Вести
Вујовић: Гашење котларнице на мазут у Народном позоришту допринеће квалитетнијем ваздуху у центру Београда
Вујовић је радове обишла заједно са председником Скупштине града Београда Николом Никодијевићем, управником Народног позоришта Светиславом Гонцићем и извршном директорком за снабдевање топлотном енергијом Београдских електрана Иваном Јоксимовић.

– Данас сам обишла радове на реализацији изузетно значајног пројекта за Београђане и најважнију установу културе у Србији. Народно позориште се 30 година греје на мазут, а по завршетку радова, прећи ће на систем даљинског грејања. Већ у следећој грејној сезони, вишедеценијски проблем загађења из овог извора ће бити решен како за 700 запослених, за грађане који живе у непосредној близини, тако и за хиљаде људи који свакодневно пролазе поред Народног позоришта, јер се установа налази у центру града – рекла је Вујовић.

Према њеним речима, пројекат је добар пример заједничког рада, јер се реализује на иницијатицу Народног позоришта, и уз подршку Министарства културе, Града Београда и Београдских електрана.

Вујовић је истакла да је за решавање проблема аерозагађења потребан читав сет мера, које Министарство заштите животне средине спроводи широм Србије.

– Слушали смо грађане, знамо шта треба да радимо и имамо план за унапређење животне средине. Настављамо да мењамо котларнице широм Србије, да пошумљавамо, а обезбедили смо и субвенције за електрична и хибридна возила. Имамо одличну сарадњу са Градом Београдом, и јуче смо потписали шест уговора за пројекте замене котларница у два вртића на Савском венцу, Спортском центру Вождовац, основној школи и домаћинствима на територији општине Звездара, објекту општине Раковица и другима који су у надлежности локалне самоуправе. Важно је да сваким пројектом или акцијом унапређујемо квалитет и подижемо свест грађана о значају заштите животне средине – рекла је Вујовић.
Вујовић потписала уговоре за реализацију шест пројеката за чистији ваздух у Београду

– Данас смо потписали изузетно значајне уговоре са градом Београдом, везано за за шест пројеката који су кандидовани на нашим јавним конкурсима. Тиме се омогућава да се уз подршку државе замене котларнице у Београду и да се пређе на коришћење еколошки прихватљивијих енергената. Град Београд је посвећен спровођењу мера за побољшање квалитета ваздуха, и сами мењају котларнице, али само заједничким снагама можемо да остваримо добар резултат. Уверена сам да ћемо, кроз реализацију ових пројеката, наставити праксу изузетне сарадње Минстарства и ове локалне самоуправе, за добробит грађана – рекла је Вујовић.

Вујовић је објаснила да пројекти подразумевају замену котларница за грејање у два вртића на Савском венцу, Спортском центру Вождовац, основној школи и домаћинствима на територији општине Звездара, згради општине Раковица и другим објектима у надлежности локалне самоуправе.
– Замена котлова ће почети одмах након грејне сезоне, а већ од следеће грејне сезоне очекујем значајна побољшања у општинама где ћемо заменити котлове. Министарство је у 2022. години за ову намену издвојило 350 милиона динара, којима ће бити суфинансирано 47 пројеката широм Србије. Заменом котлова у вртићима и школама омогућавамо нашим најмлађима боравак у квалитетнијој животној средини, а кроз субвенције помажемо и грађанима да замене своја ложишта и пређу на еколошки прихватљивије енергенте. У наредном периоду нас очекује и додела средства по конкурсима за пошумљавање, како бисмо и на тај начин допринели унапређењу квалитета ваздуха и животне средине – рекла је Вујовић.

