„Најважнија порука ове кампање, коју желим да пренесем грађанима, је да не треба да бринемо за нашу будућност кад имамо овакву омладину. Млади који су са нама уједињени показали су да желе да раде и граде сигурну трасу за чистију Србију“, рекла је министарка заштите животне средине Сара Павков у Перућцу, где је са стотинама младих волонтера учествовала у завршној акцији националне кампање “Природа нема алтернативу. Зато делуј и ти!“ 

Павков је истакла да ће овакве акције чишћења бити настављене и да су млади широм Србије показали велико интересовање.
„Око мене су млади који учествују на регионалном спортском такмичењу, а дошли су из Босне и Херцеговине,s Црне Горе, Републике Српске и Србије и одлучили су да заједно очистимо и припремио овај локалитет за почетак важног традиционалног догађаја у овом крају, а то је Дринска регата. Поносна сам што се, од прошлог септембра до сада, на 20 локација укључило више од 4.000 младих који су показали на који начин се штити животна средина и природа. Они су током ове кампање чували заштићене и строго заштићене врсте – текунице и бизоне, фарбали мобилијар у заштићеним подручјима, чистили отпад, садили младице и цвеће, како би сви могли да уживају у природи, остављајући за собом зелени траг“, рекла је Павков.

Зелени траг, залог за бољу будућност

Еколошке акције су крајем јуна организоване у Специјалним резерватима природе „Тителски брег“ и „Обедска бара“. Млади су, са представницима Министарства заштите животне средине, локалних самоуправа и управљачима резервата чистили отпад на локацији Велики сурдук у Мошорину, где су испразнили контејнере са амбалажним отпадом од пољопривреде код Лочког сурдука и офарбали еколошку учионицу и мобилијар. Волонтери су на Обедској бари поставили кућице за слепе мишеве и птице и санирали ограду за водене биволе. Младима на терну није било тешко да се прихвате посла и ураде нешто, како би ове локације биле лепше и уредније.
Парк природе „Мали Босут“ био је место окупљања младости, ентузијазма и љубави према природи. У акцији уређивања простора овог јединственог заштићеног подручја учествовали су, заједно са министарком заштите животне средине Саром Павков, и ученици основних и средњих школа из овог дела Срема. Са ентузијазмом су фарбали мобилијар, садили цвеће, уређивали простор и припремали садржаје који ће у будућности дочекивати посетиоце.

„Високе температуре нису разлог да се одустане од добрих дела. Природа нема алтернативу, зато данас делујемо сви. Желимо да покажемо да млади и на прагу распуста бирају да помогну својој заједници и природном богатству. Данас смо малим корацима послали снажну поруку“, поручила је министарка Сара Павков.
Министарка је истакла да су ученици, поред уређивања простора, учили шта заправо значи управљање заштићеним подручјима. Она је објаснила да заштита природе није само вожња чамцем или катамараном, већ је то је свакодневни рад, брига о стаништима и стварање услова да природа покаже свој пуни потенцијал. 
„Парк природе ‘Мали Босут’ постоји нешто више од две године“, рекао је представник  управљача заштићеним подручјем Бранко Радојковић.  „Почетак је био тежак, али када погледамо све што је урађено, видимо да све полако добија свој смисао. Свакодневним радом рибочуварске службе успели смо да значајно смањимо нелегалан излов рибе, што је довело до повећања рибљег фонда. На простору парка већ се гради пристаниште за катамаран, а у плану је и изградња визиторске куле која ће омогућити посетиоцима да из нове перспективе посматрају богатство овог јединственог екосистема“, рекао је он.

Међу младима који су вредно радили био је и шеснаестогодишњи Стефан Дејановић. „Дошао сам пре свега да се дружим, али и да учиним нешто корисно за нашу заједницу. Мир, тишина и природа, има ли ишта лепше, а ако можемо да помогнемо да овај простор буде још репрезентативнији, није тешко засукати рукаве и радити, без обзира на врућину“, каже Стефан.
Слично размишља и седамнаестогодишњи Урош Грубешић из Моровића.
„Помислио сам да је боље да дан проведем овде него код куће. Ту су ми другови, дружимо се и истовремено радимо нешто корисно. Узео сам ваљак у руке и окречио кућице. Није тешко, занимљиво је, само је мало вруће. Садњу цвећа сам, ипак, препустио девојкама“, кроз осмех прича Урош и додаје да је први пут посетио Парк природе „Мали Босут“
„Пецам у Моровићу, али мислим да сам пронашао ново место где ћу често долазити. Овде човек заиста може да осети колико је природа вредна“, рекао је овај средњошколац.

Снага која мења ствари набоље

Симболично, на Светски дан заштите животне средине, 5. јуна, Министарство је организовало акцију у Ужицу. Млади су су очистили и уредили Парк пријатељства у насељу Пора у Ужицу, офарбали мобилијар – клацкалице и љуљашке на дечијем игралишту. Показали су да су спремни да се ангажују у својој средини, за добробит свих грађана који користе ову зелену оазу са спорт, рекреацију и релаксацију, али и да брину о природи. 
У оквиру кампање, у Бечеју је организована велика акција уређења прихватилишта за псе који функционише у оквиру ЈП „Комуналац” Бечеју. Млади волонтери и донатори заједнички су уредили простор у којем бораве пси, а Министарство је донирало и храну за животиње. Прихватилиште за псе тог дана било је место на којем су се сусрели хуманост, младост и вера да заједница може да мења ствари набоље. 
Министарка заштите животне средине Сара Павков рекла је да ју је акција у Бечеју искрено одушевила и да су управо млади показали колико емпатије имају и да је снага управо у њима. 

„Заједнички смо обнављали један део азила, припремали кућице за псе и фарбали их како би биле лепше, али и како би унели нову енергију. На лицу места сам се уверила да нема довољно места, а овде се доводе пси и из других локалних самоуправа. Људи који раде овај племенити посао не желе да оставе ни псе из других средина препуштене улици. Овом акцијом смо добили потврду да је ова кампања права ствар и да су млади који желе да раде за своју заједницу у већини“, истакла је Сара Павков.
Шеф азила Станислав Нешић је рекао да прихватилиште постоји од 2008. године, а да број паса из године у годину расте.
„Имамо велики проблем јер је ово практично једини азил у окружењу. Људи из других општина доводе псе и остављају их на територији Бечеја. Свакодневно хватамо псе, стерилишемо их, чипујемо и вакцинишемо. У прихватилишту се налази чак 364 паса, иако су капацитети знатно мањи. Недостаје нам много тога, од амбуланте до карантина. Највећи проблем је неодговорност грађана. Док су пси мали, занимљиви су деци и родитељима, а када одрасту, многи их једноставно пусте на улицу. Свакодневно стиже између 10 и 15 пријава због паса луталица, а запослени покушавају да их збрину и удоме. Некако излазимо на крај, али нам је потребна помоћ“, истако је Нешић. 
Петнаестогодишњи Страхиња Јовановић придружио се акцији пошто воли животиње и жели да допринесе њиховом бољем сутра.
„Ништа није тешко када смо заједно. Леп је осећај учинити добро дело без икакве користи. На младима свет остаје и мислим да данас шаљемо праву поруку, а то је да су млади снага заједнице“, кроз осмех говори Јовановић. 
Шеснаестогодишња Штефаниа Фогараши одмах се пријавила за акцију чим је чула да ће бити организована.
„Волим да учествујем у хуманитарним акцијама и да помажем и људима и животињама. Кречила сам кућице за псе и уживала сам јер заједно са друштвом радим нешто племенито“,  казала је ова млада волонтерка. 
У еколошкој акцији, организованој у дворишту Пољопривредне школе у Вршцу   учествовало је више од 80 ђака који су се, заједно са својим наставницима и представницима града, трудили да уреде школски простор и околину. Ученици су, уз смех и дружење, садили цвеће и нове саднице багрема. 
„Пољопривредна школа предњачи, када је реч о иновацијама, дуалном образовању и односу према самим ученицима, а заједно са ђацима успели смо да улепшамо и озеленимо простор у коме свакодневно бораве“, рекла је министарка заштите животне средине Сара Павков. 
„Посебно ме радује ова лепа атмосфера, добра акција и снажна порука коју шаљемо из Вршца, а то је да заједничким радом идемо ка зеленијој будућности. Оставили смо конкретан траг у природи, а свест коју су млади показали, сутра ће пренети и својој деци. Моћи ће новим генерацијама да кажу да су баш они засадили стабла, која ће сведочити о важности оваквих акција али и лепих дружења.“, рекла је министарка.
Са ове акције је послата јасна порука – где има заједништва и слоге, има и снаге да се покрену конкретне акције за чистију и уређенију животну средину.

