Некада се велики инфраструктурни подухвати препознају по мостовима, ауто – путевима и новим фабрикама. Данас, један од најважнијих послова за будућност Србије тихо пролази испод наших ногу. Нема свечаног отварања које се види са километар удаљености, нема велике конструкције која мења хоризонт, само улице које се копају, цеви које нестају под земљом, ровови који се затварају и домаћини који, после деценија чекања, први пут могу да кажу – стигла нам је канализација!
Али иза те једне реченице крије се далеко већи значај, и огледа се у заштити вода и земљишта, очувања подземних вода, али и развоју села и градова, бољих услова за живот младих породица. И, коначно, један од кључних предуслова да отпадна вода не заврши тамо где никада не би смела. Управо зато изградња канализационе мреже у Србији није само комунална тема, већ је један од темеља зелене инфраструктуре и један од најважнијих послова који се данас раде за генерације које долазе.
Унапређујемо инфраструктуру за чистије реке и здравију животну средину
Министарство заштите животне средине спроводи кредитни аранжман Банке за развој Савета Европе, вредан укупно 200 милиона евра, намењен изградњи недостајуће инфраструктуре за сакупљање и пречишћавање отпадних вода. Реализација кредита почела је 2020. године, а планирано је да буде завршена крајем 2028. године. До тада би требало да буде изграђено шест постројења за пречишћавање отпадних вода, укупног капацитета 84.100 еквивалент становника, у Бечеју, Апатину, Сечњу, Белој Паланци, Пећинцима и насељу Дивчибаре.
Паралелно са постројењима расте и мрежа која до њих доводи отпадне воде. Од укупно планираних 418 километара канализационе мреже, већ је завршено 192 километра. На пројектима који су тренутно у фази извођења гради се још 226,35 километара, а од тога је око 124 километра већ изведено.
Раковац: После 20 година чекања
Између Новог Сада и Фрушке горе, тамо где се куће пењу уз падине и где природа готово неприметно улази у дворишта, Раковац данас добија оно што су његови мештани чекали годинама. Наиме, ово насеље које се наслања на Национални парк „Фрушка гора“, расте, привлачи нове становнике, викендаше, туристе и вернике који долазе у манастир Раковац. И управо је због тога питање канализације овде одавно престало да буде само питање комфора, што нам потврђује на терену и Зоран Миликић, домаћин туристичког комплекса „Хедонизам“ у Раковцу. Он се сећа времена када се о канализацији говорило као о нечему што ће једног дана доћи.
„Чекамо је неких двадесетак година. Одређени делови села су је добили, а за мене, као угоститеља, промена је огромна. До сада сам, као и многа домаћинства, зависио од септичке јаме. Тик до мене сваки други дан извлаче септичку, јер имају пуно гостију, а с обзиром на то да смо само уз помоћ ње до сада функционисали, замислите сами разлику”, прича Миликић.
Када место постаје све посећеније и све насељеније, стара решења више нису довољна. Раковац је, каже Зоран, седамдесетих година када се доселио, имао око 824 становника. Данас је тај број вишеструко већи.
„Мислим да Раковац има потенцијала. Близу смо великог града, наслањамо се на Фрушку гору, ушушкани смо у природни амбијент. Комунална инфраструктура ће умногоме значити да се младе породице лакше одлуче да баш овде подигну породицу“, убеђен је Зоран, који је можда у једној реченици сабрао суштину читавог пројекта.
Његов комшија, Горан Савковић, годинама је, заједно са другим мештанима, покушавао да дође до средстава за изградњу канализације. Пет година су, каже, интензивно радили на томе, а најјачи аргументи били су управо они које природа није могла да чека.
„Национални парк ‘Фрушка гора’, велики прилив становништва, поток који се са врха Фрушке горе спушта све до Дунава, а у који су поједини неодговорни грађани испуштали фекалне воде и други отпад. Мештани су годинама писали општини и инспекцијама, с обзиром на то да проблем није био само непријатан, већ еколошки, али и здравствени. Када отпадна вода неконтролисано напушта домаћинство, она нестаје из видокруга, али не нестаје из природе. Може да стигне до земљишта, подземних вода и водотокова, зато је канализација један од начина да се тај круг прекин ”, истиче наш саговорник.
Манастир Раковац, каже Горан, током недеље посети и око 1.000 људи, док се викендом у селу, када се саберу мештани, викендаши и верници, број људи попне и на 5.000 до 6.000. Село, једноставно, више није исто оно мало место из времена када су септичке јаме биле једино решење. Зато Савковић сада гледа корак даље.
