење буке, а у складу са одлуком јединице локалне самоуправе. Уведена је и обавеза првог мерења буке, што значи да је власник или закупац угоститељског објекта дужан да обезбеди прво мерење буке на локацији, прибави извештај и по потреби спроведе мере звучне заштите. Применом овог закона, успоставићемо функционални систем праћења и контроле нивоа буке, што је од великог значаја за здравље и квалитет живота наших грађана – рекла је Вујовић.
Вујовић у Мионици: Уместо сметлишта, грађани ће добити зелену оазу
– Задовољство ми је што сам данас у општини која је добила средства за заштиту земљишта захваљујући конкурсу Министарства, кроз који смо подржали више од 40 локалних самоуправа широм Србије. Идеја је била да девастирано земљиште и клизишта уредимо тако да грађани буду задовољнији и да истовремено унапредимо стандард живота. И простор у Мионици поред реке Рибнице је био девастиран и претворен у сметлиште. Сада је очишћен и ту се прави зелена оаза са кутком за рекреацију. На приобаљу Рибнице имаћемо пешачку и бициклистичку стазу, као и игралиште за најмлађе. Мобилијар у парку ће бити од еколошки прихватљивих материјала, а биће посађена трава и нове саднице – рекла је Вујовић.
Министарство заштите животне средине суфинансира пројекат уређења земљишта у Мионици са више од 10 милиона динара, а одвојена су средства и за пројекте чишћења три дивље депоније у овој општини.
– Оно на чему инсистирам, јесте да локалне самоуправе дају све од себе да једном очишћене локације и остану очишћене. Мионица је аплицирала и добиће видео надзор. Желим да честитам председнику општине Бобану Јанковићу и његовом тиму на агилности, што су пратили конкурсе и спремали пројекте. Трудићемо се да што више зелених инвестиција доведемо и у Мионицу. Министарство које водим ће и наредне године расписивати конкурсе који су дали добре резултате, и зато је важно да се локалне самоуправе организују и кандидују добре пројекте – рекла је Вујовић.
Министарка је истакла да је Мионица једна од 11 општина које су обухваћене пројектом изградње регионалног модерног система за управљање отпадом, „Колубара – Каленић“. Према њеним речима, то је капитални пројекат који бити реализован уз подршку Европске банке за обнову и развој и Француске агенције за развој. Кад се заврше радови, отпад ће се третирати по најсавременијим стандардима.
Продужење рока за достављање предлога, примедби и сугестија на Предлог програма о управљању отпадом у Републици Србији за период 2021-2024. године
Постављањем обавештења на званичној интернет страници, као и на порталу е управе, Министарствo заштите животне средине је дана 16. септембра 2021. године позвало све заинтересоване грађане, као и стручну јавност да се упознају са текстом Предлогa програма и да дају своје коментаре, сугестије и предлоге.
У току трајања Јавне расправу о Предлогу програма Министарство заштите животне средине, иако нема прописану обавезу, одржало је и видео конференцију 01. октобра 2021.године.
Због велике заинтересованости грађана, као и стручне јавности, значаја теме и обимности предложеног акта, донета је одлука да се усвоји захтев заинтересованих страна и продужи рок за достављање мишљења, сугестија и примедби на Предлог програма.
У складу са тим, рок за достављање мишљења, сугестија и примедби на Нацрт закона, као и завршетак јавне расправе одложен је за три дана и траје до 08. октобра 2021. године.
Предлози, сугестије, иницијативе и коментари достављају се Министарству заштите животне средине на Обрасцу за коментаре који можете преузети ОВДЕ, путем електронске поште на e-mail адресу: sekretarijat@ekologija.gov.rs или поштом на адресу Министарство заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, са назнаком: „За јавну расправу о Предлогу програма управљања отпадом у Републици Србији за период од 2021. до 2024. године“.
Текст Предлога програма са прилозима, можете преузети ОВДЕ.
Вујовић: Подршка ЕУ Србији у испуњавању циљева Зелене агенде
Пројектна активност односи се на увођење еколошке политике и мера енергетске ефикасности, као пилот активности на територији целе Србије, и то на свим нивоима – републичком и локалном, у циљу подршке „Зеленој агенди за Западни Балкан“.
