„Najvažnija poruka ove kampanje, koju želim da prenesem građanima, je da ne treba da brinemo za našu budućnost kad imamo ovakvu omladinu. Mladi koji su sa nama ujedinjeni pokazali su da žele da rade i grade sigurnu trasu za čistiju Srbiju“, rekla je ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov u Perućcu, gde je sa stotinama mladih volontera učestvovala u završnoj akciji nacionalne kampanje “Priroda nema alternativu. Zato deluj i ti!“ 

Pavkov je istakla da će ovakve akcije čišćenja biti nastavljene i da su mladi širom Srbije pokazali veliko interesovanje.
„Oko mene su mladi koji učestvuju na regionalnom sportskom takmičenju, a došli su iz Bosne i Hercegovine,s Crne Gore, Republike Srpske i Srbije i odlučili su da zajedno očistimo i pripremio ovaj lokalitet za početak važnog tradicionalnog događaja u ovom kraju, a to je Drinska regata. Ponosna sam što se, od prošlog septembra do sada, na 20 lokacija uključilo više od 4.000 mladih koji su pokazali na koji način se štiti životna sredina i priroda. Oni su tokom ove kampanje čuvali zaštićene i strogo zaštićene vrste – tekunice i bizone, farbali mobilijar u zaštićenim područjima, čistili otpad, sadili mladice i cveće, kako bi svi mogli da uživaju u prirodi, ostavljajući za sobom zeleni trag“, rekla je Pavkov.

Zeleni trag, zalog za bolju budućnost

Ekološke akcije su krajem juna organizovane u Specijalnim rezervatima prirode „Titelski breg“ i „Obedska bara“. Mladi su, sa predstavnicima Ministarstva zaštite životne sredine, lokalnih samouprava i upravljačima rezervata čistili otpad na lokaciji Veliki surduk u Mošorinu, gde su ispraznili kontejnere sa ambalažnim otpadom od poljoprivrede kod Ločkog surduka i ofarbali ekološku učionicu i mobilijar. Volonteri su na Obedskoj bari postavili kućice za slepe miševe i ptice i sanirali ogradu za vodene bivole. Mladima na ternu nije bilo teško da se prihvate posla i urade nešto, kako bi ove lokacije bile lepše i urednije.
Park prirode „Mali Bosut“ bio je mesto okupljanja mladosti, entuzijazma i ljubavi prema prirodi. U akciji uređivanja prostora ovog jedinstvenog zaštićenog područja učestvovali su, zajedno sa ministarkom zaštite životne sredine Sarom Pavkov, i učenici osnovnih i srednjih škola iz ovog dela Srema. Sa entuzijazmom su farbali mobilijar, sadili cveće, uređivali prostor i pripremali sadržaje koji će u budućnosti dočekivati posetioce.

„Visoke temperature nisu razlog da se odustane od dobrih dela. Priroda nema alternativu, zato danas delujemo svi. Želimo da pokažemo da mladi i na pragu raspusta biraju da pomognu svojoj zajednici i prirodnom bogatstvu. Danas smo malim koracima poslali snažnu poruku“, poručila je ministarka Sara Pavkov.
Ministarka je istakla da su učenici, pored uređivanja prostora, učili šta zapravo znači upravljanje zaštićenim područjima. Ona je objasnila da zaštita prirode nije samo vožnja čamcem ili katamaranom, već je to je svakodnevni rad, briga o staništima i stvaranje uslova da priroda pokaže svoj puni potencijal. 
„Park prirode ‘Mali Bosut’ postoji nešto više od dve godine“, rekao je predstavnik  upravljača zaštićenim područjem Branko Radojković.  „Početak je bio težak, ali kada pogledamo sve što je urađeno, vidimo da sve polako dobija svoj smisao. Svakodnevnim radom ribočuvarske službe uspeli smo da značajno smanjimo nelegalan izlov ribe, što je dovelo do povećanja ribljeg fonda. Na prostoru parka već se gradi pristanište za katamaran, a u planu je i izgradnja vizitorske kule koja će omogućiti posetiocima da iz nove perspektive posmatraju bogatstvo ovog jedinstvenog ekosistema“, rekao je on.

Među mladima koji su vredno radili bio je i šesnaestogodišnji Stefan Dejanović. „Došao sam pre svega da se družim, ali i da učinim nešto korisno za našu zajednicu. Mir, tišina i priroda, ima li išta lepše, a ako možemo da pomognemo da ovaj prostor bude još reprezentativniji, nije teško zasukati rukave i raditi, bez obzira na vrućinu“, kaže Stefan.
Slično razmišlja i sedamnaestogodišnji Uroš Grubešić iz Morovića.
„Pomislio sam da je bolje da dan provedem ovde nego kod kuće. Tu su mi drugovi, družimo se i istovremeno radimo nešto korisno. Uzeo sam valjak u ruke i okrečio kućice. Nije teško, zanimljivo je, samo je malo vruće. Sadnju cveća sam, ipak, prepustio devojkama“, kroz osmeh priča Uroš i dodaje da je prvi put posetio Park prirode „Mali Bosut“
„Pecam u Moroviću, ali mislim da sam pronašao novo mesto gde ću često dolaziti. Ovde čovek zaista može da oseti koliko je priroda vredna“, rekao je ovaj srednjoškolac.

Snaga koja menja stvari nabolje

Simbolično, na Svetski dan zaštite životne sredine, 5. juna, Ministarstvo je organizovalo akciju u Užicu. Mladi su su očistili i uredili Park prijateljstva u naselju Pora u Užicu, ofarbali mobilijar – klackalice i ljuljaške na dečijem igralištu. Pokazali su da su spremni da se angažuju u svojoj sredini, za dobrobit svih građana koji koriste ovu zelenu oazu sa sport, rekreaciju i relaksaciju, ali i da brinu o prirodi. 
U okviru kampanje, u Bečeju je organizovana velika akcija uređenja prihvatilišta za pse koji funkcioniše u okviru JP „Komunalac” Bečeju. Mladi volonteri i donatori zajednički su uredili prostor u kojem borave psi, a Ministarstvo je doniralo i hranu za životinje. Prihvatilište za pse tog dana bilo je mesto na kojem su se susreli humanost, mladost i vera da zajednica može da menja stvari nabolje. 
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov rekla je da ju je akcija u Bečeju iskreno oduševila i da su upravo mladi pokazali koliko empatije imaju i da je snaga upravo u njima. 

„Zajednički smo obnavljali jedan deo azila, pripremali kućice za pse i farbali ih kako bi bile lepše, ali i kako bi uneli novu energiju. Na licu mesta sam se uverila da nema dovoljno mesta, a ovde se dovode psi i iz drugih lokalnih samouprava. Ljudi koji rade ovaj plemeniti posao ne žele da ostave ni pse iz drugih sredina prepuštene ulici. Ovom akcijom smo dobili potvrdu da je ova kampanja prava stvar i da su mladi koji žele da rade za svoju zajednicu u većini“, istakla je Sara Pavkov.
Šef azila Stanislav Nešić je rekao da prihvatilište postoji od 2008. godine, a da broj pasa iz godine u godinu raste.
„Imamo veliki problem jer je ovo praktično jedini azil u okruženju. Ljudi iz drugih opština dovode pse i ostavljaju ih na teritoriji Bečeja. Svakodnevno hvatamo pse, sterilišemo ih, čipujemo i vakcinišemo. U prihvatilištu se nalazi čak 364 pasa, iako su kapaciteti znatno manji. Nedostaje nam mnogo toga, od ambulante do karantina. Najveći problem je neodgovornost građana. Dok su psi mali, zanimljivi su deci i roditeljima, a kada odrastu, mnogi ih jednostavno puste na ulicu. Svakodnevno stiže između 10 i 15 prijava zbog pasa lutalica, a zaposleni pokušavaju da ih zbrinu i udome. Nekako izlazimo na kraj, ali nam je potrebna pomoć“, istako je Nešić. 
Petnaestogodišnji Strahinja Jovanović pridružio se akciji pošto voli životinje i želi da doprinese njihovom boljem sutra.
„Ništa nije teško kada smo zajedno. Lep je osećaj učiniti dobro delo bez ikakve koristi. Na mladima svet ostaje i mislim da danas šaljemo pravu poruku, a to je da su mladi snaga zajednice“, kroz osmeh govori Jovanović. 
Šesnaestogodišnja Štefania Fogaraši odmah se prijavila za akciju čim je čula da će biti organizovana.
„Volim da učestvujem u humanitarnim akcijama i da pomažem i ljudima i životinjama. Krečila sam kućice za pse i uživala sam jer zajedno sa društvom radim nešto plemenito“,  kazala je ova mlada volonterka. 
U ekološkoj akciji, organizovanoj u dvorištu Poljoprivredne škole u Vršcu   učestvovalo je više od 80 đaka koji su se, zajedno sa svojim nastavnicima i predstavnicima grada, trudili da urede školski prostor i okolinu. Učenici su, uz smeh i druženje, sadili cveće i nove sadnice bagrema. 
„Poljoprivredna škola prednjači, kada je reč o inovacijama, dualnom obrazovanju i odnosu prema samim učenicima, a zajedno sa đacima uspeli smo da ulepšamo i ozelenimo prostor u kome svakodnevno borave“, rekla je ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov. 
„Posebno me raduje ova lepa atmosfera, dobra akcija i snažna poruka koju šaljemo iz Vršca, a to je da zajedničkim radom idemo ka zelenijoj budućnosti. Ostavili smo konkretan trag u prirodi, a svest koju su mladi pokazali, sutra će preneti i svojoj deci. Moći će novim generacijama da kažu da su baš oni zasadili stabla, koja će svedočiti o važnosti ovakvih akcija ali i lepih druženja.“, rekla je ministarka.
Sa ove akcije je poslata jasna poruka – gde ima zajedništva i sloge, ima i snage da se pokrenu konkretne akcije za čistiju i uređeniju životnu sredinu.