„Намера нам је и иницијатива коју је Секретаријат за рурални развој прихватио, да нам се уради пречистач отпадних вода, како би цео процес био заокружен и комплетан. Канализација је почетак, а пречистач је круна система. У Раковцу је изграђено 4,8 километара канализационе мреже. Овим радовима обухваћено је око 70 одсто Старог Раковца. Терен није био нимало једноставан. На појединим деловима копало се и до девет метара дубине како би се обезбедили неопходни падови. Због конфигурације терена морала је да буде изграђена и црпна станица која ће отпадне воде препумпавати више од 20 метара узбрдо, како би се систем повезао са постојећом канализацијом у новом делу Раковца“, прича овај мештанин, додајући да полажу наде да ће им Министарство заштите животне средине и око изградње пречистача помоћи, јер су финансије за улог огромне, те они сами не могу да се ухвате у коштац са тако великим пројектом.
Главни вод је завршен, објашњава Горан. Урађене су улице Јоргована, Стошин До и Младих Горана, а остављени су прикључци за улице Ћуковац и Шумска. Постављено је око 170 прикључака за домаћинства. Остају радови на асфалтирању и враћању појединих улица у првобитно стање, након чега се очекује технички пријем и прикључивање домаћинстава, за шта су им такође потребна додатна средства.
Све то показује колико је изградња канализације сложен посао, али и чињеницу да би систем заиста био потпун, канализациона мрежа мора имати своје крајње одредиште. Пречистач. Зато би изградња постројења за пречишћавање отпадних вода у Раковцу била природан и логичан наставак онога што је већ урађено. Канализација сакупља отпадну воду, а пречистач јој даје безбеднији пут назад у природу. И ту се спајају инфраструктура и екологија: заштита водотокова, подземних вода и земљишта. За Раковац, то би значило да једна велика прича буде заокружена.
Бечеј добија потпуно нови систем
Ако се у Раковцу види шта канализација значи једном селу, у Бечеју се види колико велика може бити промена, када се инфраструктура гради системски. Овде се ради око 62 километра канализационе мреже, а технички директор „Водоканала“ Бечеј Габор Кути, каже да је око 50 километара уличних колектора већ завршено.
„Предвиђена је изградња више од 4.000 прикључака, а око 2.000 их је већ постављено. Када се саберу улични колектори и прикључци, положено је око 70 километара цеви, а радови су почели у септембру 2024. године. Првобитни рок био је 730 дана, али су археолошка истраживања, суша и топлотни таласи, измене пројекта и услови на регионалним путевима утицали на динамику, па је рок продужен до септембра наредне године”, прича Кути.
У Бечеју се, међутим, не гради само мрежа. Реконструише се и постројење за пречишћавање отпадних вода. Бечеј данас има око 21.000 становника, а капацитет будућег постројења биће 29.000 еквивалент становника. Преостали капацитет намењен је привреди и будућем расту.
„Након ових радова Бечеј ће бити у потпуности покривен комуналном инфраструктуром, док се истовремено отвара простор да се инфраструктура настави и у другим насељеним местима која припадају општини. Ово је нешто што се дуго чекало“, рекао је Кути.
Роберт Салонаш у Бечеју живи седам година, али каже да су мештани овај тренутак чекали много дуже.
„Свака кућа има септичке јаме, а данас је велики приоритет очување и заштита животне средине. Тако да ће и са тог аспекта овај пројекат донети много бенефита. Сваком граду, па и Бечеју, треба градска канализација. Сигурно ће олакшати живот свима нама овде”, казао је Роберт.
Слично говори и Валерија Валош, која живи у Бечеју, а њен живот је још један подсетник да велика инфраструктура на крају увек стиже до сваког човека.
„Овде углавном сами људи живе, претежно жене, удовице, и скупо је за нас саме да то спроведемо. Била сам иначе јако против када су овуда вукли гас, баш сам била бесна. И замисли каква је судбина, после годину дана како ми је муж умро, избуши ми се пећ и тада сам помислила, добро је па имам гас. На крају се ипак испоставило да је то била добра инвестиција. Па, као и код сваког великог грађевинског посла, било је копања, истраживања и припреме терена како би се утврдиле подземне инсталације и то је свакако непријатно. Али поучена пређашњим искуством, сигурна сам да је ово добра инвестиција”, признаје Валерија.
А оно што остаје после свега тога јесте систем који треба да траје деценијама.
Изградња канализације део је шире стратегије заштите вода
Управо је Бечеј један од најбољих примера колико се данас променила перспектива посматрања канализације. Пројекат реконструкције и проширења постројења, заједно са изградњом недостајуће, и реконструкцијом постојеће мреже, део је шире стратегије заштите вода. Како је приликом обиласка радова истакла министарка заштите животне средине Сара Павков, постројење капацитета 29.000 еквивалент становника треба да испуњава високе стандарде заштите животне средине.
„Његов значај није само у томе што ће пречишћавати отпадне воде. Њиме се штите подземне воде, канал Дунав – Тиса -Дунав и земљиште, како на самој локацији постројења, тако и дуж више од 60 километара трасе канализационе мреже. Тако се један инфраструктурни пројекат претвара у дугорочну еколошку инвестицију. А то је можда и најважнија промена у начину на који данас гледамо канализацију. Она више није „оно што иде испод улице“, већ је део система заштите вода”, истакла је том приликом Сара Павков.