Министарка је навела да је Зелена агенда приоритет за Владу Републике Србије, додајући да је недавно одржан и први састанак Радне групе за имплементацију Декларације из Софије.
-Планирано је да активности у оквиру ИПА пројекта „Зелена агенда за Србију“ спроводимо у шест области које се односе на климатску акцију, енергетику, циркуларну економију, смањење загађења, заштиту природе и биодиверзитета и одрживу производњу хране. Све ове активности у складу су са „Зеленом агендом за Западни Балкан“ и својеврсна су подршка овом стратешком концепту којем је Србија посвећена – рекла је Вујовић.
Вујовић је присутне упознала и са визијом и циљевима Србије на пољу заштите животне средине и ублажавања климатских промена.
-Желимо да унапредимо квалитет ваздуха, да решимо питање управљања отпадом и изградимо инфраструктуру за пречишћавање отпадних вода и недостајућу канализациону мрежу. То су приоритетни пројекти на којима радимо и који се уклапају у Зелену агенду. Паралелно са тим радимо и на унапређењу законодавног оквира и његовом усклађивању са регулативом ЕУ. Усвојили смо Закон о климатским променама, оформили Национални савет за климатске промене, а тренутно се израђује и Стратегија нискоугљеничног развоја, коју ћемо усвојити много пре предвиђеног рока, као и Програм прилагођавања на измењене климатске услове чији је рок за доношење 2023. године – рекла је Вујовић.
Министарка је захвалила УНДП и европским партнерима на подршци у припреми и реализацији зелених пројеката који су важни за Србију и поручила да очекује наставак успешне сарадње и у будућности.
Министарка Вујовић: Наш циљ је Србија без депонија
Вујовић је навела да се локална самоуправа обратила министарству за помоћ у решавању проблема депонија у тој општини, на којима је неправилно одлаган отпад у претходних 30 година. Према њеним речима, једна од привремених депонија у Богатићу која захтева хитну санацију је депонија Совљак и она ће уз подршку министарства ускоро бити санирана и рекултивисана.
-Одлучни смо да решимо проблем депонија у Србији и држава за ту намену издваја значајна средства, како за уклањање мањих сметлишта, тако и за санацију и рекултивацију несанитарних депонија које загађују земљиште, воду и ваздух. Локалне самоуправе не могу саме да реше тај проблем и држава је ту да помогне, али исто тако захтевамо од локалних инспекција да појачају надзор како се на истим местима не би поново правиле депоније – рекла је Вујовић.
Министарка је подсетила да је током септембра спроведена акција чишћења око 500 дивљих депонија у 43 града и општине, којима су на јавном конкурсу одобрена средства за ту намену.
-Наш циљ је Србија без депонија. Убрзано радимо на пројектима за изградњу зелене инфраструктуре – регионалних и рециклажних центара, што ће омогућити да се отпад на територији наше земље збрињава и третира по највишим еколошким стандардима. Успостављањем модерних система за управљање отпадом стварамо услове да несанитарне депоније буду затваране, саниране и рекултивисане – рекла је Вујовић.
Вујовић: Заштита природе је генерацијско питање које треба да нас уједини
Вујовић је, на скупу који је иницирала и отворила министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић, истакла да су измене и допуне Закона о заштити природе усвојене пре два месеца, чиме је унапређена регулатива која се односи на ову важну област.
– Изменама Закона забрањена је изградња хидроелектрана у заштићеним подручјима сва три степена заштите. Повећан је удео територије Србије под заштитом на готово 8%, тако што су успостављена четири нова заштићена подручја. Усвојен је и Програм заштите природе Републике Србије за период од 2021-2023. као главни стратешки документ за очување биолошке разноврсности – навела је Вујовић и позвала цивилни сектор да се више укључи у јавне расправе, јер је заштита животне средине генерацијско питање које треба све да уједини.
Стална координаторка УН у Србији Франсоаз Жакоб оценила је да je у претходној години много урађено и да је усвојен сет важних закона, додајући да је то показатељ да држава улаже велике напоре и схвата потребу да се хитно реагује у овој области. Она је навела да је приметно и да међу грађанима расте свест о значају заштите животне средине.