Потписивању уговора присуствовали су градска секретарка за заштиту животне средине Ивана Вилотијевић, као и председници градских општина у којима ће бити реализовани пројекти – Милош Видовић, Милош Симић, Ивана Томић и Владан Јеремић.
Вујовић у Крушевцу разговарала са грађанима о изградњи модерног центра за управљање отпадом
Министарка Вујовић је истакла да ће нови регионални центар решити проблем управљања комуналним отпадом за Град Крушевац и четири општине Александровац, Брус, Варварин, Ћићевац и Блаце.
– За нас су регионални и рециклажни центри изузетно важни, јер је то оно што недостаје Србији. Овим пројектом, за чије суфинанисирање је министар Момировић прошле године потписао уговор са Немачком развојном банком (KfW), омогућиће се изградња регионалног центра по европским стандардима. Оно што је такође важно јесте комплетна санација несанитарне депоније у Срњу. У разговору са грађанима чули смо са каквим се проблемом сусрећу последњих 40 година и ми смо данас ту да слушамо грађане и да решавамо те проблеме. Задатак који је пред нама је да све што је било штетно у Срњу санирамо и да изградимо регионални центар по еколошким стандардима, који ће значајно унапредити стање животне средине и квалитет живота грађана– рекла је Вујовић.
Вујовић је додала да ће у оквиру пројекта бити изграђене и трансфер станице за претовар отпада у локалним самоуправама које гравитирају ка центру, а кроз пројекат ће бити обезбеђена и додатна опрему.
– Успостављање рециклажног центра омогућиће примену принципа циркуларне економије, како бисмо од отпада добијали нову употребну вредност што је од суштинског значаја за будућност – рекла је Вујовић.
Министарка Вујовић је навела да се у Крушевцу спроводе и други зелени пројекти, истичући да су на конкурсу Министарства ове године одобрена средства за замену котла у Основној школи „Станислав Бинички“, као и да је током претходне успешно реализован пројекат пошумљавања.
Током посете Крушевцу, Вујовић је са градоначелницом Палуровић потписала и уговоре на основу којих ће Министарство заштите животне средине доделити Крушевцу на коришћење нове канте и контејнере.
Вујовић: У Ћићевцу успешно реализовано више еколошких пројеката
Вујовић је у Ћићевцу обишла локацију саниране дивље депоније „Дедин брег“, јавне површине које су озелењене, као и локацију на којој ће се градити постројење за прераду отпадних вода.

Министарка је навела да су резултати остварени током прошле године повод посете овој општини, као и додела нове опреме за одлагање и сакупљање отпада коју је обезбедило министарство.

– Чујем да сам први министар заштите животне средине који је посетио Ћићевац, а имамо и добре разлоге зашто смо данас овде. Заједно смо обишли локацију некадашње дивље депоније „Дедин брег“ која је деценијама уназад реметила квалитет живота грађана Ћићевца. Ту депонију смо очистили и молим грађане да наставе да воде рачуна, како би ова локација остала чиста. Простор некадашњег сметлишта је озелењен, а нови пут који се налази у непосредној близини више није затрпан отпадом као што је то био случај претходних година. То је резултат нашег заједничког рада и заједничке бриге према животној средини. Поред пројеката које смо успешно реализовали у 2021. години, данас смо овде да видимо шта још можемо да урадимо како бисмо унапредили еколошку слику ове општине – рекла је Вујовић.

Након обиласка локације на којој је из средстава министарства посађено више од 1.400 садница, као и места где ће се градити постројење за прераду отпадних вода у Ћићевцу, Вујовић је са председницом општине Мирјаном Кркић потписала уговор на основу којег Министарство додељује овој општини на коришћење нове контејнере и канте за одлагање комуналног отпада.

– Ћићевац је имао велику потребу за кантама за одлагање комуналног отпада, ми смо ту потребу препознали и обезбедили смо опрему. То је још један од начина да подижемо свест о значају животне средине. Оно што даље очекује овај регион јесу капитални зелени пројекти, пре свега изградња регионалне депоније „Срње“. Тај пројекат реализује Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре са којим тесно сарађујемо када су у питању еколошки пројекти – навела је Вујовић.
Вујовић и Бен Давид: Шведска помаже Србији у испуњавању циљева из Поглавља 27
Кроз „Пројекат приступања у области заштите животне средине, фаза 4 (ENVAP4)“ биће омогућемо ефикасније спровођење приоритетних акција, важних за испуњење циљева из Поглавља 27 – Животна средина и климатксе промене.
– Захваљујући доброј сарадњи и подршци наших партнера из Шведске, успешно смо реализовали прве три фазе овог пројеката, а од данас настављамо сарадњу и кроз четврту фазу. Спровођење ENVAP4 пројекта допринеће имплементацији различитих европских политика, укључујући имплементацију циљева Европског зеленог договора и Зелене агенде за Западни Балкан. Усаглашавање прописа са ЕУ регулативом је важно за успешно испуњење обавеза из Поглавља 27, чиме се постиже виши ниво заштите животне средине и доприноси унапређењз квалитета живота грађана Србије – рекла је Вујовић.
Вујовић је истакла да испуњење обавеза Србије у складу са Поглављем 27 захтева укљученост више институција и цивилног сектора да би се испунили дефинисани циљеви. Министарка је захвалила амбасадорки Шведске и Шведској агенцији за међународну развојну сарадњу (СИДА) на подршци коју годинама пружају Републици Србији кроз Пројекте приступања у области животне средине.
Министарка Вујовић потписала уговоре за суфинансирање пројеката за чистији ваздух широм Србије
Вујовић је истакла да ће Министарство кроз два конкурса суфинансирати укупно 47 пројеката, додајући да су данас потписани уговори за подршку реализацији 41 пројекта у 35 локалних самоуправа.