Млади су носиоци зеленије, чистије и лепше будућности наше земље

„У манастиру Лелић, надомак Ваљева, смо са најмлађима, нашим поносом,  вредном децом којој не смета да се упрљају и којима је овај дан представљао прави ужитак,  садили бегоније и направили мали, али значајан искорак како би њихово окружење, у ком свакодневно бораве, било што лепше Наставићемо још интензивније да укључујемо младе у активности заштите животне средине, да унапређују своје окружење и да буду носиоци зеленије, чистије и лепше будућности наше земље“,  рекла је Павков. 
Деца су имала прилику да науче како се сади, зашто је важно да се биљке заливају и када им  је потребно додатно заливање, ако нема кише.
Заједничким снагама, министарка Павков је  8. са младима у Националном парку Копаоник учествовала у еколошкој акцији током које су чистили простор поред пешачке стазе Марков камен, садили саднице смрче и хранили јелене.
„Национални парк Копаоник је већ 45 година под заштитом државе и један је од најзначајнијих локалитета биодиверзитета у Србији. Заједно са младима, који су наша истинска будућност, у оквиру наше кампање организовали смо активности на три локалитета. У самом центру чистили смо смеће на Марковом камену, засадили нове саднице смрче, а имали смо прилику и да видимо веома значајне врсте за овај локалитет, попут шафрана. Посебан утисак на мене оставило је оно што сам чула од младих, њихови утисци и доживљаји. То ми говори да је наша акција успела“, рекла је Павков.

Млади су захвални што су имали прилику да науче шта значи вредност сваке врсте, зашто је важно да хранилиште буде у довољној количини снабдевено са храном, зашто је битно да тихо говоримо на месту где се налази европски јелен. Истакли су да им је ово, јединствено искуство, драгоцено и да ће се увек одазвати оваквим акцијама.  
Више од 100 младих волонтера и представницима локалне заједнице у Краљеву учествовало је у великој еколошкој акцији уређења шуме „Борићи“, једне од најлепших зелених оаза у том крају.
„Додатно смо уредили овај део шуме, очистили и офарбали мобилијар, а овом акцијом хоћемо да покажемо да нам ништа није тешко, да заједнички можемо да направимо локалне промене које имају и регионални утицај и да морамо заједнички да радимо ако хоћемо да направимо одрживу будућност. У претходне четири и по године посадили смо више од 350.000 садница, уз континуиран рад Министарства заштите животне средине, Управе за шуме, Србијашума и Војводинашума. Србија је тренутно на око 40 одсто пошумљености, што је резултат за сваку похвалу и зато пошумљавање посматрамо као део ширег процеса озелењавања, и настављамо тим путем, јер свако стабло значи. Управо имајући то у виду овакве акције њиховог очувања су важне, јер подстичу друштвено ангажовање младих и активан однос према природи. Честитам младима који су данас показали како изгледа будућност коју желимо заједно да градимо, као велика и сложна породица, на темељу наше богате историје и наслеђа које нас обавезује“, поручила је Павков.

Мали кораци стварају велике и дугорочне резултате

Министарка је истакла да је посебно радује велики одзив младих у оквиру националне кампање и њихова све већа заинтересованост за еколшке акције и очување природе. 
„Својим ангажовањем млади су показали да истинска промена почиње управо од њихове спремности да делују, јер мали кораци заједно стварају велике и дугорочне резултате у очувању природе. Природа памти и биће нам захвална за сваки засађен цвет и покупљени папирић. Очување природе је дуготрајан и континуиран процес који тражи знање, одговорност и заједничко деловање. Србија не треба да брине када има овакве младе нараштаје и срећна сам због поруке коју смо послали – да природа има будућност када је заједно чувамо“, рекла је министарка.
 

Тако је велики број младих који су, уместо да прве дане летњег распуста проведу код куће, одлучили да део свог времена посвете природи. Док су једни фарбали мобилијар, други су садили цвеће, уређивали простор и припремали садржаје који ће у будућности дочекивати посетиоце. Учесници кажу да су дошли из различитих разлога, неко због дружења, неко из жеље да научи нешто ново о заштити природе, а неко зато што жели да његов крај буде лепше и уређеније место за живот. Но, заједничка им је, ипак, жеља да оставе траг који ће остати и након што се дан заврши. 
„Високе температуре нису разлог да се одустане од добрих дела“,  поручила министарка Сара Павков. 

„Упекло је, али природа нема алтернативу, зато данас делујемо сви. Налазимо се у Парку природе „Мали Босут“, заједно са управљачем заштићеног подручја, представницима општине Шид и великим бројем младих из основних и средњих школа овог дела Срема. Желимо да покажемо да млади и на прагу распуста бирају да помогну својој заједници и свом природном богатству. Данас смо малим корацима послали снажну поруку“, нагласила је министарка.
 

Павков је истакла да су ученици, поред уређивања простора, учили шта заправо значи управљање заштићеним подручјима.
„Заштита природе није само вожња чамцем или катамараном. То је свакодневни рад, брига о стаништима и стварање услова да природа покаже свој пуни потенцијал. Желимо да млади разумеју да свако од нас може да помогне и да се развој садржаја попут рибњака, простора за поније и туристичке инфраструктуре може ускладити са условима заштите природе“, нагласила је министарка.

Велики допринос министарке Павков и председника Вучића да овај простор постане парк природе

Добродошлицу учесницима пожелео је и председник Удружења „Покрета за заштиту и неговање реке Босут“ Дејан Булатовић, који није крио задовољство због посете министарке.
„Велика је част за Парк природе „Мали Босут“ што нам је у посету дошла министарка заштите животне средине Сара Павков. Реч је о особи којој дугујем велику захвалност и поштовање, јер је још као државни секретар пружала подршку идеји да ово подручје добије статус који заслужује. Могу слободно да кажем да је и само име парка потекло из њеног срца. Зато ће министарка добити златни кључ овог заштићеног подручја, као и председник Републике Србије Александар Вучић, јер су њих двоје дали велики допринос да после толико деценија овај простор постане парк природе“,  рекао је Булатовић.
Он је додао да Парк природе „Мали Босут“ и Засавица данас представљају два бисера Срема која ће у будућности привлачити децу и посетиоце из читаве Србије.
„Парк природе постоји нешто више од две године“, рекао је представник  управљача заштићеним подручјем Бранко Радојковић.
„Почетак је био тежак, али данас, када погледамо све што је урађено, видимо да све полако добија свој смисао. Свакодневним радом рибочуварске службе успели смо да значајно смањимо нелегалан излов рибе, што је довело до повећања рибљег фонда. На простору парка већ се гради пристаниште за катамаран, а у плану је и изградња визиторске куле која ће омогућити посетиоцима да из нове перспективе посматрају богатство овог јединственог екосистема“, нагласио је он.