Mladi su nosioci zelenije, čistije i lepše budućnosti naše zemlje

„U manastiru Lelić, nadomak Valjeva, smo sa najmlađima, našim ponosom,  vrednom decom kojoj ne smeta da se uprljaju i kojima je ovaj dan predstavljao pravi užitak,  sadili begonije i napravili mali, ali značajan iskorak kako bi njihovo okruženje, u kom svakodnevno borave, bilo što lepše Nastavićemo još intenzivnije da uključujemo mlade u aktivnosti zaštite životne sredine, da unapređuju svoje okruženje i da budu nosioci zelenije, čistije i lepše budućnosti naše zemlje“,  rekla je Pavkov. 
Deca su imala priliku da nauče kako se sadi, zašto je važno da se biljke zalivaju i kada im  je potrebno dodatno zalivanje, ako nema kiše.
Zajedničkim snagama, ministarka Pavkov je  8. sa mladima u Nacionalnom parku Kopaonik učestvovala u ekološkoj akciji tokom koje su čistili prostor pored pešačke staze Markov kamen, sadili sadnice smrče i hranili jelene.
„Nacionalni park Kopaonik je već 45 godina pod zaštitom države i jedan je od najznačajnijih lokaliteta biodiverziteta u Srbiji. Zajedno sa mladima, koji su naša istinska budućnost, u okviru naše kampanje organizovali smo aktivnosti na tri lokaliteta. U samom centru čistili smo smeće na Markovom kamenu, zasadili nove sadnice smrče, a imali smo priliku i da vidimo veoma značajne vrste za ovaj lokalitet, poput šafrana. Poseban utisak na mene ostavilo je ono što sam čula od mladih, njihovi utisci i doživljaji. To mi govori da je naša akcija uspela“, rekla je Pavkov.

Mladi su zahvalni što su imali priliku da nauče šta znači vrednost svake vrste, zašto je važno da hranilište bude u dovoljnoj količini snabdeveno sa hranom, zašto je bitno da tiho govorimo na mestu gde se nalazi evropski jelen. Istakli su da im je ovo, jedinstveno iskustvo, dragoceno i da će se uvek odazvati ovakvim akcijama.  
Više od 100 mladih volontera i predstavnicima lokalne zajednice u Kraljevu učestvovalo je u velikoj ekološkoj akciji uređenja šume „Borići“, jedne od najlepših zelenih oaza u tom kraju.
„Dodatno smo uredili ovaj deo šume, očistili i ofarbali mobilijar, a ovom akcijom hoćemo da pokažemo da nam ništa nije teško, da zajednički možemo da napravimo lokalne promene koje imaju i regionalni uticaj i da moramo zajednički da radimo ako hoćemo da napravimo održivu budućnost. U prethodne četiri i po godine posadili smo više od 350.000 sadnica, uz kontinuiran rad Ministarstva zaštite životne sredine, Uprave za šume, Srbijašuma i Vojvodinašuma. Srbija je trenutno na oko 40 odsto pošumljenosti, što je rezultat za svaku pohvalu i zato pošumljavanje posmatramo kao deo šireg procesa ozelenjavanja, i nastavljamo tim putem, jer svako stablo znači. Upravo imajući to u vidu ovakve akcije njihovog očuvanja su važne, jer podstiču društveno angažovanje mladih i aktivan odnos prema prirodi. Čestitam mladima koji su danas pokazali kako izgleda budućnost koju želimo zajedno da gradimo, kao velika i složna porodica, na temelju naše bogate istorije i nasleđa koje nas obavezuje“, poručila je Pavkov.

Mali koraci stvaraju velike i dugoročne rezultate

Ministarka je istakla da je posebno raduje veliki odziv mladih u okviru nacionalne kampanje i njihova sve veća zainteresovanost za ekolške akcije i očuvanje prirode. 
„Svojim angažovanjem mladi su pokazali da istinska promena počinje upravo od njihove spremnosti da deluju, jer mali koraci zajedno stvaraju velike i dugoročne rezultate u očuvanju prirode. Priroda pamti i biće nam zahvalna za svaki zasađen cvet i pokupljeni papirić. Očuvanje prirode je dugotrajan i kontinuiran proces koji traži znanje, odgovornost i zajedničko delovanje. Srbija ne treba da brine kada ima ovakve mlade naraštaje i srećna sam zbog poruke koju smo poslali – da priroda ima budućnost kada je zajedno čuvamo“, rekla je ministarka.
 

Tako je veliki broj mladih koji su, umesto da prve dane letnjeg raspusta provedu kod kuće, odlučili da deo svog vremena posvete prirodi. Dok su jedni farbali mobilijar, drugi su sadili cveće, uređivali prostor i pripremali sadržaje koji će u budućnosti dočekivati posetioce. Učesnici kažu da su došli iz različitih razloga, neko zbog druženja, neko iz želje da nauči nešto novo o zaštiti prirode, a neko zato što želi da njegov kraj bude lepše i uređenije mesto za život. No, zajednička im je, ipak, želja da ostave trag koji će ostati i nakon što se dan završi. 
„Visoke temperature nisu razlog da se odustane od dobrih dela“,  poručila ministarka Sara Pavkov. 

„Upeklo je, ali priroda nema alternativu, zato danas delujemo svi. Nalazimo se u Parku prirode „Mali Bosut“, zajedno sa upravljačem zaštićenog područja, predstavnicima opštine Šid i velikim brojem mladih iz osnovnih i srednjih škola ovog dela Srema. Želimo da pokažemo da mladi i na pragu raspusta biraju da pomognu svojoj zajednici i svom prirodnom bogatstvu. Danas smo malim koracima poslali snažnu poruku“, naglasila je ministarka.
 

Pavkov je istakla da su učenici, pored uređivanja prostora, učili šta zapravo znači upravljanje zaštićenim područjima.
„Zaštita prirode nije samo vožnja čamcem ili katamaranom. To je svakodnevni rad, briga o staništima i stvaranje uslova da priroda pokaže svoj puni potencijal. Želimo da mladi razumeju da svako od nas može da pomogne i da se razvoj sadržaja poput ribnjaka, prostora za ponije i turističke infrastrukture može uskladiti sa uslovima zaštite prirode“, naglasila je ministarka.

Veliki doprinos ministarke Pavkov i predsednika Vučića da ovaj prostor postane park prirode

Dobrodošlicu učesnicima poželeo je i predsednik Udruženja „Pokreta za zaštitu i negovanje reke Bosut“ Dejan Bulatović, koji nije krio zadovoljstvo zbog posete ministarke.
„Velika je čast za Park prirode „Mali Bosut“ što nam je u posetu došla ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov. Reč je o osobi kojoj dugujem veliku zahvalnost i poštovanje, jer je još kao državni sekretar pružala podršku ideji da ovo područje dobije status koji zaslužuje. Mogu slobodno da kažem da je i samo ime parka poteklo iz njenog srca. Zato će ministarka dobiti zlatni ključ ovog zaštićenog područja, kao i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, jer su njih dvoje dali veliki doprinos da posle toliko decenija ovaj prostor postane park prirode“,  rekao je Bulatović.
On je dodao da Park prirode „Mali Bosut“ i Zasavica danas predstavljaju dva bisera Srema koja će u budućnosti privlačiti decu i posetioce iz čitave Srbije.
„Park prirode postoji nešto više od dve godine“, rekao je predstavnik  upravljača zaštićenim područjem Branko Radojković.
„Početak je bio težak, ali danas, kada pogledamo sve što je urađeno, vidimo da sve polako dobija svoj smisao. Svakodnevnim radom ribočuvarske službe uspeli smo da značajno smanjimo nelegalan izlov ribe, što je dovelo do povećanja ribljeg fonda. Na prostoru parka već se gradi pristanište za katamaran, a u planu je i izgradnja vizitorske kule koja će omogućiti posetiocima da iz nove perspektive posmatraju bogatstvo ovog jedinstvenog ekosistema“, naglasio je on.