– Ови пројекти су изузетно важни, јер ће омогућити прелазак на еколошки прихватљивије енергенте, што ће допринети унапређењу квалитета ваздуха широм земље. Кроз два конкурса определили смо укупно 350 милиона динара, а средства ће бити пребачена одмах након потписивања уговора. Циљ је да замена котлова крене одмах по завршетку грејне сезоне. Желим да захвалим свим општинама и градовима на изузетној сарадњи и што су ове године били спремнији него претходне. Драго ми је што показују велико интересовање да донесу еколошки пројекат у своју локалну заједницу – рекла је Вујовић.

Министарство заштите животне средине је прошле године први пут расписало јавне конкурсе за суфинансирање замене котлова у топланама и јавним установама, као и ложишта у домаћинствима.

– Ови нису једини конкурси које Министарство спроводи у циљу подршке реализацији еколошких пројеката у локалним самоуправама. У наредним недељама чека нас потписивање уговора и за суфинансирање пројеката пошумљавања, уклањање дивљих депонија, као и за санацију девастираног земљишта. Одељење које смо формирали у оквиру Министарства за сарадњу са локалним самоуправама интензивно ради, и прошле године смо реализацијом зелених пројеката направили позитиван помак. Очекујем да ћемо у овој години заједно направити још боље резултате, за чистији ваздух и бољи квалитет живота грађана – рекла је Вујовић.
Вујовић: Заједно унапређујемо животну средину и квалитет живота свих грађана
Простор око новоизграђеног игралишта оплемењен је и новим садницама, које су данас заједно посадили министарке Вујовић и Кисић, председник Градске општине Савски венац Милош Видовић и директор ЈКП „Зеленило Београд“ Слободан Станојевић.

– Изузетна ми је част и задовољство што сам данас овде на позив министарке Кисић, и што смо у прилици да заједно отворимо кутак прилагођен особама са инвалидитетом. Хајд парк је зелена оаза у центру града коју годинама чувамо и у коју улажемо, а опремањем мобилијаром и справама намењеним особама са инвалидитетом сада је прилагођен свим категоријама становништва. У овом бисеру природе данас смо засадили велики број стабала, како би центар наше престонице био још боље место за живот и како бисмо побољшали квалитет ваздуха у овом делу града. То потврђује колико је Влади Србије, општинском и градском руководству важна чиста и здрава животна средина – рекла је Вујовић.

Министарка је додала да је данашњи догађај пример одговорне социјалне политике и заједничког рада у циљу побољшања квалитета живота особа са инвалидитетом, али и унапређења стања животне средине.