Колико лепоте и јединстевности има у овом пределу, уверили су се сви присутни. Уз сређени мобилијар, цвеће, зеленило, цвркут птица, свакако ће допринети да сваки туриста ужива и опусти се крај воде. 
Јато гусака, које се башкарило, као прави домаћини овог предела, у хладу разгранатих крошњи, помно је пратило шта се дешава, а када је већина хтела тај невероватан кадар да овековечи у једној фотографији, демонстративно су се спустиле у Босут, таман да се мало расхладе од врелине дана.

Важан еколошки коридор који повезује шумске комплексе

Парк природе „Мали Босут“, заштићено подручје прве категорије, основан је ради очувања изворног тока реке Босут, једног од ретких водотокова у Војводини који је сачувао свој природни изглед. Смештен у западном Срему, на подручју општине Шид, овај парк представља важан еколошки коридор који повезује шумске комплексе Спачванских и Босутских шума, омогућавајући опстанак бројним строго заштићеним врстама. О богатству овог подручја најбоље говоре бројке – овде је забележена 131 врста виших биљака, 118 врста птица и 16 врста риба, док се на његовим стаништима могу срести белорепан, црна рода, орао кликташ, видра, дивља мачка, срна и бројне друге врсте које овај простор чине једним од највреднијих природних бисера Срема.

Међу младима који су вредно радили био је и шеснаестогодишњи Стефан Дејановић.
„Дошао сам пре свега да се дружим, али и да учиним нешто корисно за нашу заједницу. Мир, тишина и природа, има ли ишта лепше, а ако можемо да помогнемо да овај простор буде још репрезентативнији, није тешко засукати рукаве и радити, без обзира на врућину“, каже Стефан.
Сличног мишљења је и седамнаестогодишњи Урош Грубешић из Моровића.
„Помислио сам да је боље да дан проведем овде него код куће. Ту су ми другови, дружимо се и истовремено радимо нешто корисно. Узео сам ваљак у руке и окречио кућице. Није тешко, занимљиво је, само је мало вруће. Садњу цвећа сам, пак, препустио девојкама“, кроз осмех прича Урош и додаје да је први пут посетио Парк природе „Мали Босут“.
„Пецам у Моровићу, али мислим да сам пронашао ново место где ћу често долазити. Овде човек заиста може да осети колико је природа вредна“, каже овај средњошколац.

Последње саднице спуштане су у земљу, свежа боја на дрвеним кућицама добијала је свој коначни изглед, а у хладу старих стабала, уз тихи ток Босута који вековима проналази свој пут кроз Срем, млади су показали да љубав према природи није само реченица у школском уџбенику, већ вредност која се живи и чува. Јер, како поручује кампања која их је окупила: Природа нема алтернативу, зато делуј и ти!

Фарбање кућица и сређивање простора за псе

Министарка заштите животне средине Сара Павков истакла је чињеницу да ју је акција у Бечеју искрено одушевила и да су управо млади показали колико снаге и емпатије имају.
„Прелепа акција у оквиру кампање ‘Природа нема алтернативу, зато делуј и ти’. Млади у Бечеју показали су да је снага управо у њима“, рекла је Павков.

    Министарка је заједно са младима и председником општине Бечеј Вуком Радојевићем учествовала у фарбању кућица и сређивању простора за псе.
„Заједничким снагама обнављали смо један део азила, припремали кућице за псе и фарбали их како би биле лепше, али и како бисмо унели нову енергију. Донели смо храну за псе, а обећали смо и додатну помоћ“,  поручила је министарка. 
     Шеф азила Станислав Нешић каже да прихватилиште постоји од 2008. године, а да број паса из године у годину расте.
„Имамо велики проблем јер је ово практично једини азил у окружењу. Људи из других општина доводе псе и остављају их на територији Бечеја. Свакодневно хватамо псе, стерилишемо их, чипујемо и вакцинишемо. Тренутно се у прихватилишту налази чак 364 паса, иако су капацитети знатно мањи. Недостаје нам много тога, од амбуланте до карантина. Највећи проблем је неодговорност грађана. Док су пси мали, занимљиви су деци и родитељима, а када одрасту, многи их једноставно пусте на улицу. Свакодневно стиже између 10 и 15 пријава због паса луталица, а запослени покушавају да их збрину и удоме. Боримо се сваки дан. Највише позива које добија ЈП ‘Комуналац’, односи се управо на псе луталице. Некако излазимо на крај, али нам је потребна помоћ“,  каже Нешић. 

     У прихватилишту наводе да им је месечно потребно око три тоне гранула како би обезбедили довољно хране за псе који тамо бораве. Ипак, управо у оваквим акцијама, запослени виде наду, а шеф азила каже да ће све проблеме предочити министарки, у нади да ће она имати слуха и помоћи колико је у могућности. Посебан проблем, кажу, представља недостатак запослених.
„Тренутно радимо са свега три човека, а било би потребно најмање пет или шест људи. Нажалост, нисмо у могућности да запошљавамо због законских ограничења“,  рекао је Нешић.

Заједничким снагама до проширивања капацитета

Мада питање азила формално није у директној надлежности Министарства заштите животне средине, Павков је обећала подршку у тражењу решења.
„Обећала сам да ћемо заједнички покушати да пронађемо начин да проширимо капацитете и омогућимо младима место на које ће се радо враћати. Жеља нам је да се овакве акције понављају најмање једном годишње, ако не и чешће. Овом акцијом смо добили потврду да је ова кампања права ствар и да су млади који желе да раде за своју заједницу у већини”, истакла је Павков.
     Председник општине Вук Радојевић рекао је да су управо овакви догађаји прилика да се покаже колико заједница може бити хумана и одговорна.
„Ово је мали, симболичан гест помоћи волонтерима који својим преданим радом и ентузијазмом доприносе стварању бољих и хуманијих услова за псе луталице овде у прихватилишту. Оно што Бечеј разликује од других општина јесте чињеница да уопште имамо прихватилиште и то је на понос свим грађанима, али истовремено и велика обавеза и одговорност, да према напуштеним, злостављаним и остављеним псима поступамо хумано“, казао је Радојевић.
     Током обиласка прихватилишта са министарком Павков,  разговарало се и о будућим плановима.
„Договорили смо да урадимо одређене премере и предрачуне како бисмо проширили капацитете азила, али и реконструисали постојеће објекте. Уколико се створе услови, жеља нам је да овде у будућности буде и ветеринарска амбуланта. Лопта је сада код нас да припремимо предлоге, а верујем да подршка министарства неће изостати“,  рекао је Радојевић.
Говорећи о улагањима, председник општине Бечеј навео је да годишње издваја 12 милиона динара за текуће функционисање азила, док заједно са износом који даје „Зоохигијена” за збрињавање паса луталица, укупно се издваја више од 15 милиона динара. 
     Он је искористио прилику да упути апел свим власницима кућних љубимаца да буду одговорнији.
„Водите рачуна о својим љубимцима и не напуштајте их. Управо због неодговорности долазимо у ситуацију да имамо велики број паса луталица који нису адекватно збринути док не дођу овде“,  апелује први човек Бечеја.