Вујовић: Еколошка едукација ученика – важан корак за будућност
– Наш циљ је да подижемо свест о значају заштите животне средине, пре свега код деце, и у томе нам много значи подршка министарства просвете. Пилот пројекат ћемо реализовати у по једној основној школи у 29 јединица локалне самоуправе, а кад се заврши битно је да дођемо до квалитетног документа за системско образовање за ову област. На томе заједно радимо и очекујем да ћемо израдити документ током 2022. године, како би након усвајања на Влади, био имплементиран у свим основним школама у Србији – рекла је Вујовић.
Министарка је истакла да је спровођење пилот пројекта само почетак, а циљ је да се заштита животне средине интегрише у систем формалног образовања у Србији. Она је подсетила да је са министарством просвете у априлу ове године основано и Заједничко тело за сарадњу, које се бави развијањем програма системског и партиципативног образовања за област заштите животне средине.
– Кроз овај пилот пројекат смо се фокусирали само на основношколски узраст, и зато је он важан за наше најмлађе, за њихове родитеље и старатеље, али и запослене у основним школама. Надам се да ћемо у наредној фази укључити и остале узрасте. Желим да истакнем и важност улоге свих локалних самоуправа које учествују, јер само заједничким радом можемо да спроведемо пројекат на најбољи начин и да подигнемо свест најмлађих о значају заштите животне средине. Надам се да ћемо колега Ружић и ја обићи све локалне самоуправе, како би се уверили да се пројекат спроводи на најбољи начин – рекла је Вујовић.
Министарка је навела да су пројектом обухваћене теме попут заштите и очувања природе, одрживог развоја и управљања отпадом, затим заштита вода и земљишта, заштита ваздуха, климатске промене и заштита од нејонизујућег зрачења и буке.
Вујовић: CОP26 прилика да Србија искаже своју посвећеност глобалним климатским напорима
Министарка је навела да је повећање климатске амбиције и прилагођавање на измењене климатске услове високо на лествици приоритета Владе Републике Србије.
-Уложили смо велике напоре да се у марту ове године усвоји Закон о климатским променама, који је основа за успостављање система за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште и прилагођавања на измењене климатске услове. Убрзано радимо на изради пратећих докумената, а оформили смо и Национални савет за климатске промене у чијем раду учествују представници ресорних министарстава, струке и цивилног сектора. Основни подзаконски акт који се тренутно израђује је Стратегија нискоугљеничног развоја, коју ћемо усвојити много пре предвиђеног рока, као и Програм прилагођавања на измењене климатске услове чији је рок за доношење 2023. године – рекла је Вујовић.
Министарка је додала да је CОP26 прилика да Србија искаже своју посвећеност глобалним климатским напорима.
-Наш циљ је да повећамо амбиције и да допринесемо бољој интеграцији климатских промена у секторске политике, што ћемо показати кроз усвајање и подношење ревидираног Национално одређеног доприноса, са повећаном климатском амбицијом од најмање 33,3% смањења емисија ГХГ до 2030. године у односу на 1990. годину – истакла је Вујовић.
Она је додала да се у сарадњи са Програмом УН за развој и осталим партнерима, реализују пројекти који су основа за позиционирање Србије као лидера у региону у области заштите животне средине и климатских промена.
Одржан први састанак Радне групе за примену Зелене агенде
– Регионални савет за сарадњу је израдио нацрт Акционог плана са мапама пута којим би требало да се трасира пут ка зеленој транзицији региона Западног Балкана до краја ове деценије, и то је била главна тема првог састанка Радне групе – рекла је државна секретарка у Министарству заштите животне средине Јелена Танасковић.
Радна група се састоји од 66 чланова из 18 институција и министарстава у Републици Србији.
Нацрт Акционог плана о којем је било речи на данашњем састанку, дефинише временске оквире за сваку меру предвиђену Софијском декларацијом и предлаже кључне регионалне координаторе.
Овај документ, кроз мапе пута даје кратак преглед ситуације и главних изазова у региону, заједно са напретком у постизању зелене транзиције кроз његових седам компоненти (клима, енергетика, мобилност, циркуларна економија, смањење загађења, одржива пољопривреда, заштита природе и биодиверзитет. Нацрт предлаже и структуру и механизме за имплементацију.