Koliko lepote i jedinstevnosti ima u ovom predelu, uverili su se svi prisutni. Uz sređeni mobilijar, cveće, zelenilo, cvrkut ptica, svakako će doprineti da svaki turista uživa i opusti se kraj vode. 
Jato gusaka, koje se baškarilo, kao pravi domaćini ovog predela, u hladu razgranatih krošnji, pomno je pratilo šta se dešava, a kada je većina htela taj neverovatan kadar da ovekoveči u jednoj fotografiji, demonstrativno su se spustile u Bosut, taman da se malo rashlade od vreline dana.

Važan ekološki koridor koji povezuje šumske komplekse

Park prirode „Mali Bosut“, zaštićeno područje prve kategorije, osnovan je radi očuvanja izvornog toka reke Bosut, jednog od retkih vodotokova u Vojvodini koji je sačuvao svoj prirodni izgled. Smešten u zapadnom Sremu, na području opštine Šid, ovaj park predstavlja važan ekološki koridor koji povezuje šumske komplekse Spačvanskih i Bosutskih šuma, omogućavajući opstanak brojnim strogo zaštićenim vrstama. O bogatstvu ovog područja najbolje govore brojke – ovde je zabeležena 131 vrsta viših biljaka, 118 vrsta ptica i 16 vrsta riba, dok se na njegovim staništima mogu sresti belorepan, crna roda, orao kliktaš, vidra, divlja mačka, srna i brojne druge vrste koje ovaj prostor čine jednim od najvrednijih prirodnih bisera Srema.

Među mladima koji su vredno radili bio je i šesnaestogodišnji Stefan Dejanović.
„Došao sam pre svega da se družim, ali i da učinim nešto korisno za našu zajednicu. Mir, tišina i priroda, ima li išta lepše, a ako možemo da pomognemo da ovaj prostor bude još reprezentativniji, nije teško zasukati rukave i raditi, bez obzira na vrućinu“, kaže Stefan.
Sličnog mišljenja je i sedamnaestogodišnji Uroš Grubešić iz Morovića.
„Pomislio sam da je bolje da dan provedem ovde nego kod kuće. Tu su mi drugovi, družimo se i istovremeno radimo nešto korisno. Uzeo sam valjak u ruke i okrečio kućice. Nije teško, zanimljivo je, samo je malo vruće. Sadnju cveća sam, pak, prepustio devojkama“, kroz osmeh priča Uroš i dodaje da je prvi put posetio Park prirode „Mali Bosut“.
„Pecam u Moroviću, ali mislim da sam pronašao novo mesto gde ću često dolaziti. Ovde čovek zaista može da oseti koliko je priroda vredna“, kaže ovaj srednjoškolac.

Poslednje sadnice spuštane su u zemlju, sveža boja na drvenim kućicama dobijala je svoj konačni izgled, a u hladu starih stabala, uz tihi tok Bosuta koji vekovima pronalazi svoj put kroz Srem, mladi su pokazali da ljubav prema prirodi nije samo rečenica u školskom udžbeniku, već vrednost koja se živi i čuva. Jer, kako poručuje kampanja koja ih je okupila: Priroda nema alternativu, zato deluj i ti!

Farbanje kućica i sređivanje prostora za pse

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov istakla je činjenicu da ju je akcija u Bečeju iskreno oduševila i da su upravo mladi pokazali koliko snage i empatije imaju.
„Prelepa akcija u okviru kampanje ‘Priroda nema alternativu, zato deluj i ti’. Mladi u Bečeju pokazali su da je snaga upravo u njima“, rekla je Pavkov.

    Ministarka je zajedno sa mladima i predsednikom opštine Bečej Vukom Radojevićem učestvovala u farbanju kućica i sređivanju prostora za pse.
„Zajedničkim snagama obnavljali smo jedan deo azila, pripremali kućice za pse i farbali ih kako bi bile lepše, ali i kako bismo uneli novu energiju. Doneli smo hranu za pse, a obećali smo i dodatnu pomoć“,  poručila je ministarka. 
     Šef azila Stanislav Nešić kaže da prihvatilište postoji od 2008. godine, a da broj pasa iz godine u godinu raste.
„Imamo veliki problem jer je ovo praktično jedini azil u okruženju. Ljudi iz drugih opština dovode pse i ostavljaju ih na teritoriji Bečeja. Svakodnevno hvatamo pse, sterilišemo ih, čipujemo i vakcinišemo. Trenutno se u prihvatilištu nalazi čak 364 pasa, iako su kapaciteti znatno manji. Nedostaje nam mnogo toga, od ambulante do karantina. Najveći problem je neodgovornost građana. Dok su psi mali, zanimljivi su deci i roditeljima, a kada odrastu, mnogi ih jednostavno puste na ulicu. Svakodnevno stiže između 10 i 15 prijava zbog pasa lutalica, a zaposleni pokušavaju da ih zbrinu i udome. Borimo se svaki dan. Najviše poziva koje dobija JP ‘Komunalac’, odnosi se upravo na pse lutalice. Nekako izlazimo na kraj, ali nam je potrebna pomoć“,  kaže Nešić. 

     U prihvatilištu navode da im je mesečno potrebno oko tri tone granula kako bi obezbedili dovoljno hrane za pse koji tamo borave. Ipak, upravo u ovakvim akcijama, zaposleni vide nadu, a šef azila kaže da će sve probleme predočiti ministarki, u nadi da će ona imati sluha i pomoći koliko je u mogućnosti. Poseban problem, kažu, predstavlja nedostatak zaposlenih.
„Trenutno radimo sa svega tri čoveka, a bilo bi potrebno najmanje pet ili šest ljudi. Nažalost, nismo u mogućnosti da zapošljavamo zbog zakonskih ograničenja“,  rekao je Nešić.

Zajedničkim snagama do proširivanja kapaciteta

Mada pitanje azila formalno nije u direktnoj nadležnosti Ministarstva zaštite životne sredine, Pavkov je obećala podršku u traženju rešenja.
„Obećala sam da ćemo zajednički pokušati da pronađemo način da proširimo kapacitete i omogućimo mladima mesto na koje će se rado vraćati. Želja nam je da se ovakve akcije ponavljaju najmanje jednom godišnje, ako ne i češće. Ovom akcijom smo dobili potvrdu da je ova kampanja prava stvar i da su mladi koji žele da rade za svoju zajednicu u većini”, istakla je Pavkov.
     Predsednik opštine Vuk Radojević rekao je da su upravo ovakvi događaji prilika da se pokaže koliko zajednica može biti humana i odgovorna.
„Ovo je mali, simboličan gest pomoći volonterima koji svojim predanim radom i entuzijazmom doprinose stvaranju boljih i humanijih uslova za pse lutalice ovde u prihvatilištu. Ono što Bečej razlikuje od drugih opština jeste činjenica da uopšte imamo prihvatilište i to je na ponos svim građanima, ali istovremeno i velika obaveza i odgovornost, da prema napuštenim, zlostavljanim i ostavljenim psima postupamo humano“, kazao je Radojević.
     Tokom obilaska prihvatilišta sa ministarkom Pavkov,  razgovaralo se i o budućim planovima.
„Dogovorili smo da uradimo određene premere i predračune kako bismo proširili kapacitete azila, ali i rekonstruisali postojeće objekte. Ukoliko se stvore uslovi, želja nam je da ovde u budućnosti bude i veterinarska ambulanta. Lopta je sada kod nas da pripremimo predloge, a verujem da podrška ministarstva neće izostati“,  rekao je Radojević.
Govoreći o ulaganjima, predsednik opštine Bečej naveo je da godišnje izdvaja 12 miliona dinara za tekuće funkcionisanje azila, dok zajedno sa iznosom koji daje „Zoohigijena” za zbrinjavanje pasa lutalica, ukupno se izdvaja više od 15 miliona dinara. 
     On je iskoristio priliku da uputi apel svim vlasnicima kućnih ljubimaca da budu odgovorniji.
„Vodite računa o svojim ljubimcima i ne napuštajte ih. Upravo zbog neodgovornosti dolazimo u situaciju da imamo veliki broj pasa lutalica koji nisu adekvatno zbrinuti dok ne dođu ovde“,  apeluje prvi čovek Bečeja.