– Сви смо се потрудили да Београд, и Савски венац где се данас налазимо, буду без баријера и да сви грађани, без разлике, могу да уживају у овој прелепој природи. Убудуће ћемо се трудити да попут овог парка, и остале паркове широм Србије учинимо што приступачнијим и да уједно очувамо и заједничким снагама унапредимо животну средину – рекла је Вујовић.
Вујовић са ММФ-ом о изградњи еколошке инфраструктуре и остварењу циљева Зелене агенде
Вујовић је захвалила Мисији ММФ-а што је у фокусу њиховог интересовања и област заштите животне средине, истичући да резултати постигнути у претходном периоду, доприносе и остварењу циљева предвиђених Зеленом агендом.
– Када је реч о еколошкој инфраструктури, захваљујући доброј сарадњи са европским партнерима, направили смо значајне кораке и ускоро ћемо моћи да кренемо у прву фазу изградње модерних регионалних центара за управљање отпадом. Прва фаза подразумева изградњу прва четири центра, у којима ће се отпад третирати по савременим стандардима. У наредном периоду чека нас изградња постројења за прераду отпадних вода и канализационе мреже у 26 локалних самоуправа, што ће променити еколошку слику Србије набоље – рекла је Вујовић, додајући да Министарство и ове године наставља са реализацијом пројеката који за циљ имају унапређење квалитета ваздуха.
Министарка Вујовић је рекла да је значај помак направљен и када је реч о регулативи, јер је током прошле године усвојено шест закона из ресора заштите животне средине, као и бројна подзаконска акта. Она је истакла да је ЕУ препознала резултате, и крајем прошле године, у оквиру Кластера 4, отворено је Поглавље 27 – Животна средина и климатске промене.
Мисија ММФ је у посети Београду поводом друге ревизије аранжмана са Србијом, који је започет у јуну прошле године. Саветодавни аранжман са ММФ-ом, Инструмент за координацију политика (The Policy Coordination Instrument – PCI), трајаће до краја 2023. године.
ОБАВЕШТЕЊЕ О ПОЧЕТКУ ИЗРАДЕ НАЦРТА АКЦИОНОГ ПЛАНА ПРОГРАМА УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ЗА ПЕРИОД ОД 2022. ДО 2031. ГОДИНЕ
Планирано је да Акциони план буде усвојен до краја априла 2022. године. Као припрема за израду Акционог плана у претходном периоду израђен је Програм управљања отпадом у Републици Србији за период од 2022. до 2031. године који се може погледати на линку:
https://www.ekologija.gov.rs/dokumenta/upravljanje-otpadom/program
Додатне информације можете добити слањем имејла на: mirjana.beric@ekologija.gov.rs
Вујовић на Ади Циганлији: На месту клизишта, Београђани добили шеталиште изграђено по еколошким стандардима
– Изузетно ми је задовољство што могу да обиђем завршен пројекат на Ади Циганлији. Општина Чукарица и Јавно предузеће „Ада Циганлија“ сугерисали су и Граду Београду и Министарству које водим да постоји проблем клизишта, које може негативно да утиче на биосферу Савског језера. Кандидовали су квалитетан пројекат на нашем конкурсу и добили значајна средства да се проблем реши. Ово је још један пример одличне сарадње Министарства и локалне самоуправе. Данас можемо да се уверимо да је клизиште санирано, а шеталиште је урађено по свим еколошким стандардима. За нас је то од изузетног значаја, јер је Ада Циганлија омиљено место Београђана и грађана Чукарице, и зато је посебно важно што је пројекат завршен пре рока, и што ће у првим сунчаним данима грађани моћи да уживају у овој пешачкој стази – рекла је Вујовић, која је обишла шеталиште заједно са председником Скупштине Града Београда Николом Никодијевићем, председником општине Чукарица Срђаном Коларићем и директором Јавног предузећа „Ада Циганлија“ Робертом Ђукићем.
Вујовић је истакла да је циљ Министарства да се путем конкурса подржи реализација еколошких пројеката у већини општина и градова у Србији, јер се на тај начин унапређује квалитет и подиже свест о значају животне средине.
– Министарство и ове године наставља са конкурсима за заштиту земљишта, који су важни јер се на тај начин решава проблем ерозивног, девастираног земљишта, клизишта, одрона. И овом приликом позивам локалне самоуправе да прате наше конкурсе и искористе подршку државе. Желим да похвалим Град Београд зато што размишљају еколошки и приликом реализације осталих пројеката на Ади Циганлији. Надам се да ћемо имати одличну сарадњу и у наредном периоду, јер пројекти какав је данашњи, много значе за ову оазу природе коју Беграђани радо посећују – рекла је Вујовић.
Вујовић: Санација депоније у Богатићу завршена пре рока

– Изузетно сам задовољна што данас можемо да видимо резултате и што у Совљаку, уместо сметлишта које је годинама уназад било велики проблем мештанима, данас имамо чисту површину на којој је посејана трава. Наставићемо са оваквим пројектима и у наредном периоду, јер приоритет Владе и оно на чему инсистира и председник Србије јесте улагање у зелене пројекте. Спроводићемо капиталне зелене инвестиције, санираћемо депоније, градићемо регионалне центре широм Србије, јер то је све оно за шта смо оставили средства и за шта имамо системска решења – рекла је Вујовић.