Млади су потврдили да су снага заједнице

     У овој акцији значајну улогу имала је и Канцеларија за младе  у општини Бечеј.
„Велику подршку пружили су нам ЈП ‘Комуналац’, Потисје Бечеј, као и неколико пет шопова, који су донирали храну за псе“, каже сараданик у Канцеларији за младе Општине Бечеј Јован Ћук, додавши да је циљ акције био да се псима обезбеде што бољи услови за боравак у азилу.
     Он истиче да акција није важна само због изгледа простора.
„На овај начин показујемо колико као заједница можемо бити солидарни, одговорни и спремни да помогнемо онима којима је помоћ потребна.         Младима је заиста стало до животиња и зато су се одазвали у великом броју“,  рекао је Ћук. 
Петнаестогодишњи Страхиња Јовановић дошао је да помогне јер, како каже, воли животиње и жели да допринесе њиховом бољем сутра.
„Ништа није тешко када смо заједно. Леп је осећај учинити добро дело без икакве користи. На младима свет остаје и мислим да данас шаљемо праву поруку, а то је да су млади снага заједнице“,  кроз осмех говори Јовановић. 
     Шеснаестогодишња Штефаниа Фогараши одмах се пријавила за акцију чим је чула да ће бити организована.
„Волим да учествујем у хуманитарним акцијама и да помажем и људима и животињама. Кречила сам кућице за псе и уживала сам јер заједно са друштвом радим нешто племенито“,  казала је ова млада волонтерка. 
На крају дана, док су волонтери уморни седели испред свеже офарбаних кућица, а пси нестрпљиво тражили још понеки додир и пажњу, било је јасно да ова акција није променила само изглед прихватилишта. Она је подсетила да заједница постаје боља када научи да брине о најслабијима. 
 

У Србији постоје само два велика ритска комплекса, Ковиљско – петроварадински и „Апатински”, објашњава Александра Вујасиновић, дипломирани биолог и самостални референт за заштићена подручја у ЈП „Војводинашуме”, које су иначе управљачи овим заштићеним делом Војводине.

Резерват се простире на око 6.000 хектара

Резерват који се простире на приближно 6.000 хектара има више улаза, а ми смо кренули у истраживање из шумског газдинства које се налази у Ковиљу. Док смо се укрцавали у чамац да обиђемо круг и поближе се упознамо са овим природним богатством које баштинимо на северу Србије, „кормилар” и ловочувар Ђура упозорава нас да је водостај баш низак, те да можемо пловити мали круг око Шлајза. На лицу места из даљине уочили смо сиве и беле чапље, док је рода својим позирањем покушавала да нам привуче пажњу, шепурећи се међу паркираним чамцима.

Ово подручје изузетно је значајно још од 1970. године. Тада је срце данашњег заштићеног предела стављено под заштиту као научно – истраживачки резерват, а ради се о Царском спруду са колонијом птица мочварица. Статус Специјалног резервата природе прве категорије добија 1998. године, док се данашње границе формирају након проширења на Крчединску аду и доношења важеће уредбе 2011. године. Данас резерват обухвата готово 6.000 хектара и функционише као јединствена целина под снажним утицајем Дунава и подземних вода. Његове основне вредности су очуваност екосистемске разноврсности карактеристичне за плавна подручја великих равничарских река попут ритске шуме храста лужњака, јасена, шуме црне и беле тополе, шуме беле врбе, влажне ливаде, заједнице оштрица, белог и жутог локвања, воденог орашка и слично. Управо та стална веза са реком чини његову суштину, јер без воде нема рита, а без рита нема ни овог сложеног екосистема, каже Вујасиновић.
 

Три степена заштите

На терену се јасно разликују три степена заштите. У најстрожем режиму налазе се највреднији делови попут очуваних бара, водотокова, влажних ливада и фрагмената аутохтоних шума, са стаблима старим више од једног века. Ту је природа препуштена сама себи, а интервенције су дозвољене само у сврху обнове, науке или едукације.
У зонама другог и трећег степена дозвољени су пажљиво контролисан риболов, шумарство, па чак и туризам, али искључиво у складу са принципима заштите природе. 

„Радили смо на развоју туристичко – рекреативних капацитета, тако да имамо велики број видиковаца, формираних шетних стаза, клупа, инфо табли, а могућа је и вожња чамцем кроз ритски комплекс. Сарађујемо са факултетима, школама и предшколским установама, те често имамо едукативне радионице и наставу у природи, излете, и на тај начин промовишемо заштићено подручје, кроз подизање еколошке свести о њиховој важности. Наравно, то је ограничени ниво туристичке понуде јер ово подручје и није заштићено ради туризма и рекреације, већ очувања јединства природе, станишта и врста“,  истиче наша саговорница, додајући да се увек тражи баланс између човека и природе, који није увек лако постићи.
Оно што Ковиљско – петроварадински рит чини посебним јесте његова биолошка разноврсност. Овде је свој дом нашао велики број ендемичних и реликтних биљних врста, као и ретких животиња које су специфичне за ово подручје Дунава.
„Према подацима Покрајинског завода за заштиту природе и Уредби о проглашењу резервата, резерват је станиште за око 443 таксона виших биљака, међу којима су многи панонски ендеми и реликти попут водене брадице и непачке, а једна од највећих популација ретке врсте папрати у Србији, четворолисне разноротке, налази се на Крчединској ади. Присутне су и ретке врсте влажних ливада, сибирска перуника и мочварни каћун. Неизоставни природни бисери рита су строго заштићене врсте жути и бели локвањ, а можемо се похвалити и реликтним воденим орашком. Све врсте заједно граде сложен, али савршено повезан систем те је подручје препознато и као IPA, предео од међународног значаја за биљке“, објашњава Александра Вујасиновић.
Што се тиче фауне, Вујасиновић истиче да овде живи више од 200 врста птица, због чега је резерват препознат као међународно значајно подручје за птице IBA, али и као Рамсарски локалитет. Међу најимпресивнијим становницима су орао белорепан и црна рода, симболи очуваних влажних станишта, али и бројне друге ретке врсте грабљивица и мочварица. Присутан је и велики број гмизаваца, од белоушке до разних врста гуштера, затим водене корњаче и водене змије. Такође, 11 врста водоземаца насељава рит, а најзаступљеније су жабе и мрмољак. Од сисара присутни су водена, мочварна и шумска ровчица, волухарица, бизамски пацов, лисица, ласица, куна белица, дивља мачка, видра, а ту су и даброви.
„Рибљи свет представља један од кључних елемената овог подручја, с обзиром на то да је резерват једно од најважнијих природних мрестилишта на средњем току Дунава. Сваког пролећа рибе мигрирају из реке у унутрашњост рита, где се у мирним барским водама мресте, док се младе јединке почетком јесени враћају у Дунав. У резервату је регистровано више од 20 врста, углавном из фамилије шарана. Међу заштићенима су лињак и кечига, док присуство инвазивних врста, попут америчког сома, представља изазов за очување природне равнотеже. Риболов је иначе дозвољен искључиво рекреативно и ван периода мреста“, прича самостални референт за заштићена подручја у ЈП „Војводинашуме”.
Ловиште „Ковиљски рит” је укупне површине 4.305 хектара, од чега је већи део под шумом, водом, барама и трстицима, и броји дивљач попут дивље свиње, срнеће дивљачи, дивље патке и фазана. Ловиштем управља Шумско газдинство „Нови Сад”.

Одржавање водотокова један од кључних задатака

Одржавање водотокова један  је од кључних задатака. Тако је у протекле две деценије очишћено готово 20 километара канала, чиме је омогућена неопходна циркулација воде, што је од пресудног значаја, јер без сталног кретања воде, рит губи своју функцију. У овом времену климатских промена, улога рита постаје још важнија.