Mladi su potvrdili da su snaga zajednice

     U ovoj akciji značajnu ulogu imala je i Kancelarija za mlade  u opštini Bečej.
„Veliku podršku pružili su nam JP ‘Komunalac’, Potisje Bečej, kao i nekoliko pet šopova, koji su donirali hranu za pse“, kaže saradanik u Kancelariji za mlade Opštine Bečej Jovan Ćuk, dodavši da je cilj akcije bio da se psima obezbede što bolji uslovi za boravak u azilu.
     On ističe da akcija nije važna samo zbog izgleda prostora.
„Na ovaj način pokazujemo koliko kao zajednica možemo biti solidarni, odgovorni i spremni da pomognemo onima kojima je pomoć potrebna.         Mladima je zaista stalo do životinja i zato su se odazvali u velikom broju“,  rekao je Ćuk. 
Petnaestogodišnji Strahinja Jovanović došao je da pomogne jer, kako kaže, voli životinje i želi da doprinese njihovom boljem sutra.
„Ništa nije teško kada smo zajedno. Lep je osećaj učiniti dobro delo bez ikakve koristi. Na mladima svet ostaje i mislim da danas šaljemo pravu poruku, a to je da su mladi snaga zajednice“,  kroz osmeh govori Jovanović. 
     Šesnaestogodišnja Štefania Fogaraši odmah se prijavila za akciju čim je čula da će biti organizovana.
„Volim da učestvujem u humanitarnim akcijama i da pomažem i ljudima i životinjama. Krečila sam kućice za pse i uživala sam jer zajedno sa društvom radim nešto plemenito“,  kazala je ova mlada volonterka. 
Na kraju dana, dok su volonteri umorni sedeli ispred sveže ofarbanih kućica, a psi nestrpljivo tražili još poneki dodir i pažnju, bilo je jasno da ova akcija nije promenila samo izgled prihvatilišta. Ona je podsetila da zajednica postaje bolja kada nauči da brine o najslabijima. 
 

U Srbiji postoje samo dva velika ritska kompleksa, Koviljsko – petrovaradinski i „Apatinski”, objašnjava Aleksandra Vujasinović, diplomirani biolog i samostalni referent za zaštićena područja u JP „Vojvodinašume”, koje su inače upravljači ovim zaštićenim delom Vojvodine.

Rezervat se prostire na oko 6.000 hektara

Rezervat koji se prostire na približno 6.000 hektara ima više ulaza, a mi smo krenuli u istraživanje iz šumskog gazdinstva koje se nalazi u Kovilju. Dok smo se ukrcavali u čamac da obiđemo krug i pobliže se upoznamo sa ovim prirodnim bogatstvom koje baštinimo na severu Srbije, „kormilar” i lovočuvar Đura upozorava nas da je vodostaj baš nizak, te da možemo ploviti mali krug oko Šlajza. Na licu mesta iz daljine uočili smo sive i bele čaplje, dok je roda svojim poziranjem pokušavala da nam privuče pažnju, šepureći se među parkiranim čamcima.

Ovo područje izuzetno je značajno još od 1970. godine. Tada je srce današnjeg zaštićenog predela stavljeno pod zaštitu kao naučno – istraživački rezervat, a radi se o Carskom sprudu sa kolonijom ptica močvarica. Status Specijalnog rezervata prirode prve kategorije dobija 1998. godine, dok se današnje granice formiraju nakon proširenja na Krčedinsku adu i donošenja važeće uredbe 2011. godine. Danas rezervat obuhvata gotovo 6.000 hektara i funkcioniše kao jedinstvena celina pod snažnim uticajem Dunava i podzemnih voda. Njegove osnovne vrednosti su očuvanost ekosistemske raznovrsnosti karakteristične za plavna područja velikih ravničarskih reka poput ritske šume hrasta lužnjaka, jasena, šume crne i bele topole, šume bele vrbe, vlažne livade, zajednice oštrica, belog i žutog lokvanja, vodenog oraška i slično. Upravo ta stalna veza sa rekom čini njegovu suštinu, jer bez vode nema rita, a bez rita nema ni ovog složenog ekosistema, kaže Vujasinović.
 

Tri stepena zaštite

Na terenu se jasno razlikuju tri stepena zaštite. U najstrožem režimu nalaze se najvredniji delovi poput očuvanih bara, vodotokova, vlažnih livada i fragmenata autohtonih šuma, sa stablima starim više od jednog veka. Tu je priroda prepuštena sama sebi, a intervencije su dozvoljene samo u svrhu obnove, nauke ili edukacije.
U zonama drugog i trećeg stepena dozvoljeni su pažljivo kontrolisan ribolov, šumarstvo, pa čak i turizam, ali isključivo u skladu sa principima zaštite prirode. 

„Radili smo na razvoju turističko – rekreativnih kapaciteta, tako da imamo veliki broj vidikovaca, formiranih šetnih staza, klupa, info tabli, a moguća je i vožnja čamcem kroz ritski kompleks. Sarađujemo sa fakultetima, školama i predškolskim ustanovama, te često imamo edukativne radionice i nastavu u prirodi, izlete, i na taj način promovišemo zaštićeno područje, kroz podizanje ekološke svesti o njihovoj važnosti. Naravno, to je ograničeni nivo turističke ponude jer ovo područje i nije zaštićeno radi turizma i rekreacije, već očuvanja jedinstva prirode, staništa i vrsta“,  ističe naša sagovornica, dodajući da se uvek traži balans između čoveka i prirode, koji nije uvek lako postići.
Ono što Koviljsko – petrovaradinski rit čini posebnim jeste njegova biološka raznovrsnost. Ovde je svoj dom našao veliki broj endemičnih i reliktnih biljnih vrsta, kao i retkih životinja koje su specifične za ovo područje Dunava.
„Prema podacima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i Uredbi o proglašenju rezervata, rezervat je stanište za oko 443 taksona viših biljaka, među kojima su mnogi panonski endemi i relikti poput vodene bradice i nepačke, a jedna od najvećih populacija retke vrste paprati u Srbiji, četvorolisne raznorotke, nalazi se na Krčedinskoj adi. Prisutne su i retke vrste vlažnih livada, sibirska perunika i močvarni kaćun. Neizostavni prirodni biseri rita su strogo zaštićene vrste žuti i beli lokvanj, a možemo se pohvaliti i reliktnim vodenim oraškom. Sve vrste zajedno grade složen, ali savršeno povezan sistem te je područje prepoznato i kao IPA, predeo od međunarodnog značaja za biljke“, objašnjava Aleksandra Vujasinović.
Što se tiče faune, Vujasinović ističe da ovde živi više od 200 vrsta ptica, zbog čega je rezervat prepoznat kao međunarodno značajno područje za ptice IBA, ali i kao Ramsarski lokalitet. Među najimpresivnijim stanovnicima su orao belorepan i crna roda, simboli očuvanih vlažnih staništa, ali i brojne druge retke vrste grabljivica i močvarica. Prisutan je i veliki broj gmizavaca, od belouške do raznih vrsta guštera, zatim vodene kornjače i vodene zmije. Takođe, 11 vrsta vodozemaca naseljava rit, a najzastupljenije su žabe i mrmoljak. Od sisara prisutni su vodena, močvarna i šumska rovčica, voluharica, bizamski pacov, lisica, lasica, kuna belica, divlja mačka, vidra, a tu su i dabrovi.
„Riblji svet predstavlja jedan od ključnih elemenata ovog područja, s obzirom na to da je rezervat jedno od najvažnijih prirodnih mrestilišta na srednjem toku Dunava. Svakog proleća ribe migriraju iz reke u unutrašnjost rita, gde se u mirnim barskim vodama mreste, dok se mlade jedinke početkom jeseni vraćaju u Dunav. U rezervatu je registrovano više od 20 vrsta, uglavnom iz familije šarana. Među zaštićenima su linjak i kečiga, dok prisustvo invazivnih vrsta, poput američkog soma, predstavlja izazov za očuvanje prirodne ravnoteže. Ribolov je inače dozvoljen isključivo rekreativno i van perioda mresta“, priča samostalni referent za zaštićena područja u JP „Vojvodinašume”.
Lovište „Koviljski rit” je ukupne površine 4.305 hektara, od čega je veći deo pod šumom, vodom, barama i trsticima, i broji divljač poput divlje svinje, srneće divljači, divlje patke i fazana. Lovištem upravlja Šumsko gazdinstvo „Novi Sad”.

Održavanje vodotokova jedan od ključnih zadataka

Održavanje vodotokova jedan  je od ključnih zadataka. Tako je u protekle dve decenije očišćeno gotovo 20 kilometara kanala, čime je omogućena neophodna cirkulacija vode, što je od presudnog značaja, jer bez stalnog kretanja vode, rit gubi svoju funkciju. U ovom vremenu klimatskih promena, uloga rita postaje još važnija.