Министарка је истакла да су руководство општине Богатић и председник Милан Дамњановић депонију „Совљак“ кандидовали као један од проблема који највише смета грађанима, будући да се у близини налази око сто кућа, али и производња здраве хране.
– Решавањем овог проблема показали смо да када смо уједињени и када сарађујемо не постоји проблем који заједнички не можемо да решимо. Надам се да ћемо у перспективи, нарочито када је у питању заштита животне средине, наставити сви заједно да радимо – и Влада Србије и локална заједница и грађани. На председнику општине, његовом тиму и грађанима је да сачувају ову локацију, а на нама је да видимо шта је то што следеће можемо да урадимо за ову општину и овај округ – истакла је Вујовић.

Министарка је позвала грађане да еколошке проблеме у свом окружењу пријаве преко јединственог Еколошког информационог система и апликације gReact која увелико ради.
– Важно је да заједно подижемо свест о значају заштите животне средине. Ми смо добили преко 2.500 пријава грађана, а 70 одсто се односи на овакве локације где постоји проблем са чврстим отпадом. Због тога ћемо и ове године наставити да чистимо дивље депоније, да реконструишемо постојеће депоније и градимо нове како бисмо омогућили боље услове живота за свакога од нас – рекла је Вујовић.
Вујовић: Реконструција топлане једна од највећих зелених инвестиција у Крагујевцу
– Данас смо сведоци реализације једног од највећих зелених капиталних пројеката у Крагујевцу. Квалитет ваздуха је један од главних приоритета Министарства на чијем сам челу и због тога и улажемо у овакве пројекте. Широм Србије мењамо котларнице како би биле ефикасније и користиле еколошки прихватљивије енергенте. У овом моменту, у крагујевачкој топлани се поставља пет нових котлова реномираних произвођача. Када буду пуштени у рад, емисија угљен – диоксида у овом граду ће бити смањена за 70 одсто, а сумпор -диоксид и чврсте честице ће бити елиминисане. Пре годину дана смо обећали грађанима Крагујевца да ћемо овај проблем решити и данас показујемо да држимо обећање. Овај пројекат је резултат заједничког рада председника Србије, Владе, локалне самоуправе и грађана, и доказ да заједно можемо све – рекла је Вујовић.

Министарка је објаснила да ће нови котлови бити постављени у наредним данима, након чега следи пробни рад, како би у следећој грејној сезони грађани Крагујевца имали бољи квалитет ваздуха. Према њеним речима, заменом котлова, пепео се неће више депоновати, а у другој фази пројекта је планирана санација постојећег пепела у комплексу „Енергетике“, којег према проценама има око 40.000 тона.
– Консултанти Европске банке за обнову и развој, уз чију подршку реализујемо овај пројекат, завршили су студију како да се најбоље искористи постојећи пепео, да би у складу са принципима циркуларне економије добио другу употребну вредност. Када се одлучи како ће се користити пепео, крећемо у избор извођача и затварање депоније – истакла је Вујовић.

Она је захвалила директору „Енергетике“ Андреју Илићу и свим запосленима који брзо и ефикасно раде да би грађани следећу грејну сезону дочекали са бољим квалитетом ваздуха.