„Влажна станишта имају кључну улогу у очувању животне средине, производе велике количине кисеоника, апсорбују угљен-диоксид, пречишћавају ваздух и воду, али и ублажавају последице климатских промена. Делују попут природних сунђера, упијајући вишак воде и спречавајући поплаве, док сложени коренови системи биљака стабилизују земљиште и спречавају ерозију“, каже наша саговорница.
У реализацији бројних активности важну улогу имају и пројекти у сарадњи са надлежним институцијама, пре свега Министарством заштите животне средине и Покрајинским секретаријатом за урбанизам и заштиту животне средине. Кроз ове пројекте обезбеђују се средства за ревитализацију водотокова, кошење влажних ливада и одржавање екотона, односно прелазних зона између шуме и воде, које су од посебног значаја за биодиверзитет. Колико је ово подручје важно потврђују и речи министарке заштите животне средине Саре Павков.
„Министарство наставља да улаже у једно од највреднијих мочварних подручја Европе, Специјални резерват природе Ковиљско – петроварадински рит. Уз подршку GEF/UNDP програма радимо на трајној заштити биодиверзитета, а пре свега на рестаурацији ритских шума у Парку природе Бегечка јама“, истакла је Павков. 
Ковиљско – петроварадински рит је жив систем, место где вода, шума и живот дишу као једно и подсећају нас колико је важно сачувати равнотежу коју природа ствара вековима. У том контексту, чињеница да је Нови Сад понео титулу града влажних подручја додатно наглашава одговорност свих који учествују у управљању овим простором. То није само признање, већ и обавеза да се очува оно што природа ствара.
 

Заштићеним подручјем газдује  предузеће „Војводинашуме” у Моровићу, које је истовремено и управљач заштићеног подручја Босутске шуме. Самостални референт за заштићена подручја и животну средину у овом предузећу, Ивана Лозјанин, каже да ово подручје завређује нов статус,  а заштита је у право време законски установљена, јер ће омогућити много лакше спровођење активности у сврху очувања, али и успостављању природног баланса.
Званична заштита утемељена је средином марта, но у равном Срему, где се хоризонт спаја са крошњама старих храстова лужњака, историја шумарства не мери се деценијама, већ вековима.

Природа је давала, човек узимао, али је равнотежа опстајала

„Више од 250 година организованог управљања овим простором оставило је дубок траг све до савремених дана. Ипак, прича о Босутским шумама почиње још у доба Римљана, када су овим пределима доминирале непрегледне мочваре и плавне шуме храста лужњака, тешко проходне и ћудљиве, зависне од ритма вода. Тадашње генерације су храстовину из ових крајева дистрибуирали ка европским центрима, претварајући је у бурад за вино, али и у грађу за утврђења и бродове. Природа је давала, човек узимао, али је равнотежа, упркос свему, опстајала“, прича Лозјанин. 
Преломни тренутак наступа у новијој историји, изградњом насипа и мелиорационих канала током прве половине 20. века. Вода, која је вековима обликовала ове шуме је потиснута, а поплаве које су некада биле редовне и животно важне, готово су нестале зарад стварања насеља, пољопривреде, чиме је промењен и сам карактер екосистема. Ипак, оно што изненађује јесте чињеница да су, упркос свим тим интервенцијама, остаци некадашњих прашума опстали.
„Данас, управо ти остаци представљају највредније језгро Специјалног резервата природе ‘Босутске шуме’. У њима се и даље могу пронаћи стабла храста лужњака стара и више од 200, 300, па чак и 400 година, као живи сведоци времена које је одавно иза нас. На површини од око 17.700 хектара под заштитом, овај простор чува последње фрагменте низијских прашума југоисточне Европе“,  истиче Лозјанин.
Некада јединствен шумски комплекс Спачванског басена простирао се на око 700.000 хектара. Данас је та површина знатно смањена на око 250.000 хектара, од чега се у Србији налази око 42.000. Саме Босутске шуме заузимају приближно 22.000 хектара, а заштитом је обухваћено скоро па 17.700 хектара. Упркос томе, њихов значај је повећан и потврђен.

Три зоне заштите резервата

„Резерват је подељен у три зоне заштите. Прва, најстрожа, обухвата тек нешто више од стотину хектара – али управо ту се налазе највреднији, готово нетакнути делови шуме, попут Виничне, Вратичне, Мајзецове баште и Вароши. Ова подручја остављена су природи, без туризма и без интервенција, осим у случају нужних санација. Друга зона, која обухвата око 4.600 хектара, фокусирана је на очување влажних и водених станишта, иначе најугроженијих екосистема данашњице. Подаци упозоравају да је више од 82 одсто оваквих станишта на планети већ изгубљено. Управо зато овде предстоји озбиљан посао, од уклањања инвазивних врста, обнове природног водног режима до враћања живота мочварама које полако нестају“,  каже Лозјанин.
Трећа зона, највећа по површини, отвара врата одрживом развоју,  пре свега кроз екотуризам. Планиране су пешачке стазе, видиковци, осматрачнице, као и садржаји за посетиоце који желе да природу доживе без њеног угрожавања. Вожње кајаком, фото – сафари, посматрање птица, све су то начини да се овај простор приближи људима, али уз јасно дефинисана правила. На терену смо се уверили да ове природне лепоте свакако могу да привуку туристе, али и да је неопходно да се човек понаша одговорно, како би се сачувале и за наредне генерације. 
„Кроз заштићено подручје протичу три равничарске реке, Сава, Босут и Студва, које додатно обликују овај пејзаж, чинећи га јединственим спојем шуме и акватичне средине. Управо повратак води, њеном природном току и циклусима, један је од кључних задатака будућих пројеката. Већ сада су у току иницијативе које имају за циљ обнову хидролошке мреже и ревитализацију шумских екосистема“,  наглашава наша саговорница.

Међународни значај Специјалног резервата „Босустске шуме“

Специјални резерват природе „Босутске шуме” препознат је и на међународном нивоу, као подручје од значаја за птице „ИБА”, и као потенцијално подручје европске еколошке мреже „НАТУРА 2000”, и то као „подручје од интереса за заједницу“ и „подручје посебне заштите“. Тиме Резерват представља једно од централних подручја националне еколошке мреже и важну карику у очувању европског биодиверзитета.
При валоризацији биодиверзитета на терену, управљачи кажу да су забележене строго заштићене врсте у оквиру граница резервата, и то 13 врста биљака, 14 врста бескичмењака, четири врсте риба, осам врста водоземаца, затим пет врста гмизаваца, уз 156 врста птица и осам врста сисара. Присутво орла белорепана броји 17 гнездећих парова, а присутне су разне колоније чапљи, црна рода, црна луња….. У оквиру резервата битно је нагласити да је овде пронађена барска коприва, ретка врста која је изузетно вредна за наша станишта.
Становници овог краја вековима живе у непосредној вези са шумом. Њихова традиција, начин живота и однос према природи постали су део идентитета овог простора. Без њих, како се често истиче, не би било ни онога што данас називамо природним богатством. Зато је њихово укључивање у управљање резерватом један од приоритета, и то кроз едукације, радионице и заједничко планирање будућности.
„Формирање чуварске службе, постављање информативних табли, едукација локалног становништва и посетилаца, све су то први кораци ка систематској заштити. Јер очување оваквог простора није само питање закона, већ и свести. Босутске шуме су наслеђе и будућност, а ова званична титула специјалног резервата природе умногоме ће помоћи да се ове вишевековне прашуме очувају мудро“,  поручила је Лозјанин.
На тај начин, овај предео може бити пример како човек и природа, када дишу као једно, свет постаје тиши, чистији и истински жив. 
 