„Vlažna staništa imaju ključnu ulogu u očuvanju životne sredine, proizvode velike količine kiseonika, apsorbuju ugljen-dioksid, prečišćavaju vazduh i vodu, ali i ublažavaju posledice klimatskih promena. Deluju poput prirodnih sunđera, upijajući višak vode i sprečavajući poplave, dok složeni korenovi sistemi biljaka stabilizuju zemljište i sprečavaju eroziju“, kaže naša sagovornica.
U realizaciji brojnih aktivnosti važnu ulogu imaju i projekti u saradnji sa nadležnim institucijama, pre svega Ministarstvom zaštite životne sredine i Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine. Kroz ove projekte obezbeđuju se sredstva za revitalizaciju vodotokova, košenje vlažnih livada i održavanje ekotona, odnosno prelaznih zona između šume i vode, koje su od posebnog značaja za biodiverzitet. Koliko je ovo područje važno potvrđuju i reči ministarke zaštite životne sredine Sare Pavkov.
„Ministarstvo nastavlja da ulaže u jedno od najvrednijih močvarnih područja Evrope, Specijalni rezervat prirode Koviljsko – petrovaradinski rit. Uz podršku GEF/UNDP programa radimo na trajnoj zaštiti biodiverziteta, a pre svega na restauraciji ritskih šuma u Parku prirode Begečka jama“, istakla je Pavkov. 
Koviljsko – petrovaradinski rit je živ sistem, mesto gde voda, šuma i život dišu kao jedno i podsećaju nas koliko je važno sačuvati ravnotežu koju priroda stvara vekovima. U tom kontekstu, činjenica da je Novi Sad poneo titulu grada vlažnih područja dodatno naglašava odgovornost svih koji učestvuju u upravljanju ovim prostorom. To nije samo priznanje, već i obaveza da se očuva ono što priroda stvara.
 

Zaštićenim područjem gazduje  preduzeće „Vojvodinašume” u Moroviću, koje je istovremeno i upravljač zaštićenog područja Bosutske šume. Samostalni referent za zaštićena područja i životnu sredinu u ovom preduzeću, Ivana Lozjanin, kaže da ovo područje zavređuje nov status,  a zaštita je u pravo vreme zakonski ustanovljena, jer će omogućiti mnogo lakše sprovođenje aktivnosti u svrhu očuvanja, ali i uspostavljanju prirodnog balansa.
Zvanična zaštita utemeljena je sredinom marta, no u ravnom Sremu, gde se horizont spaja sa krošnjama starih hrastova lužnjaka, istorija šumarstva ne meri se decenijama, već vekovima.

Priroda je davala, čovek uzimao, ali je ravnoteža opstajala

„Više od 250 godina organizovanog upravljanja ovim prostorom ostavilo je dubok trag sve do savremenih dana. Ipak, priča o Bosutskim šumama počinje još u doba Rimljana, kada su ovim predelima dominirale nepregledne močvare i plavne šume hrasta lužnjaka, teško prohodne i ćudljive, zavisne od ritma voda. Tadašnje generacije su hrastovinu iz ovih krajeva distribuirali ka evropskim centrima, pretvarajući je u burad za vino, ali i u građu za utvrđenja i brodove. Priroda je davala, čovek uzimao, ali je ravnoteža, uprkos svemu, opstajala“, priča Lozjanin. 
Prelomni trenutak nastupa u novijoj istoriji, izgradnjom nasipa i melioracionih kanala tokom prve polovine 20. veka. Voda, koja je vekovima oblikovala ove šume je potisnuta, a poplave koje su nekada bile redovne i životno važne, gotovo su nestale zarad stvaranja naselja, poljoprivrede, čime je promenjen i sam karakter ekosistema. Ipak, ono što iznenađuje jeste činjenica da su, uprkos svim tim intervencijama, ostaci nekadašnjih prašuma opstali.
„Danas, upravo ti ostaci predstavljaju najvrednije jezgro Specijalnog rezervata prirode ‘Bosutske šume’. U njima se i dalje mogu pronaći stabla hrasta lužnjaka stara i više od 200, 300, pa čak i 400 godina, kao živi svedoci vremena koje je odavno iza nas. Na površini od oko 17.700 hektara pod zaštitom, ovaj prostor čuva poslednje fragmente nizijskih prašuma jugoistočne Evrope“,  ističe Lozjanin.
Nekada jedinstven šumski kompleks Spačvanskog basena prostirao se na oko 700.000 hektara. Danas je ta površina znatno smanjena na oko 250.000 hektara, od čega se u Srbiji nalazi oko 42.000. Same Bosutske šume zauzimaju približno 22.000 hektara, a zaštitom je obuhvaćeno skoro pa 17.700 hektara. Uprkos tome, njihov značaj je povećan i potvrđen.

Tri zone zaštite rezervata

„Rezervat je podeljen u tri zone zaštite. Prva, najstroža, obuhvata tek nešto više od stotinu hektara – ali upravo tu se nalaze najvredniji, gotovo netaknuti delovi šume, poput Vinične, Vratične, Majzecove bašte i Varoši. Ova područja ostavljena su prirodi, bez turizma i bez intervencija, osim u slučaju nužnih sanacija. Druga zona, koja obuhvata oko 4.600 hektara, fokusirana je na očuvanje vlažnih i vodenih staništa, inače najugroženijih ekosistema današnjice. Podaci upozoravaju da je više od 82 odsto ovakvih staništa na planeti već izgubljeno. Upravo zato ovde predstoji ozbiljan posao, od uklanjanja invazivnih vrsta, obnove prirodnog vodnog režima do vraćanja života močvarama koje polako nestaju“,  kaže Lozjanin.
Treća zona, najveća po površini, otvara vrata održivom razvoju,  pre svega kroz ekoturizam. Planirane su pešačke staze, vidikovci, osmatračnice, kao i sadržaji za posetioce koji žele da prirodu dožive bez njenog ugrožavanja. Vožnje kajakom, foto – safari, posmatranje ptica, sve su to načini da se ovaj prostor približi ljudima, ali uz jasno definisana pravila. Na terenu smo se uverili da ove prirodne lepote svakako mogu da privuku turiste, ali i da je neophodno da se čovek ponaša odgovorno, kako bi se sačuvale i za naredne generacije. 
„Kroz zaštićeno područje protiču tri ravničarske reke, Sava, Bosut i Studva, koje dodatno oblikuju ovaj pejzaž, čineći ga jedinstvenim spojem šume i akvatične sredine. Upravo povratak vodi, njenom prirodnom toku i ciklusima, jedan je od ključnih zadataka budućih projekata. Već sada su u toku inicijative koje imaju za cilj obnovu hidrološke mreže i revitalizaciju šumskih ekosistema“,  naglašava naša sagovornica.

Međunarodni značaj Specijalnog rezervata „Bosustske šume“

Specijalni rezervat prirode „Bosutske šume” prepoznat je i na međunarodnom nivou, kao područje od značaja za ptice „IBA”, i kao potencijalno područje evropske ekološke mreže „NATURA 2000”, i to kao „područje od interesa za zajednicu“ i „područje posebne zaštite“. Time Rezervat predstavlja jedno od centralnih područja nacionalne ekološke mreže i važnu kariku u očuvanju evropskog biodiverziteta.
Pri valorizaciji biodiverziteta na terenu, upravljači kažu da su zabeležene strogo zaštićene vrste u okviru granica rezervata, i to 13 vrsta biljaka, 14 vrsta beskičmenjaka, četiri vrste riba, osam vrsta vodozemaca, zatim pet vrsta gmizavaca, uz 156 vrsta ptica i osam vrsta sisara. Prisutvo orla belorepana broji 17 gnezdećih parova, a prisutne su razne kolonije čaplji, crna roda, crna lunja….. U okviru rezervata bitno je naglasiti da je ovde pronađena barska kopriva, retka vrsta koja je izuzetno vredna za naša staništa.
Stanovnici ovog kraja vekovima žive u neposrednoj vezi sa šumom. Njihova tradicija, način života i odnos prema prirodi postali su deo identiteta ovog prostora. Bez njih, kako se često ističe, ne bi bilo ni onoga što danas nazivamo prirodnim bogatstvom. Zato je njihovo uključivanje u upravljanje rezervatom jedan od prioriteta, i to kroz edukacije, radionice i zajedničko planiranje budućnosti.
„Formiranje čuvarske službe, postavljanje informativnih tabli, edukacija lokalnog stanovništva i posetilaca, sve su to prvi koraci ka sistematskoj zaštiti. Jer očuvanje ovakvog prostora nije samo pitanje zakona, već i svesti. Bosutske šume su nasleđe i budućnost, a ova zvanična titula specijalnog rezervata prirode umnogome će pomoći da se ove viševekovne prašume očuvaju mudro“,  poručila je Lozjanin.
Na taj način, ovaj predeo može biti primer kako čovek i priroda, kada dišu kao jedno, svet postaje tiši, čistiji i istinski živ. 
 