По потписивању Софијске декларације о Зеленој агенди за западни Балкан, привреде западног Балкана су се обавезале да ће развити Акциони план са мапама пута за његову имплементацију, док су лидери западног Балкана позвали Регионални савет за сарадњу да координира тај процес.
Вујовић: Кроз дијалог до најбољих решења за смањење утицаја климатских промена
Вујовић је истакла да је Србија, глобално посматрано мали емитер гасова са ефектом стаклене баште, али је као потписница Споразума из Париза додатно прилагодила циљеве.
– Спремни смо на повећање климатске амбиције у окиру ревидираног Национално одређеног доприноса према захтевима Споразума из Париза, и посвећени амбициознијем циљу, да смањимо емисије гасова са ефектом стаклене баште за 33,3 одсто до 2030. године у односу на нивое емисија из 1990. године.
Први корак смо направили у марту усвајањем Закона о климатским променама, а сада радимо на подзаконским актима, који ће идентификовати утицаје и мере за најрањивије секторе. Како бисмо успешно остварили тај циљ, желимо да оформимо мрежу партнерстава, да чујемо предлоге и подстакнемо дискусију, а ту видим важну улогу и данашњег дијалога– рекла је Вујовић.
Према њеним речима, Министарство у партнерству са Програмом УН за развој, реализује низ пројеката који су основа за позиционирање Србије као регионалног лидера у области заштите животне средине и климатских промена.
– Доношење међусекторских стратешких докумената је још један корак у спровођењу циљева Зелене агенде за Западни Балкан. Значајан помак направљен је и формирањем новог састава Националног савета за климатске промене, у чијем раду учествују представници министарстава, академске заједнице, цивилног сектора. Прва седница овог тела је одржана јуче, а очекујем да ћемо кроз дијалог, у оквиру Савета, долазити до најбољих решења. Успех различитих иницијатива које спроводимо, донеће Србији основ за инвестиције, нова зелена радна места и иновације у привреди, уз истовремено смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште. И то је циљ којем смо потпуно посвећени – рекла је Вујовић.
Министарка Вујовић председавала првој седници Националног савета за климатске промене
Вујовић је навела да су у рад Савета укључени представници министарстава, академска заједница, цивилни сектор и стручњаци, како би се кроз дијалог свих страна долазило до најбољих решења.
– Заштита животне средине и прилагођавање на измењене климатске услове високо је на лествици приоритета Владе Србије. Први значајан корак смо направили у марту, када је усвојен Закон о климатским променама који, између осталог, прописује усвајање Стратегије нискоугљеничног развоја, која ће обезбедити основ за инвестиције, нова радна места и иновације у привреди. Како бисмо са Министарством рударства и енергетике усагласили доношење стратешких докумената у области климатских промена, Министарство које водим подржало је израду Студије о првим корацима праведне транзиције ка нискоугљеничној економији. Очекујем да ћемо, заједничким снагама, убрзати израду и усвајање свих важних докумената, и да ће то бити могуће пре планираног рока – рекла је Вујовић.
Према њеним речима, ради се на изради Програма прилагођавања на измењене климатске услове, који ће идентификовати секторе на које климатске промене највише утичу, као и мере за најрањивије секторе. Министарство, у партнерству са Програмом УН за развој, подржава и израду више локалних планова прилагођавања на измењене климатске услове.
– Када је реч о климатским променама, активни смо на више поља. Сутра ће бити одржан Дијалог о климатским променама, а у новембру ће Република Србија ко-председавати на 26. Kонференцији држава чланица Оквирне конвенције УН о промени климе у Глазгову. Наша визија је да Србија буде конкурентна и ресурсно ефикасна економија која грађанима омогућава нова, зелена радна места и квалитетан живот у климатски отпорном друштву. У наредном периоду, бићемо још активнији, како бисмо достигли тај циљ, за чистију будућност – рекла је Вујовић.

Вујовић: Наш циљ је да унапредимо квалитет ваздуха и кроз одрживу зелену мобилност
Вујовић је, отварајући конференцију „Еко мобилност“, рекла да је ове године иницијално одвојено 120 милиона динара за подршку физичким и правним лицима приликом куповине еко возила.