Зелена трансформација стратешка политика Владе Србије
Премијер проф. др Ђуро Мацут је истакао да је ова кампања добар модел на основу кога би требало покренути још сличних акција, али и да је зелена трансформација једна од стратешких политика Владе и да на овом путу нема важнијег партнера од младих. Он је истакао да су млади из целе Србије идејама, иницијативама и пројектима у оквиру ове кампање показали како разумеју да заштита животне средине није тренд, него одговорност према школама, градовима, земљи и генерацијама које долазе. Мацут је нагласио да слоган ове кампање одсликава оно чему ћемо као друштво тежити у наредним деценијама.

Министарка Сара Павков је, заједно са премијером проф. др Макутом, доделила захвалнице тимовима младих који су учествовали у еколошким акцијама у 10 локалних самоуправа у првој фази кампање.
„Поносна сам на све што смо заједничким снагама са младима урадили у оквиру националне кампање. Намера нам је на почетку била да их покренемо на конкретне акције, од чишћења и пошумљавања до едукативних акција. Млади су својим ентузијазмом и посвећеношћу подигли лествицу и показали свима колико вреди када се енергија усмери на нешто позитивно што гради заједницу и земљу. Њихово интересовање, одзив и ангажман инспирација су свима и јасна потврда да је будућност Србије и наших природних добара у добрим рукама. Само у првој фази кампање, од септембра 2025. до данас, у 10 локалних самоуправа окупили смо више од 2.000 младих, који су својим тимским радом и заједничким деловањем поручили – природа има само нас и нећемо да стојимо по страни“, истакла је Павков.
Министарка је указала да без синергије свих актера и снажног партнерства нема добрих резултата и захвалила Програму Уједињених нација за развој (УНДП), као кључном партнеру који је од првог дана веровао у потенцијал младих и подржао ову заједничку мисију, представницима локалних самоуправа, као и колегама министрима и свима који су подржали иницијативу.

Еколошке акције широм Србије

Еколошке акције обухватиле су бројне активности на терену, од чишћења и садње, оплемењивања локалних средина, до бољег упознавања и конкретног учествовања у заштити биодиверзитета и управљања заштићеним подручјима, заштићеним врстама, као и ближег упознавања шта све чини лепоту професије чувара природе. Вођени еланом и младалачком енергијом уређене су, пошумљене и сређене локације на Фрушкој гори, Пештеру, Засавици, Космају, Аранђеловцу, на Црном врху код Бора, у Сомбору, Неготину, Врању и Суботици.
„Драго ми је што сте се окупили у оволиком броју и што видим добру енергију, атмосферу и вољу да учествујете“, рекла је министарка Павков на Фрушкој гори, где је 21. септембра организована прва акција у којој су млади на три локације удружили снаге и заједно са министарком фарбали мобилијар, уређивали станишта заштићених врста и трим стазу.  
„Томе смо и тежили, да што више укључимо младе и да конкретним активностима заједно допринесемо заштити животне средине. Овакве акције су уједно и добар начин да млади сами, кроз непосредну интеракцију с природом, разумеју важност заштите природе и животне средине, јер је наш задатак да је сачувамо за будуће генерације“,  оценила је Павков.
Трим и шетачка стаза на Иришком венцу очишћена је од отпада, а млади су офарбали клупе и фитнес справе, освежили инфо-табле и поставили нове путоказе, а на локалитету намењеном реинтеграцији европског бизона косили су траву, рашчишћавали терен и обновили ограду, чиме су побољшани услови за живот животиња у њиховом природном станишту. Трећи сегмент акције на Фрушкој гори био је усмерен на уређење станишта текуница, ретких и осетљивих врста шумских глодара. Волонтери су, уз подршку стручњака Националног парка Фрушка гора, уклањали инвазивне биљке, рашчишћавали ниско растиње и отварали пролазе кроз терен како би ове мале, али важне животиње несметано мигрирале и наставиле свој живот у заштићеном окружењу.
Само неколико дана касније, 28. септембра, око 250 младих  окупило се на Пештеру, спремних да вредно раде у јединственом специјалном резервату природе, а акцији су се придружили министарка заштите животне средине Сара Павков и министар туризма и омладине Хусеин Мемић. У Карајукића Бунару млади су чистили главне делове села, показујући колико им је стало до свог завичаја и да разумеју важност живљења у чистој и уредној средини. На Пештерском језеру и обали реке Бороштице сакупљали су отпад, дајући свој допринос очувању драгоцених водених екосистема и заштити локалних биљних и животињских врста. Млади волонтери су сређивали и мобилијар на хранилишту, освежили фарбом ограду хранилишта, док су стручњаци уз њих делили знање о процесу храњења лешинара и других сисара, подсећајући све колико је важно бринути о овим угроженим врстама.
Дан касније, 29. септембра на Засавици одржана је још једна волонтерска акција у оквиру кампање за младе, која је окупила велики број ентузијаста посвећених заштити природе и унапређењу животне средине. Заједнички су, машински извађен глог и циганско перје, пажљиво уклањали, јер се ради о инвазивним биљним врстама, чиме су допринели очувању аутохтоних биљака и равнотеже локалног екосистема. Око пашњака Ваљевац млади су обновили оградну конструкцију, обезбеђујући сигурност и заштиту пашњака, затим фарбали дрвени део ограде око Визиторског центра и скупљали смеће у селу Засавица II, дуж бициклистичке стазе.
Део ове акције био је и едукативни обилазак природних станишта, те су учесници имали прилику да упознају богатство биљних и животињских врста које Засавицу чини посебним местом, јединственог биодиверзитета.