Zelena transformacija strateška politika Vlade Srbije
Premijer prof. dr Đuro Macut je istakao da je ova kampanja dobar model na osnovu koga bi trebalo pokrenuti još sličnih akcija, ali i da je zelena transformacija jedna od strateških politika Vlade i da na ovom putu nema važnijeg partnera od mladih. On je istakao da su mladi iz cele Srbije idejama, inicijativama i projektima u okviru ove kampanje pokazali kako razumeju da zaštita životne sredine nije trend, nego odgovornost prema školama, gradovima, zemlji i generacijama koje dolaze. Macut je naglasio da slogan ove kampanje odslikava ono čemu ćemo kao društvo težiti u narednim decenijama.

Ministarka Sara Pavkov je, zajedno sa premijerom prof. dr Makutom, dodelila zahvalnice timovima mladih koji su učestvovali u ekološkim akcijama u 10 lokalnih samouprava u prvoj fazi kampanje.
„Ponosna sam na sve što smo zajedničkim snagama sa mladima uradili u okviru nacionalne kampanje. Namera nam je na početku bila da ih pokrenemo na konkretne akcije, od čišćenja i pošumljavanja do edukativnih akcija. Mladi su svojim entuzijazmom i posvećenošću podigli lestvicu i pokazali svima koliko vredi kada se energija usmeri na nešto pozitivno što gradi zajednicu i zemlju. Njihovo interesovanje, odziv i angažman inspiracija su svima i jasna potvrda da je budućnost Srbije i naših prirodnih dobara u dobrim rukama. Samo u prvoj fazi kampanje, od septembra 2025. do danas, u 10 lokalnih samouprava okupili smo više od 2.000 mladih, koji su svojim timskim radom i zajedničkim delovanjem poručili – priroda ima samo nas i nećemo da stojimo po strani“, istakla je Pavkov.
Ministarka je ukazala da bez sinergije svih aktera i snažnog partnerstva nema dobrih rezultata i zahvalila Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), kao ključnom partneru koji je od prvog dana verovao u potencijal mladih i podržao ovu zajedničku misiju, predstavnicima lokalnih samouprava, kao i kolegama ministrima i svima koji su podržali inicijativu.

Ekološke akcije širom Srbije

Ekološke akcije obuhvatile su brojne aktivnosti na terenu, od čišćenja i sadnje, oplemenjivanja lokalnih sredina, do boljeg upoznavanja i konkretnog učestvovanja u zaštiti biodiverziteta i upravljanja zaštićenim područjima, zaštićenim vrstama, kao i bližeg upoznavanja šta sve čini lepotu profesije čuvara prirode. Vođeni elanom i mladalačkom energijom uređene su, pošumljene i sređene lokacije na Fruškoj gori, Pešteru, Zasavici, Kosmaju, Aranđelovcu, na Crnom vrhu kod Bora, u Somboru, Negotinu, Vranju i Subotici.
„Drago mi je što ste se okupili u ovolikom broju i što vidim dobru energiju, atmosferu i volju da učestvujete“, rekla je ministarka Pavkov na Fruškoj gori, gde je 21. septembra organizovana prva akcija u kojoj su mladi na tri lokacije udružili snage i zajedno sa ministarkom farbali mobilijar, uređivali staništa zaštićenih vrsta i trim stazu.  
„Tome smo i težili, da što više uključimo mlade i da konkretnim aktivnostima zajedno doprinesemo zaštiti životne sredine. Ovakve akcije su ujedno i dobar način da mladi sami, kroz neposrednu interakciju s prirodom, razumeju važnost zaštite prirode i životne sredine, jer je naš zadatak da je sačuvamo za buduće generacije“,  ocenila je Pavkov.
Trim i šetačka staza na Iriškom vencu očišćena je od otpada, a mladi su ofarbali klupe i fitnes sprave, osvežili info-table i postavili nove putokaze, a na lokalitetu namenjenom reintegraciji evropskog bizona kosili su travu, raščišćavali teren i obnovili ogradu, čime su poboljšani uslovi za život životinja u njihovom prirodnom staništu. Treći segment akcije na Fruškoj gori bio je usmeren na uređenje staništa tekunica, retkih i osetljivih vrsta šumskih glodara. Volonteri su, uz podršku stručnjaka Nacionalnog parka Fruška gora, uklanjali invazivne biljke, raščišćavali nisko rastinje i otvarali prolaze kroz teren kako bi ove male, ali važne životinje nesmetano migrirale i nastavile svoj život u zaštićenom okruženju.
Samo nekoliko dana kasnije, 28. septembra, oko 250 mladih  okupilo se na Pešteru, spremnih da vredno rade u jedinstvenom specijalnom rezervatu prirode, a akciji su se pridružili ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov i ministar turizma i omladine Husein Memić. U Karajukića Bunaru mladi su čistili glavne delove sela, pokazujući koliko im je stalo do svog zavičaja i da razumeju važnost življenja u čistoj i urednoj sredini. Na Pešterskom jezeru i obali reke Boroštice sakupljali su otpad, dajući svoj doprinos očuvanju dragocenih vodenih ekosistema i zaštiti lokalnih biljnih i životinjskih vrsta. Mladi volonteri su sređivali i mobilijar na hranilištu, osvežili farbom ogradu hranilišta, dok su stručnjaci uz njih delili znanje o procesu hranjenja lešinara i drugih sisara, podsećajući sve koliko je važno brinuti o ovim ugroženim vrstama.
Dan kasnije, 29. septembra na Zasavici održana je još jedna volonterska akcija u okviru kampanje za mlade, koja je okupila veliki broj entuzijasta posvećenih zaštiti prirode i unapređenju životne sredine. Zajednički su, mašinski izvađen glog i cigansko perje, pažljivo uklanjali, jer se radi o invazivnim biljnim vrstama, čime su doprineli očuvanju autohtonih biljaka i ravnoteže lokalnog ekosistema. Oko pašnjaka Valjevac mladi su obnovili ogradnu konstrukciju, obezbeđujući sigurnost i zaštitu pašnjaka, zatim farbali drveni deo ograde oko Vizitorskog centra i skupljali smeće u selu Zasavica II, duž biciklističke staze.
Deo ove akcije bio je i edukativni obilazak prirodnih staništa, te su učesnici imali priliku da upoznaju bogatstvo biljnih i životinjskih vrsta koje Zasavicu čini posebnim mestom, jedinstvenog biodiverziteta.