– Хвала градоначелнику Дашићу на доброј сарадњи и подршци. Ово није једини пројекат Министарства заштите животне средине у Крагујевцу. Заменили смо и котао у основној школи, а град учествује и на другим конкурсима министарства, пре свега за замену индивидуалних ложишта и пошумљавање. Наш циљ је да подстакнемо да се што више еколошких пројеката реализује широм Србије и у томе заједничким снагама и уз добру сарадњу и успевамо – рекла је Вујовић.
Дигитализовано првих 13 услуга Министарства заштите животне средине
– Дигитализацијом административних поступака олакшавамо и омогућавамо привредницима у Србији јефтиније и брже пословање приликом подношења и добијања дозвола и лиценци које издаје Министарство. Изузетно је важно да јавну управу ставимо у службу сваког грађанина и сваког предузећа и да обилажење шалтера више не буде обавеза ни грађана, ни привреде. Стога ћемо наставити интензивно да радимо како бисмо им обезбедили услуге јавне управе на дохват руке – рекла је министарка заштите животне средине Ирена Вујовић.
Вујовић је навела да ће Министарство до краја године бити у могућности да и остале услуге пружи електронским путем, истичући да је приоритет дигитализација административних поступака и услуга у области “Зелене агенде“.
Директор Канцеларије за ИТ и еУправу др Михаило Јовановић истиче да је Министарство заштите животне средине једно од првих министарстава које се посветило дигитализацији свих услуга које пружа грађанима и привреди.
– Од данас можемо користити првих 13 дигитализованих поступака/услуга за привреду у области заштите животне средине. Дигитализацијом ових поступака олакшавамо и омогућавамо за скоро 2.250 привредника у Србији јефтиније и брже пословање приликом подношења и добијања дозвола и лиценци које издаје Министарство заштите животне средине. Јавну управу стављамо у службу сваког грађанина и сваког предузећа. Обилажење шалтера више не сме да буде обавеза ни грађана ни привреде – рекао је Јовановић.
Директорка Републичког секретаријата за јавне политике (РСЈП), Бојана Тошић, указала је да је у том циљу Влада обезбедила свеобухватан приступ поједностављењу и дигитализацији услуга јавне управе.
– У циљу унапређења пословног окружења и смањења административног оптерећења за привреду, Влада спроводи свеобухватан реформски процес како би јавна управа била у служби привреде и грађана. Програмом еПапир на јединствен и свеобухватан начин Републички секретаријат за јавне политике, у партнерском односу са привредом и јавним институцијама, координира процес поједностављења и дигиталне доступности услуга јавне уптраве. Припремили смо и учинили јавно доступним 42 дигиталне услуге за наше привреднике на Порталу еУправе и 10 услуга на Порталу Министарства за рударство и енергетику. Највећу подршку у дигитализацији до сада нам је пружио Фонд за добру управу Уједињеног Краљевства и Британске амбасаде у Београду кроз пројекат Унапређење пословног окружења у Србији, који је реализовала Међународна финансијска корпорација (IFC), као и ГИЗ у делу дигитализације услуга Министарства рударства и енергетике. Да добро радимо овај посао потврђује и награда коју је Србија освојила на глобалном такмичењу у организацији Партнерства за отворену управу, где је еПАПИР освојио друго место у конкуренцији 18 европских држава, као реформа са највећим утицајем на грађане и привреду. – истакла је Тошић.
Први дигитализовани административни поступци Министарства заштите животне средине, између осталог, укључују издавање дозвола и измена дозвола за увоз/извоз заштићених врста дивље флоре, фауне и гљива, флуорованих гасова са ефектом стаклене баште, као и производа и/или опреме који садрже флуороване гасове са ефектом стаклене баште.
Списак дигитализованих поступака Министарства за заштиту животне средине можете погледати на линку ОВДЕ.
Вујовић: Важно је да заједно решавамо проблеме за добробит грађана
Вујовић је истакла да је путем Еколошког система до сада стигло скоро 1.800 пријава грађана, од чега је део захтева решен, а део је у процедури.
– Приметили смо да је много пријава које се понављају, односно да више грађана указује на исти проблем и те проблеме морамо хитно да решавамо. За нас је у овом послу кључна добра сарадња са локалним самоуправама и зато вас још једном позивам да будемо ажурни и да радимо заједно како бисмо грађанима што пре могли да дамо повратну информацију поводом њиховог захтева. Радом Еколошког информационог система добићемо бољи увид у то који су еколошки проблеми у локалним срединама, што нам олакшава да на републичком и локалном нивоу планирамо средства у буџету за ту намену – рекла је Вујовић.
Вујовић је истакла да су представници Министарства у више управних округа одржали обуке инспекторa за рад на апликацији „gReact” (Green Reaction), како би могли ефикасније да реагују на пријаве грађана.
– Наставићемо са обукама инспектора широм Србије, јер смо по први пут увели овакав систем и од великог је значаја да он фунционише. Потребно је максимално залагање локалних самоуправа и њихових инспекција, како бисмо удруженим снагама, на најбољи могући начин, решавали проблеме који сметају грађанима. Важно је да сви заједно бринемо о животној средини за добробит наших грађана – рекла је Вујовић.
Министарка је данас разговарала са представницима свих београдских општина, али и са градоначелницима и председницима општина из Борског, Зајечарског, Златиборског Моравичког, Рашког, Расинског, Нишавског, Топличког, Пиротског, Јабланичког, Пчињског и Косовоскомитровачког округа.
Вујовић: Настављамо да чистимо дивље депоније широм Србије
– Настављамо да суфинансирамо пројекте уклањања дивљих депонија, а у те сврхе одвојили смо још већа средства него у претходној години. У 2021. години је, уз подршку Министарства, али и захваљујући доброј сарадњи са локалним самоуправама, уклоњено 500 од укупно 3.500 сметлишта у Србији. У 2022. настављамо да чистимо истим темпом широм наше земље. Појачаћемо и контроле како једном очишћене локације, не би поново постајале депоније. У том циљу, Министарство је ове године обезбедило укупно 100 милиона динара за уклањање депонија и постављање видео надзора. Још једном позивам локалне самоуправе да кандидују пројекте и да наставимо тесну сарадњу, јер само заједно можемо да решимо вишедеценијски проблем дивљих депонија и да будућим генерацијама оставимо чисту и здраву Србију – рекла је Вујовић.
Вујовић је истакла су очишћене локације, на којима је прошле године постављен видео надзор, повезане са недавно формираним Еколошким информационим центром, где администратори Министарства прате стање на терену.
– Еколошки центар је добар механизам који ће допринети да сачувамо очишћене локације. Значајан је и зато што омогућава да се грађани укључе и да на једноставан начин пријаве еколошке проблеме на које наилазе у својим срединама. До сада се показало да су највише пријављивали управо дивље депоније. На основу пријава које пристижу центру планираћемо и буџетска средства, како бисмо уклањали прво она сметлишта која највише сметају грађанима – рекла је Вујовић.
Министарка је истакла да локалне самоуправе могу да кандидују пројекте до 04. марта 2022. године. Више информација и потребна конкурсна документација доступни су на сајту www.ekologija.gov.rs, у одељку „Конкурси“.
Вујовић у Темерину: Настављамо са пошумљавањем Србије
Вујовић је истакла да је Споменик природе „Стари парк“ у Темерину од данас богатији за око 70 нових садница.