Нове саднице букве, јавора, платана…
На Космају еколошка акција организована је 9. октобра и била је успешно посвећена очувању природних и културних вредности овог значајног подручја. Окупила је велики број младих волонтера, представнике локалне заједнице, као и високе званичнике. Министарка Павков том приликом је указала на значај Космаја, као заштићеног подручја, богатог културном историјом и разноликом природом, те позвала младе да се активно укључе у његову заштиту. Ова локација богатија је зеленилом, јер је током акције посађено 30 садница букве, чиме је допринето обнављању шумског фонда, а очишћен је и простор око споменика Космајском партизанском одреду. Реализоване активности, као и учешће министарке, представника локалне самоуправе и великог броја младих волонтера показало је да постоји снажна свест о важности очувања животне средине и спремност да се активно делује у том циљу.
На Гарашком језеру у Аранђеловцу акција чишћења, 17. октобра, окупила је више од 250 младих волонтера, уз присуство министарке Павков и представнике општине Аранђеловац. Циљ је био уклањање отпада са обале и приобалног појаса и подизање еколошке свести међу грађанима, посебно омладином. Током акције формирани тимови су систематски прегледали приобални појас, прикупили значајну количину отпада, који је сортиран на месту и предат надлежним комуналним службама за даље одвожење и третман. Учешће великог броја младих показало је висок ниво ангажованости локалне заједнице и подршку младих ка очувању животне средине.
На надморској висини од око 1.000 метара, на „Црном врху“, на територији града Бора, 30. октобра одржана је веома успешна акција пошумљавања и сакупљања семена. Млади су се и овог пута одазвали, показујући висок степен еколошке свести и жељу да сачувају своју околину. Министарка Павков, представници града Бора и ЈП „Србијашуме“ дали су, такође, свој допринос у обогаћивању шумског фонда. На првој локацији млади су сакупљали семенке букве, што им је помогло да разумеју цео циклус – од сакупљања семена до формирања нових садница које ће красити ове пределе. Затим су пошумљавали простор на „Црном врху“ и садили саднице црног бора.
Еколошка акција чишћења и садње дрвећа успешно је одржана 7. новембра у живописном делу града Сомбора, дуж једне од најстаријих градских улица Апатинског пута, близу реке Мостонге и Великог бачког канала, значајног воденог тока у сомборском крају. Млади Сомбора, заједно са министарком Павков, грађанима и представницима институција, учествовали су у садњи, показујући примерен заједнички дух и бригу за природу и животну средину. У оквиру акције, засађено је 123 нових садница како би се наставила традиција очувања зелених појасева града. Засаде су чиниле 92 саднице јавора, као и седам садница платана, пет украсних јабуке, пет јапанских трешњи, пет ликвидамбара, пет лириодендрона и четири фотиније. Овом акцијом, Сомбор је још једном потврдио своју приврженост очувању еколошког духа, здраве средине и будућих генерација, што га чини истинским градом природе, културе и младих.
У парку „Цвећара“ у Неготину, 13. новембра одржана је еколошка акција у оквиру које је засађено више од 100 садница прилагођених локалним условима, очишћене су стазе и зелене површине од одбаченог отпада и сувишног грања, а парк-мобилија освежен је фарбањем и ситним поправкама. Волонтери су, кроз рад, размењивали знања и искуства, а учесници су додатно оснажили еколошку свест у заједници. Акцију су заједнички организовали Министарство заштите животне средине, Неготин и предузеће „Србијашуме“, уз учешће младих, представника управе и волонтера из заједнице.
Код Александровачког језера у Врању 14. новембра организована је велика акција пошумљавања, а више од 300 младих волонтера заједно са министарком Павков засадило је 3.500 садница црног бора, доприносећи значајном унапређењу локалне шумске структуре и обнови оштећених станишта. Тиме ће се утицати на повећање пошумљености у околини језера и унапређење квалитета ваздуха, као и подизање еколошке свести међу младима кроз практичан ангажман. Засађене саднице представљају дугорочну инвестицију у очување биодиверзитета и побољшање еколошке отпорности подручја око Александровачког језера.

У Суботици, поводом Међународног дана студената, 17. новембра одржана је еколошка акција. Министарка Павков је тог дана, заједно са студентима из целе Србије, као и министром просвете Дејаном Вуком Станковићем, директором Јавног предузећа „Србијашуме“ Крстом Јањушевићем и председником Боксерског савеза Србије Ненадом Боровчанином, засадила више од 150 садница код Студентског одмаралишта Палић. Саднице посађене на Палићу допринеће уређењу, заштити тла и обогаћивању локалне биорасноликости, стварајући лепше и здравије окружење за грађане и посетиоце Палића.
Кроз кампању „Природа нема алтернативу. Зато, делуј и ти!“ и реализоване акције на терену потврдило се да млади у Србији желе да активније учествују у заштити животне средине и очувању природе, да могу вредно да раде и волонтирају, али и да, кроз усвајање нових знања, могу да утичу на развијање и јачање еколошке свести свих генерација. 
„Уверила сам се да је наша млада генерација способна да преузме одговорност и да постане стуб заштите природе у својим местима. За мене је то највећа вредност ове кампање. Држава препознаје и цени тај труд, јер свака садница коју су засадили и сваки комад отпада који су покупили је и еколошки и много шири чин. То је порука да млади желе Србију која је чистија и зеленија и да су спремни да се за такву Србију боре. У тој борби нису сами, јер ће их држава увек подржати. У 2026. години заједничким снагама наставићемо са еколошким акцијама у нових 10 јединица локалне самоуправе и позивам младе, али и све грађане да нам се придруже“, поручила је Павков.
 

Познат као један од најзеленијих градова, не само у Србији, већ и у овом делу Европе, Сомбор и данас брине о својим зеленим површинама. У оквиру националне еколошке кампање „Природа нема алтернативу: Зато делуј и ти“, коју спроводи Министарство заштите животне средине, на Апатинском путу обновљени су дрвореди новим садницама, а акцију је подржала министарка заштите животне средине Сара Павков, као и градоначелник Сомбора Антонио Ратковић. Циљ акције био је подизање свести о важности заштите животне средине и активног деловања младих у еколошким активностима.

Постојећи дрвореди код градског базена обновљени су са више од  120 нових садница. Младима је било занимљиво и инспиративно да учествују у оваквој акцији, да саде дрвеће које ће једног дана бити зелени украс њиховог града. Уз осмех, у групама су засукали рукаве и полагали саднице у земљу, пратећи упутства. За свој труд награђени су симболично беџевима и мајицама, а већина њих је рекла да ће се увек одазвати оваквим еколошким акцијама.

Национална кампања „Природа нема алтернативу: Зато делуј и ти“ настоји да подстакне учешће младих у заштити животне средине и подизање свести заједнице о њеном значају, са визијом да еколошки освешћени млади људи буду активни актери одрживог развоја и зелених промена у локалним заједницама широм Србије, тако што би се кроз савремене комуникационе канале и конкретне теренске активности инспирисали и ојачали да препознају своју улогу и активно допринесу очувању животне средине.

Очување градског зеленила је вишевековна пракса у Сомбору

Избор Сомбора за учешће у овој кампањи, као својеврсном добром примеру праксе, не чуди, с обзиром на то да је дужна пажња урбаном зеленилу у овом граду и дословно вишевековна пракса. Наиме, још осамдесетих година 18. века, тадашњи сомборски градоначелник Јосип Марковић започео је озелењавање вароши и његове околине формирањем расадника и садњом славонског храста на 900 јутура земље на пустарама Буковац и 140 јутaра у Шикари. Од озелењавања нису одустали ни његови наследници попут Петра Вукићевића, а најзаслужнији за титулу „Зеленграда”, са укупном зеленом површином од 90.000 квадратних метара, четири парка, 121 километар дугачких дрвореда, са више од 20.000 стабала, несумњиво је градоначелник Чихаш Бене с краја 19. века. О њему се и данас у Сомбору препричава анегдота да је свако јутро обилазио град и у лични нотес евидентирао стање стабала дрвећа, међу којима са око 8.000 стабала доминира амерички копривић (Celtis occidentalis), познат и као бођош, задржава прашину из ваздуха.

Нови капитални пројекти у Сомбору

Приликом посете Сомбору, Павков је најавила да ће Министарство заштите животне средине у Сомбору радити на изградњи више капиталних пројеката који ће у великој мери утицати на бољи квалитет живота свих грађана.
„У наредном периоду почеће велики капитални пројекат за град Сомбор, а то је изградња регионалног центра за управљање отпадом. Укључивање Сомбора у Национални програм чврстог отпада кроз Регионални центар Ранчево представља велики корак ка модерном и одрживом управљању отпадом“, рекла је Павков.
Министарка је нагласила да се ове године завршавају два значајна пројекта: први је замена котларнице у свечаној сали у Градској кући у Сомбору, која је прешла на еколошки прихватљивији енергент, а други је рекултивација парка у Колуту.
 

Засавица статус специјалног резервата природе има од 1997. године и један је од најпосећенијих, али и најпознатијих специјалних резервата природе, не само у Војводини, како тврде тамошњи управитељи, већ и у Србији и региону. Налази се у југозападном делу Војводине, у близини Сремске Митровице и Мачванске Митровице и представља једну од последњих оаза дивље природе у Србији која обухвата мочварна и барска подручја богата биљним и животињским светом.