– Када смо затекли 300 исправних захтева схватили смо да је наша мера успела и да смо обезбеђена средства утрошили. Влада Србије је брзо реаговала и обезбеђена су додатна средства, како бисмо подржали све заинтересоване за еколошки прихватљивија возила. То је један од начина да се приближимо идеји о зеленој мобилности, односно зеленом транспорту. Ова идеја је у Србији још у повоју, али охрабрује што постаје део стратешких документа, попут Зелене агенде. Морамо да се потрудимо да спремни дочекамо све промене и прилагођавања прописа у наредном периоду – рекла је Вујовић.
Министарка је навела да су често могла да се чују опречна мишљења, када је реч о оправданости субвенционисања еко возила, али подаци јасно илуструју да смо на добром путу.
– Иако је удео емисија PM10 и PM2.5 честица у друмском саобраћају релативно мали, по емисијама азот оксида у 2020. години друмски саобраћај је био други највећи загађивач, са доприносом од 19 одсто. И зато је прелазак на еколошки прихватљивија возила једно од решења за смањење ових честица. Трудићемо се да и следеће године наставимо са овом мером, и надам се да ћемо је спровести заједно са произвођачима, јер само заједно можемо на прави начин да бринемо о животној средини – рекла је Вујовић, додајући Влада Србије брине о аерозагађењу и ради паралелно на више колосека како би наредне генерације имале бољи квалитет ваздуха и здравију животну средину.
Вујовић је, након отварања конференције, учествовала и на панелу „Утицај моторних возила на животну средину – Нове технологије у служби екологије“.
Вујовић: Зелене обвезнице потврда посвећености Србије улагањима у заштиту животне средине
Према њеним речима, средства од издатих обвезница ће бити употребљена за финансирање и рефинансирање капиталних зелених пројеката, као што су постројења за пречишћавање отпадних вода и изградња канализационе мреже, постројења за пречишћавање воде за пиће, прикупљање, прерада и рециклажа отпада, улагање у обновљиве изворе енергије, очување биодиверзитета, превенцију загађења и друге пројекте који су важни за подизање стандарда животне средине и бољи квалитет живота грађана.
-Екологија је један од главних приоритета Владе Републике Србије и прва смо земља у региону која је на међународном финансијском тржишту емитовала зелене еврообвезнице и тиме обезбедила финансирање еколошких пројеката по веома повољним условима. Ово је велика ствар за Србију, јер инвестицијама у заштиту животне средине, осим што решавамо вишедеценијске проблеме у нашој земљи, осигуравамо и чистију будућност за будуће генерације – рекла је Вујовић.
Министарка је подсетила да је буџет ресорног министарства ове године већ увећан за четири милијарде динара и додала да је обезбеђивање додатних средстава за еколошке пројекте на међународном тржишту потврда највећих улагања до сада у ту област.
Међународни дан заштите озонског омотача 2021
Овогодишњим слоганом Montreal Protocol – Keeping us, our food and vaccines cool, истакнуто је да је Монтреалски протокол данас много више од онога што је био на почетку. Смањењем производње, потрошње и употребе флуорованих гасова очекује се да ће се до краја века избећи пораст глобалне температуре до 0,4 °С.
Све земље потписнице Протокола су упркос изазовима пандемије COVID-19 показале изузетну вољу и одговорност у испуњавању својих обавеза и у спровођењу контролних мера.
Народна скупштина Републике Србије је изгласала Закон о потврђивању Амандмана на Монтреалски протокол – Кигали амандман, који је објављен 13.09.2021. године, чиме је Република Србија дала јасну поруку да је спремна да да свој допринос у борби против пораста глобалне температуре.
Ратификацијом међународних споразума из области заштите озонског омотача Република Србија је преузела одређене обавезе, које успешно испуњава кроз рад Националне озонске канцеларије (Група за заштиту озонског омотача) у оквиру Одeљења за заштиту ваздуха и озонског омотача, Сектора за управљање животном средином Министарства заштите животне средине. Помоћ и подршку у реализацији Монтреалског протокола, који се успешно спроводи у Републици Србији кроз бројне активности, пружају и имплементационе агенције УНИДО-а (Организација УН за индустријски развој) и УНЕП-а (Програм УН за животну средину).