– У „Старом парку“ који је изузетно значајан пре свега због своје историје, али и заштите под којом је, садимо висока стабала, стара око десет година. Хвала руководству ошштине Темерин што је препознало значај овог парка и што су кандидовали пројекат садње на конкурсу Министарства. Пошумљавање је само прва фаза, јер је у плану реконструкција „Старог парка“ за коју ће бити одвојена значајна средства. Када говоримо о пошумљавању, у претходној години су у фокусу биле општине и градови са територије Војводине. Од укупно 38 локалних самоуправа којима смо доделили средства у ове сврхе, њих 40 одсто је у Војводини. Улагаћемо у ове пројекте и у наредном периоду, јер је пошумљавање изузетно важна мера за побољшање квалитета ваздуха и животне средине – рекла је Вујовић.

Министарка је истакла да Темерин очекују и други значајни пројекти, а најважнија је изградња постројења за прераду отпадних вода са пратећом канализационом мрежом.
– У овом моменту се интензивно ради на пројектовању, како би могли да кренемо у изградњу канализационе мреже и постројења. Данас сам разговарала са председником општине Младеном Зецом и о другим еколошким проблемима у Темерину, а то су дивље депоније. Министарство ће ускоро расписати конкурс за доделу средстава за уклањање сметлишта, и то је добра прилика да се кандидују пројекти и проблем реши уз подршку државе. Изузетно је важно да једном очишћене локације заједно чувамо како би остале чисте. Ако заједно негујемо природу, можемо и да је сачувамо за будуће генерације – рекла је Вујовић.

Обавештење о почетку израде Програма прилагођавања на измењене климатске услове
Током процеса израде Програма, као документа јавне политике за област прилагођавања на измењене климатске услове, биће спроведене консултације са заинтересованим странама и циљним групама.
Додатне информације можете добити слањем имејла на: ana.repac@ekologija.gov.rs
Вујовић у Суботици: Нова опрема ће унапредити управљање отпадом у седам локалних самоуправа
Вујовић је навела да је опрему обезбедило Министарство заштите животне средине, у склопу пројекта изградње регионалног центра за управљање отпадом Суботица, реализованом уз подршку Европске уније.

– Ово је важан дан за локалне самоуправе из Севернобачког и дела Севернобанатског округа, јер им је додељено 25 нових возила, која ће допринети да се унапреди стање животне средине. Управљање чврстим отпадом је један од приоритета Министарства које водим и проблем који можда и највише мучи грађане Србије. Зато смо данас обишли и регионални центар који ће, управо захваљујући овој опреми, радити у бољем и већем капацитету. Желим да захвалим градоначелнику Стевану Бакићу и представницима шест општина на доброј сарадњи и зато што су својом посвећеношћу показали да желе да промене на боље еколошку слику у својим срединама – рекла је Вујовић.