У оквиру СРП „Засавица” доминира речни екосистем у дужини од 33,1 километар, а чине га речица Засавица и притока Батар, па се у пејзажу смењују водени и мочварни екосистеми са фрагментима поплавних ливада и шума, који често „избаце на видело” неку нову врсту. Засавица је изворни репрезент старих корита Саве и Дрине, и у њој извиру Дринске, а не Савске воде, које су апсолутно чисте и профилтриране кроз шљунак и песак Мачве. Зато је биодиверзитет богат и разноврстан, а управљачи тврде да нису имали ниједног загађивача кроз историју до данас.

Највећа дика и понос овог пространства је риба мргуда, јер је Засавица донедавно била њено једино станиште у Србији, а сада се она налази и у језеру Краљевац и у Горњем Подунављу. Риболов су додуше потпуно баталили, јер Засавица нема обале. То је река мочвара и она обрасте зеленим макрофитним биљкама, те је тешко забацивати удицу и вадити рибу, па само прави љубитељи штуке дођу на јесен и практикују спортски тип риболова. У резервату иначе живи око 20 врста риба.

На овом подручју је утврђено и једино налазиште једне врсте биљке месождерке, а свакако да има још много биљака, животиња и лептира који су на светским и европским листама ретких врста.

Међу угроженим и заштићеним врстама су тестерица, језичасти љутић, ребратица, а шумску вегетацију представљају хидрофилне шуме пољског јасена, врбе, црне јове и тополе. Присутни су и слатководни сунђер, подунавски мрмољак, патке њорке, док је у резервату успешно реализован Пројекат реинтродукције дабра у Србију.

Прво истраживање и попис птица Србије, рађено је 1895. године, а тада је на Засавици уочено око 130 врста, док данас на територији ревервата обитава чак 230. Управљачи су акитивним мерама заштите које сваке године спроводе на територији овог заштићеног подручја успели да врате пређашње популације на ове просторе, па их је после много времена посетило18 јединки ибиса.

И баш та шареноликост екосистема Засавицу чини „лабораторијом на отвореном”, што потврђују и бројна истраживања рађена баш на том подручју, која су изнедрила научне радове вредне светске пажње. Један од истраживача, Михајло Станковић, до сада је  пронашао 150 нових врста флоре и фауне, а пре неколико година открио је једног рачића, који у неизмењеном стању живи чак невероватних 540 милиона година.

Визиторски центар је полазна тачка за све посетиоце, и ту се могу добити све потребне информације у вези туристичког потенцијала који је овде припремљен, али се лепоте овог заштићеног бисера природе могу видети већ приликом уласка у резерват. Наиме, до воде је направљен објекат изнад ког се издиже дрвена кула висине 17 метара, са чијег врха „пуца” поглед на непрегледни степски пашњак Ваљевац и део речног корита Засавица. На неколико метара од дрвене громаде, налази се пристаниште, са усидреним туристичким бродићем. Поред пешачких рута, у понуди је и Сафари вожња, током које посетиоцима друштво праве аутохтоне врсте подолских говечади, дивљи коњи и магараци, пуштени у оквиру свог природног хабитата, који живе у заједништву, а те масивне громаде су ту, на дохват руке. У оквиру резервата чувају се и друге изворне врсте попут мангулице. А гурмани свакако неће одолети специјалитетима попут магарећег млека и традиционалних сухомеснатих производа.

Све ове лепоте и јединствености доводе бројне посетиоце, како из наше земље, тако и из иностранства да обиђу СРП „Засавица“. 

Волонтери у Засавици чистили, фарбали и обнављали ограде…

У оквиру велике националне еколошке кампање за младе „Природа нема алтернативу. Зато делуј и ти!”, коју је покренуло Министарство заштите животне средине, крајем септембра на „Засавици” организовна је волонтерска акција која је окупила велики број ентузијаста посвећених заштити природе. Том приликом су учесници пажљиво скупљали машински извађени инвазивни глог циганског перја, чиме су допринели очувању аутохтоних биљака и равнотеже локалног екосистема.Вредни волонтери радили су и на обнови конструкције ограде, како би се повећала сигурност и заштита пашњака, а  учествовали у и фарбању дрвене ограде око Визиторског центра. Млади су се активно укључили и у чишћење села Засавица ИИ и популарне бициклистичке стазе. Током акција чишћења било је времена и за друге едукативне активности, те су млади обиласком Засавице, учили о богатству биодиверзитета које насељава ово подручје, али и о важности очувања свих врста и њихових станишта, посматрајући околину у којој се налазе.

Национална кампања Министарства заштите животне средине „Природа нема алтернативу. Зато делуј и ти!“ има за циљ да покрене талас конкретних еколошких акција широм Србије, уз активно учешће младих, који ће едукацијом постати еколошки освешћени активни актери одрживог развоја и унапређења животне средине у локалним заједницама. 

Млади у еколошкој кампањи 

Мисија Министарства заштите животне средине је, између осталог, да кроз савремене комуникационе канале и конкретне теренске активности, инспирише и оснажи младе да препознају своју улогу и активно допринесу очувању животне средине. Зато су и покренули велику националну кампању за омладину „Природа нема алтернативу. Зато делуј и ти!”, у оквиру које су, осим на Засавици, реализоване још две еколошке акције. Наиме, у срцу прелепе природе јединственог Специјалног резервата природе „Пештерско поље”, око 250 чувара природе – ентузијаста из различитих крајева, чистило је центар села Карајукића Бунари, показујући колико им је стало до свог завичаја. У тишини природе, омладина је чистила и околину Пештерског језера  и обалу реке Бороштице, свесни да само чисти водени системи значе здраво становништво и опстанак аутохтоних локалних биљних и животињских врста. Волонтери су такође санирали и освежили ограду хранилишта, док су стручњаци уз њих делили знање о процесу храњења лешинара и других сисара, подсећајући све колико је важно бринути о овим угроженим врстама.

Прва велика акција којом је озваничено покретање ове националне кампање за младе, реализована је на три локације у Националном парку „Фрушка гора”, када се више од 200 младих волонтера из различитих крајева Србије придружило Министарству заштите животне средине, у заједничком напору да природи врате бар део онога што нам она свакодневно и несебично дарује. Три екипе волонтера раштркало се тог дана по обронцима ове војвођанске планинске лепотице, те је више десетина младих учесника очистило трим стазу на Иришком венцу од отпада, офарбало клупе и справе, освежило инфо – табле и поставило нове путоказе. На посебном локалитету намењеном за реинтеграцију европског бизона, омладина је пуна утисака од велелепних сисара из реда папкара, учествовала у уређивању пашњака и хранилишта, доприносећи очувању ове импресивне врсте. Акција је обухватила кошење траве, чишћење терена и обнову ограде.

Трећи сегмент акције био је усмерен на уређење станишта текуница, ретких и осетљивих врста шумских глодара, када су волонтери, уз подршку стручњака из Националног парка, уклањали инвазивне биљке, рашчишћавали ниско растиње и отварали пролазе кроз терен. На тај начин су овим малим строго заштићеним, и изузетно важним врстама,  омогућили несметано мигрирање, како би безбрижно наставиле свој живот у заштићеном окружењу.

Подршку овим акцијама дала је и министарка заштите животне средине Сара Павков, која је заједно са представницима Министарства, својим личним ангажовањем, указала на чињеницу да функције нису препрека када је животна средина у питању. Сви смо одговорни, зато смо и једнаки и уједињени у једном циљу: да обезбедимо будућност одрживом развоју, јер другу планету немамо.