Министарство заштите животне средине, као надлежно за спровођење Монтреалског протокла у Републици Србији, успешно спроводи све планиране активности. Посебно треба истаћи систем сертификације сервисера расхладних и клима уређаја, организовање великог броја радионица за различите циљне групе, као и рад на јачању свести и припреми едукативног материјала. Ове године одржана је Обука за царинске службенике, обележен је Светски дан хлађења кроз радионицу за кориснике који користе супстанце која оштећују озонски омотач и могућност коришћења алтернативних супстанци које су дозвољене за употребу, као и радионица на тему „Запаљиви и природни расхладни флуиди“. Такође је одржана и радионица за тренере сервисера расхладних и клима уређаја, у циљу побољшања и развоја система сертификације.
У циљу јачања свести о важности озонског омотача и његове заштите код најмлађе популације и деце са посебним потребама школског узраста, Министарство заштите животне средине ће и ове године обележити Међународни дан заштите озонског омотача кроз активности у неколико основних школа, у којима ће се организовати ликовни и литерарни час на тему заштите озонског омотача. За ту активност свим учесницима биће подељен едукативни материјал и прибор за цртање.
Резерват биосфере „Мура-Драва-Дунав“ у пет држава уписан на листу Унеска
Ово је једна од најзначајнијих иницијатива у последњих 30 година која се односи на заштиту прекограничног подручја. Резерват је пример очуваног речног екосистема пуног различитих биљних и животињских станишта и врста. Уз подршку Унеска, проглашење Резервата биосфере ће додатно нагласити предности заштићених подручја, као глобално препознатих за развој туризма, очување природе и рестаурације.
Подручје се простире на 931.820 хектара. Државе на чијој је територији већ улажу напоре у његово очување, а имају и искуства у заједничкој имплементацији великих међународних пројеката у области заштите природе које суфинансира Европска унија.
Међународни координациони савет Унесковог програма „Човек и биосфера“, прогласио је ово подручје на 33. седници која се одржава у Абуџи, у Нигерији, а на заједнички предлог Србије, Мађарске, Аустрије, Словеније и Хрватске.
Носилац процеса номинације у Републици Србији је Министарство заштите животне средине, у сарадњи са Покрајинским заводом за заштиту природе и Покрајинским секретаријатом за урбанизам и заштиту животне средине.
Вујовић: ЕБРД један од кључних партнера у реализацији зелених капиталних пројеката у Србији
Вујовић је захвалила делегацији ЕБРД на подршци у решавању вишедеценијког проблема у Крагујевцу, кроз имплементацију пројекта унапређења система даљинског грејања. Она је истакла да је захваљујући доброј сарадњи између две институције успешно спроведен тендер за пројекат замене 50 година старих колова у топлани „Енергетика“, која ће већ током следеће грејне сезоне прећи на еколошки прихватљивији енергент.
-То значи бољи квалитет ваздуха за грађане Крагујевца, нарочито ако узмемо у обзир да ће у другој фази пројекта бити санирана и депонија пепела – рекла је Вујовић.
Министарка је са директорком за инфраструктуру за регион Европе Сузан Горансон и регионалним директором ЕБРД за западни Балкан Матеом Коланђелијем разговарала и o пројекту управљања чврстим отпадом, који подразумева изградњу регионалних и рециклажних центара у осам региона, а биће финансиран из кредитне линије Европске банке за обнову и развој.
-Ови пројекти, које ћемо реализовати уз подршку ЕБРД и Француске агенције за развој (АФД), од изузетне су важности за Србију, јер њима решавамо проблем управљања отпадом за више од 50 локалних самоуправа. Важно је да до краја године потпишемо уговоре о финансирању прве фазе пројекта, која подразумева изградњу регионалних центара Колубара – Каленић, Дубоко-Ужице, Сомбор и Нова Варош. Сигурна сам да ћемо и на овим пројектима одлично сарађивати, као и на реализацији пројекта у Крагујевцу и да ћемо већ почетком следеће године започети изградњу првог регионалног центра – навела је Вујовић.
Састанку са делегацијом ЕБРД присуствовали су државна секретарка у Министарству заштите животне средине Јелена Танaсковић и помоћник министарке Филип Абрамовић.