Министарка је рекла да ће се у наредном периоду решавати проблем несанитарних и дивљих депонија у овом крају, а предуслов за то је регионални центар, који већ ради.

– Министарство ће ускоро расписати конкурс за уклањање дивљих депонија и сметлишта широм Србије. Позивам и локалне самоуправе које су данас овде да кандидују пројекте и искористе подршку државе. Желим да похвалим и што су у претходној години били активни на нашим јавним конкурсима и трудили се да реализују еколошке пројекте, који ће унапредити квалитет живота у њиховим срединама – рекла је Вујовић.

Вујовић: Донација аутосмећара Сјеници допринеће бољем управљању отпадом

-Интензивно радимо и очекујем да пројекат за затварање депоније буде готов у јуну, а након тога ће кренути радови на санацији. Сјеница ће убудуће отпад одвозити на трансфер станицу у Новој Вароши коју градимо за четири општине, а ка којој ће, поред ове две општине, гравитирати и Пријепоље и Прибој. Трансфер станица је први корак ка решавању проблема управљања отпадом у овом делу Србије – рекла је Вујовић.
Министарка је навела да је приликом недавне посете предсeдника Вучића Сјеници, као један од проблема који се односи на заштиту и очување животне средине истакнуто то што општинском јавно – комуналном предузећу недостаје адекватан камион „смећар“ и захвалила руководству Града Београда и ЈКП „Градска чистоћа“ на обезбеђеној донацији.

-Доделом овог возила решавамо тај проблем и доприносимо бољем управљању комуналним отпадом у Сјеници. Министарство које водим је прошле године обезбедило и 120 нових контејнера за ову општину, а у наредном периоду ћемо видети и шта је то још што можемо да учинимо када је реч о унапређењу стања животне средине и квалитета живота грађана у Сјеници – рекла је Вујовић.
Данас се обележава Светски дан влажних подручја

Светски дан влажних подручја подсећа нас да је неопходно улагати у очување и одрживо управљање влажним подручјима ради постизања глобалних циљева Агенде 2030, глобалних циљева очувања биодиверзитета, Декаде обнове екосистема 2021-2030 и зеленог опоравка.
На глобалном нивоу неопходно је појачати напоре за очување влажних подручја и ове године у Вухану, Кини, одржава се 14. заседање Конференције чланица Рамсарске Конвенције. Ова година представља прекретницу, јер ће на овогодишњем 15. заседању Конференције чланица УН Конвенције о биолошкој разноврсности бити усвојен нови глобални стратешки оквир за очување биодиверзитета након 2020. године.
Eкосистеми влажних подручја обезбеђују бројне екосистемске услуге које су од виталног значаја за живот људи и економију, представљајући моћна решења за обезбеђење здравља, борбу против сиромаштва, ублажавање климатских промена и одрживи развој. Влажна станишта су угрожена и врло осетљива на утицаје људских активности. Извештај Међувладине платформе о биодиверзитету и екосистемским услугама показује да је на глобалном нивоу 85% влажних станишта изгубљено, као и да она нестају три пута брже од шумских екосистема. Главни фактори угрожавања влажних подручја су загађење, климатске промене, исушивање, инвазивне врсте, прекомерно коришћење ресурса.
У Србији је проглашено једанаест влажних подручја од међународног значаја чија укупна површина премашује 120.000 хектара. Међу првима су проглашени Лудашко језеро и Обедска бара а потом Стари Бегеј – Царска бара, Слано копово, Лабудово окно, Пештерско поље, Власина, Горње Подунавље, Засавица и Ковиљско-петроварадински рит. Подручје Ђердап проглашено је 2020. године на површини од више од 66.000 хектара колико је износила укупна површина до тада проглашених десет подручја.
У току је и ревизија података о свим подручјима у бази података Рамсарске конвенције. Рамсарска конвенција усвојена је 2. фебруара 1971. године у Рамсару и обезбеђује оквир за међународну сарадњу и активности на националном и локалном нивоу са циљем очувања и рационалног коришћења влажних подручја. Конвенција као влажна подручја дефинише сва језера, реке, подземне издане, баре, мочваре, влажна травната подручја, тресаве, оазе, естуаре, делте, плимске наносе, мангрове, коралне гребене, као и локалитете настале активношћу човека као што су рибњаци, пиринчана поља, водене акумулације и солане. Конвенцију је потписало 172 земље, међу којима и Република Србија.