Nove sadnice bukve, javora, platana…
Na Kosmaju ekološka akcija organizovana je 9. oktobra i bila je uspešno posvećena očuvanju prirodnih i kulturnih vrednosti ovog značajnog područja. Okupila je veliki broj mladih volontera, predstavnike lokalne zajednice, kao i visoke zvaničnike. Ministarka Pavkov tom prilikom je ukazala na značaj Kosmaja, kao zaštićenog područja, bogatog kulturnom istorijom i raznolikom prirodom, te pozvala mlade da se aktivno uključe u njegovu zaštitu. Ova lokacija bogatija je zelenilom, jer je tokom akcije posađeno 30 sadnica bukve, čime je doprineto obnavljanju šumskog fonda, a očišćen je i prostor oko spomenika Kosmajskom partizanskom odredu. Realizovane aktivnosti, kao i učešće ministarke, predstavnika lokalne samouprave i velikog broja mladih volontera pokazalo je da postoji snažna svest o važnosti očuvanja životne sredine i spremnost da se aktivno deluje u tom cilju.
Na Garaškom jezeru u Aranđelovcu akcija čišćenja, 17. oktobra, okupila je više od 250 mladih volontera, uz prisustvo ministarke Pavkov i predstavnike opštine Aranđelovac. Cilj je bio uklanjanje otpada sa obale i priobalnog pojasa i podizanje ekološke svesti među građanima, posebno omladinom. Tokom akcije formirani timovi su sistematski pregledali priobalni pojas, prikupili značajnu količinu otpada, koji je sortiran na mestu i predat nadležnim komunalnim službama za dalje odvoženje i tretman. Učešće velikog broja mladih pokazalo je visok nivo angažovanosti lokalne zajednice i podršku mladih ka očuvanju životne sredine.
Na nadmorskoj visini od oko 1.000 metara, na „Crnom vrhu“, na teritoriji grada Bora, 30. oktobra održana je veoma uspešna akcija pošumljavanja i sakupljanja semena. Mladi su se i ovog puta odazvali, pokazujući visok stepen ekološke svesti i želju da sačuvaju svoju okolinu. Ministarka Pavkov, predstavnici grada Bora i JP „Srbijašume“ dali su, takođe, svoj doprinos u obogaćivanju šumskog fonda. Na prvoj lokaciji mladi su sakupljali semenke bukve, što im je pomoglo da razumeju ceo ciklus – od sakupljanja semena do formiranja novih sadnica koje će krasiti ove predele. Zatim su pošumljavali prostor na „Crnom vrhu“ i sadili sadnice crnog bora.
Ekološka akcija čišćenja i sadnje drveća uspešno je održana 7. novembra u živopisnom delu grada Sombora, duž jedne od najstarijih gradskih ulica Apatinskog puta, blizu reke Mostonge i Velikog bačkog kanala, značajnog vodenog toka u somborskom kraju. Mladi Sombora, zajedno sa ministarkom Pavkov, građanima i predstavnicima institucija, učestvovali su u sadnji, pokazujući primeren zajednički duh i brigu za prirodu i životnu sredinu. U okviru akcije, zasađeno je 123 novih sadnica kako bi se nastavila tradicija očuvanja zelenih pojaseva grada. Zasade su činile 92 sadnice javora, kao i sedam sadnica platana, pet ukrasnih jabuke, pet japanskih trešnji, pet likvidambara, pet liriodendrona i četiri fotinije. Ovom akcijom, Sombor je još jednom potvrdio svoju privrženost očuvanju ekološkog duha, zdrave sredine i budućih generacija, što ga čini istinskim gradom prirode, kulture i mladih.
U parku „Cvećara“ u Negotinu, 13. novembra održana je ekološka akcija u okviru koje je zasađeno više od 100 sadnica prilagođenih lokalnim uslovima, očišćene su staze i zelene površine od odbačenog otpada i suvišnog granja, a park-mobilija osvežen je farbanjem i sitnim popravkama. Volonteri su, kroz rad, razmenjivali znanja i iskustva, a učesnici su dodatno osnažili ekološku svest u zajednici. Akciju su zajednički organizovali Ministarstvo zaštite životne sredine, Negotin i preduzeće „Srbijašume“, uz učešće mladih, predstavnika uprave i volontera iz zajednice.
Kod Aleksandrovačkog jezera u Vranju 14. novembra organizovana je velika akcija pošumljavanja, a više od 300 mladih volontera zajedno sa ministarkom Pavkov zasadilo je 3.500 sadnica crnog bora, doprinoseći značajnom unapređenju lokalne šumske strukture i obnovi oštećenih staništa. Time će se uticati na povećanje pošumljenosti u okolini jezera i unapređenje kvaliteta vazduha, kao i podizanje ekološke svesti među mladima kroz praktičan angažman. Zasađene sadnice predstavljaju dugoročnu investiciju u očuvanje biodiverziteta i poboljšanje ekološke otpornosti područja oko Aleksandrovačkog jezera.

U Subotici, povodom Međunarodnog dana studenata, 17. novembra održana je ekološka akcija. Ministarka Pavkov je tog dana, zajedno sa studentima iz cele Srbije, kao i ministrom prosvete Dejanom Vukom Stankovićem, direktorom Javnog preduzeća „Srbijašume“ Krstom Janjuševićem i predsednikom Bokserskog saveza Srbije Nenadom Borovčaninom, zasadila više od 150 sadnica kod Studentskog odmarališta Palić. Sadnice posađene na Paliću doprineće uređenju, zaštiti tla i obogaćivanju lokalne biorasnolikosti, stvarajući lepše i zdravije okruženje za građane i posetioce Palića.
Kroz kampanju „Priroda nema alternativu. Zato, deluj i ti!“ i realizovane akcije na terenu potvrdilo se da mladi u Srbiji žele da aktivnije učestvuju u zaštiti životne sredine i očuvanju prirode, da mogu vredno da rade i volontiraju, ali i da, kroz usvajanje novih znanja, mogu da utiču na razvijanje i jačanje ekološke svesti svih generacija. 
„Uverila sam se da je naša mlada generacija sposobna da preuzme odgovornost i da postane stub zaštite prirode u svojim mestima. Za mene je to najveća vrednost ove kampanje. Država prepoznaje i ceni taj trud, jer svaka sadnica koju su zasadili i svaki komad otpada koji su pokupili je i ekološki i mnogo širi čin. To je poruka da mladi žele Srbiju koja je čistija i zelenija i da su spremni da se za takvu Srbiju bore. U toj borbi nisu sami, jer će ih država uvek podržati. U 2026. godini zajedničkim snagama nastavićemo sa ekološkim akcijama u novih 10 jedinica lokalne samouprave i pozivam mlade, ali i sve građane da nam se pridruže“, poručila je Pavkov.
 

Poznat kao jedan od najzelenijih gradova, ne samo u Srbiji, već i u ovom delu Evrope, Sombor i danas brine o svojim zelenim površinama. U okviru nacionalne ekološke kampanje „Priroda nema alternativu: Zato deluj i ti“, koju sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine, na Apatinskom putu obnovljeni su drvoredi novim sadnicama, a akciju je podržala ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov, kao i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković. Cilj akcije bio je podizanje svesti o važnosti zaštite životne sredine i aktivnog delovanja mladih u ekološkim aktivnostima.

Postojeći drvoredi kod gradskog bazena obnovljeni su sa više od  120 novih sadnica. Mladima je bilo zanimljivo i inspirativno da učestvuju u ovakvoj akciji, da sade drveće koje će jednog dana biti zeleni ukras njihovog grada. Uz osmeh, u grupama su zasukali rukave i polagali sadnice u zemlju, prateći uputstva. Za svoj trud nagrađeni su simbolično bedževima i majicama, a većina njih je rekla da će se uvek odazvati ovakvim ekološkim akcijama.

Nacionalna kampanja „Priroda nema alternativu: Zato deluj i ti“ nastoji da podstakne učešće mladih u zaštiti životne sredine i podizanje svesti zajednice o njenom značaju, sa vizijom da ekološki osvešćeni mladi ljudi budu aktivni akteri održivog razvoja i zelenih promena u lokalnim zajednicama širom Srbije, tako što bi se kroz savremene komunikacione kanale i konkretne terenske aktivnosti inspirisali i ojačali da prepoznaju svoju ulogu i aktivno doprinesu očuvanju životne sredine.

Očuvanje gradskog zelenila je viševekovna praksa u Somboru

Izbor Sombora za učešće u ovoj kampanji, kao svojevrsnom dobrom primeru prakse, ne čudi, s obzirom na to da je dužna pažnja urbanom zelenilu u ovom gradu i doslovno viševekovna praksa. Naime, još osamdesetih godina 18. veka, tadašnji somborski gradonačelnik Josip Marković započeo je ozelenjavanje varoši i njegove okoline formiranjem rasadnika i sadnjom slavonskog hrasta na 900 jutura zemlje na pustarama Bukovac i 140 jutara u Šikari. Od ozelenjavanja nisu odustali ni njegovi naslednici poput Petra Vukićevića, a najzaslužniji za titulu „Zelengrada”, sa ukupnom zelenom površinom od 90.000 kvadratnih metara, četiri parka, 121 kilometar dugačkih drvoreda, sa više od 20.000 stabala, nesumnjivo je gradonačelnik Čihaš Bene s kraja 19. veka. O njemu se i danas u Somboru prepričava anegdota da je svako jutro obilazio grad i u lični notes evidentirao stanje stabala drveća, među kojima sa oko 8.000 stabala dominira američki koprivić (Celtis occidentalis), poznat i kao bođoš, zadržava prašinu iz vazduha.

Novi kapitalni projekti u Somboru

Prilikom posete Somboru, Pavkov je najavila da će Ministarstvo zaštite životne sredine u Somboru raditi na izgradnji više kapitalnih projekata koji će u velikoj meri uticati na bolji kvalitet života svih građana.
„U narednom periodu počeće veliki kapitalni projekat za grad Sombor, a to je izgradnja regionalnog centra za upravljanje otpadom. Uključivanje Sombora u Nacionalni program čvrstog otpada kroz Regionalni centar Rančevo predstavlja veliki korak ka modernom i održivom upravljanju otpadom“, rekla je Pavkov.
Ministarka je naglasila da se ove godine završavaju dva značajna projekta: prvi je zamena kotlarnice u svečanoj sali u Gradskoj kući u Somboru, koja je prešla na ekološki prihvatljiviji energent, a drugi je rekultivacija parka u Kolutu.
 

Zasavica status specijalnog rezervata prirode ima od 1997. godine i jedan je od najposećenijih, ali i najpoznatijih specijalnih rezervata prirode, ne samo u Vojvodini, kako tvrde tamošnji upravitelji, već i u Srbiji i regionu. Nalazi se u jugozapadnom delu Vojvodine, u blizini Sremske Mitrovice i Mačvanske Mitrovice i predstavlja jednu od poslednjih oaza divlje prirode u Srbiji koja obuhvata močvarna i barska područja bogata biljnim i životinjskim svetom.

U okviru SRP „Zasavica” dominira rečni ekosistem u dužini od 33,1 kilometar, a čine ga rečica Zasavica i pritoka Batar, pa se u pejzažu smenjuju vodeni i močvarni ekosistemi sa fragmentima poplavnih livada i šuma, koji često „izbace na videlo” neku novu vrstu. Zasavica je izvorni reprezent starih korita Save i Drine, i u njoj izviru Drinske, a ne Savske vode, koje su apsolutno čiste i profiltrirane kroz šljunak i pesak Mačve. Zato je biodiverzitet bogat i raznovrstan, a upravljači tvrde da nisu imali nijednog zagađivača kroz istoriju do danas.

Najveća dika i ponos ovog prostranstva je riba mrguda, jer je Zasavica donedavno bila njeno jedino stanište u Srbiji, a sada se ona nalazi i u jezeru Kraljevac i u Gornjem Podunavlju. Ribolov su doduše potpuno batalili, jer Zasavica nema obale. To je reka močvara i ona obraste zelenim makrofitnim biljkama, te je teško zabacivati udicu i vaditi ribu, pa samo pravi ljubitelji štuke dođu na jesen i praktikuju sportski tip ribolova. U rezervatu inače živi oko 20 vrsta riba.

Na ovom području je utvrđeno i jedino nalazište jedne vrste biljke mesožderke, a svakako da ima još mnogo biljaka, životinja i leptira koji su na svetskim i evropskim listama retkih vrsta.

Među ugroženim i zaštićenim vrstama su testerica, jezičasti ljutić, rebratica, a šumsku vegetaciju predstavljaju hidrofilne šume poljskog jasena, vrbe, crne jove i topole. Prisutni su i slatkovodni sunđer, podunavski mrmoljak, patke njorke, dok je u rezervatu uspešno realizovan Projekat reintrodukcije dabra u Srbiju.

Prvo istraživanje i popis ptica Srbije, rađeno je 1895. godine, a tada je na Zasavici uočeno oko 130 vrsta, dok danas na teritoriji revervata obitava čak 230. Upravljači su akitivnim merama zaštite koje svake godine sprovode na teritoriji ovog zaštićenog područja uspeli da vrate pređašnje populacije na ove prostore, pa ih je posle mnogo vremena posetilo18 jedinki ibisa.

I baš ta šarenolikost ekosistema Zasavicu čini „laboratorijom na otvorenom”, što potvrđuju i brojna istraživanja rađena baš na tom području, koja su iznedrila naučne radove vredne svetske pažnje. Jedan od istraživača, Mihajlo Stanković, do sada je  pronašao 150 novih vrsta flore i faune, a pre nekoliko godina otkrio je jednog račića, koji u neizmenjenom stanju živi čak neverovatnih 540 miliona godina.

Vizitorski centar je polazna tačka za sve posetioce, i tu se mogu dobiti sve potrebne informacije u vezi turističkog potencijala koji je ovde pripremljen, ali se lepote ovog zaštićenog bisera prirode mogu videti već prilikom ulaska u rezervat. Naime, do vode je napravljen objekat iznad kog se izdiže drvena kula visine 17 metara, sa čijeg vrha „puca” pogled na nepregledni stepski pašnjak Valjevac i deo rečnog korita Zasavica. Na nekoliko metara od drvene gromade, nalazi se pristanište, sa usidrenim turističkim brodićem. Pored pešačkih ruta, u ponudi je i Safari vožnja, tokom koje posetiocima društvo prave autohtone vrste podolskih govečadi, divlji konji i magaraci, pušteni u okviru svog prirodnog habitata, koji žive u zajedništvu, a te masivne gromade su tu, na dohvat ruke. U okviru rezervata čuvaju se i druge izvorne vrste poput mangulice. A gurmani svakako neće odoleti specijalitetima poput magarećeg mleka i tradicionalnih suhomesnatih proizvoda.

Sve ove lepote i jedinstvenosti dovode brojne posetioce, kako iz naše zemlje, tako i iz inostranstva da obiđu SRP „Zasavica“. 

Volonteri u Zasavici čistili, farbali i obnavljali ograde…

U okviru velike nacionalne ekološke kampanje za mlade „Priroda nema alternativu. Zato deluj i ti!”, koju je pokrenulo Ministarstvo zaštite životne sredine, krajem septembra na „Zasavici” organizovna je volonterska akcija koja je okupila veliki broj entuzijasta posvećenih zaštiti prirode. Tom prilikom su učesnici pažljivo skupljali mašinski izvađeni invazivni glog ciganskog perja, čime su doprineli očuvanju autohtonih biljaka i ravnoteže lokalnog ekosistema.Vredni volonteri radili su i na obnovi konstrukcije ograde, kako bi se povećala sigurnost i zaštita pašnjaka, a  učestvovali u i farbanju drvene ograde oko Vizitorskog centra. Mladi su se aktivno uključili i u čišćenje sela Zasavica II i popularne biciklističke staze. Tokom akcija čišćenja bilo je vremena i za druge edukativne aktivnosti, te su mladi obilaskom Zasavice, učili o bogatstvu biodiverziteta koje naseljava ovo područje, ali i o važnosti očuvanja svih vrsta i njihovih staništa, posmatrajući okolinu u kojoj se nalaze.

Nacionalna kampanja Ministarstva zaštite životne sredine „Priroda nema alternativu. Zato deluj i ti!“ ima za cilj da pokrene talas konkretnih ekoloških akcija širom Srbije, uz aktivno učešće mladih, koji će edukacijom postati ekološki osvešćeni aktivni akteri održivog razvoja i unapređenja životne sredine u lokalnim zajednicama. 

Mladi u ekološkoj kampanji 

Misija Ministarstva zaštite životne sredine je, između ostalog, da kroz savremene komunikacione kanale i konkretne terenske aktivnosti, inspiriše i osnaži mlade da prepoznaju svoju ulogu i aktivno doprinesu očuvanju životne sredine. Zato su i pokrenuli veliku nacionalnu kampanju za omladinu „Priroda nema alternativu. Zato deluj i ti!”, u okviru koje su, osim na Zasavici, realizovane još dve ekološke akcije. Naime, u srcu prelepe prirode jedinstvenog Specijalnog rezervata prirode „Peštersko polje”, oko 250 čuvara prirode – entuzijasta iz različitih krajeva, čistilo je centar sela Karajukića Bunari, pokazujući koliko im je stalo do svog zavičaja. U tišini prirode, omladina je čistila i okolinu Pešterskog jezera  i obalu reke Boroštice, svesni da samo čisti vodeni sistemi znače zdravo stanovništvo i opstanak autohtonih lokalnih biljnih i životinjskih vrsta. Volonteri su takođe sanirali i osvežili ogradu hranilišta, dok su stručnjaci uz njih delili znanje o procesu hranjenja lešinara i drugih sisara, podsećajući sve koliko je važno brinuti o ovim ugroženim vrstama.

Prva velika akcija kojom je ozvaničeno pokretanje ove nacionalne kampanje za mlade, realizovana je na tri lokacije u Nacionalnom parku „Fruška gora”, kada se više od 200 mladih volontera iz različitih krajeva Srbije pridružilo Ministarstvu zaštite životne sredine, u zajedničkom naporu da prirodi vrate bar deo onoga što nam ona svakodnevno i nesebično daruje. Tri ekipe volontera raštrkalo se tog dana po obroncima ove vojvođanske planinske lepotice, te je više desetina mladih učesnika očistilo trim stazu na Iriškom vencu od otpada, ofarbalo klupe i sprave, osvežilo info – table i postavilo nove putokaze. Na posebnom lokalitetu namenjenom za reintegraciju evropskog bizona, omladina je puna utisaka od velelepnih sisara iz reda papkara, učestvovala u uređivanju pašnjaka i hranilišta, doprinoseći očuvanju ove impresivne vrste. Akcija je obuhvatila košenje trave, čišćenje terena i obnovu ograde.

Treći segment akcije bio je usmeren na uređenje staništa tekunica, retkih i osetljivih vrsta šumskih glodara, kada su volonteri, uz podršku stručnjaka iz Nacionalnog parka, uklanjali invazivne biljke, raščišćavali nisko rastinje i otvarali prolaze kroz teren. Na taj način su ovim malim strogo zaštićenim, i izuzetno važnim vrstama,  omogućili nesmetano migriranje, kako bi bezbrižno nastavile svoj život u zaštićenom okruženju.

Podršku ovim akcijama dala je i ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov, koja je zajedno sa predstavnicima Ministarstva, svojim ličnim angažovanjem, ukazala na činjenicu da funkcije nisu prepreka kada je životna sredina u pitanju. Svi smo odgovorni, zato smo i jednaki i ujedinjeni u jednom cilju: da obezbedimo budućnost održivom razvoju, jer drugu planetu nemamo.