Министарка је нагласила да захваљујући међународним односима које је успоставио председник Србије Александар Вучић, и уз подршку Министарства које континуирано гради зелену инфраструктуру, данас можемо да кажемо да Бечеј има добру основу за нове инвестиције и привредни развој.
„Ово је један од најкомплекснијих и најсвеобухватнијих пројеката Министарства. Кроз овакво деловање и улагање у зелену инфраструктуру, постижемо конкретан, видљив и мерљив ефекат у циљу унапређења квалитета живота. Наставићемо да штитимо водене екосистеме у овом делу Србије и обезбеђујемо одрживи развој, чиме директно радимо за будућност наше земље и свих грађана“, поручила је министарка.
Пројекат се реализује уз финансијску подршку Министарства заштите животне средине, путем споразума о зајму од стране Банке за развој Савета Европе, а његова укупна вредност износи 2,4 милијарде динара за канализацију и 1,5 милијарди динара за постројење у Бечеју.
Темерин: Инфраструктура мора да прати живот
Темерин је општина која се такође убрзано развија, граде се куће, долазе младе породице, број становника расте. А када једно место расте, инфраструктура мора да прати ту висину. Министарка Сара Павков приликом недавног обиласка радова у овом месту, истакла је чињеницу да се поред шест километара који су у изградњи, настоји да се у оквиру другог кредита Банке за развој Савета Европе обезбеди још 44 километра.
„То би значило око 50 километара канализационе мреже и више од 3.000 прикључака. Циљ је да се покривеност канализационом мрежом доведе до 70 одсто, што је предуслов за изградњу колектора и постројења за пречишћавање отпадних вода”, истакла је том приликом министарка Павков.
Мештани Бачког Јарка, међутим, ову потребу осећају сваког дана. Милица Марчета каже да већина домаћинстава и даље користи септичке јаме.
„Недостатак канализације један је од највећих проблема са којима се мештани Бачког Јарка и данас суочавају. Већина домаћинстава и даље користи септичке јаме, што није добро ни за животну средину ни за здравље људи. Зато нам свака инвестиција у комуналну инфраструктуру много значи. Драго нам је што су радови почели, иако смо свесни да овако велики пројекти морају да се реализују етапно. Подједнако очекујемо и завршетак фабрике воде, јер се Темерин последњих година убрзано развија, број становника расте, а постојећи капацитети више не могу да одговоре потребама свих грађана. То су основни услови за нормалан живот, али и важан разлог због којег се младе породице одлучују да остану или се доселе у нашу општину. Живим у Новосадској улици, где је мрежа изграђена, али још чекамо могућност прикључења због недовољних капацитета. Верујем да ће завршетак ових пројеката донети велику корист свима, пре свега због заштите животне средине, али и због даљег развоја Темерина”, истиче Милица Марчета.
А са њом се слаже и мештанка, Биљана Смиљанић.
„Темерин је општина која се убрзано развија, а праћење тог развоја и градњом савремене комуналне инфраструктуре од пресудног је значаја. Последњих година гради се велики број стамбених објеката, досељавају се младе породице и управо су услови за квалитетан живот један од кључних разлога због којих се људи одлучују да овде створе свој дом. Зато је изградња канализационе мреже једна од најважнијих инвестиција за нашу општину, с обзиром на то да ће значајно унапредити свакодневни живот грађана, допринети очувању животне средине и заштити подземних вода, али и створити још боље услове за даљи привредни и стамбени развој. Уверена сам да ће овакви пројекти додатно ојачати Темерин као место пожељно за живот и помоћи да млади људи своју будућност граде управо овде“, истакла је Смиљанић.
Од Пећинаца до Бача – зелена мрежа се шири
У протеклом периоду завршени су и велики пројекти у Пећинцима, у Огару и Брестачу изграђено је укупно 34,25 километара канализационе мреже. У Беочину је завршено 4,35 километара, док је у Лаћарку, на територији Сремске Митровице, изграђено 11,7 километара недостајуће канализационе мреже. У току су велики пројекти у Бечеју, где се гради 62 километра, у Карловчићу код Пећинаца, са 22,7 километара мреже и црпним станицама, у Куцури и Савином Селу у општини Врбас, гради се 21 километар, као и у Гудурици и Великом Средишту код Вршца, где је планирано 26 километара.
Од јула 2026. године уговорена су још два пројекта
У Великом Градишту градиће се 9,8 километара канализационе мреже, док је у Малом Бачу предвиђено 7,8 километара мреже са две црпне станице. У Малом Бачу биће изграђено и 290 прикључака, односно секундарна мрежа у 16 улица. Када је 23. јула потписан уговор за овај пројекат, министарка Павков истакла је да је сваки нови уговор за канализацију истовремено и корак ка ефикаснијој заштити вода и бољем квалитету живота грађана.
„То је можда и најједноставнији начин да се објасни величина ових пројеката. Они су невидљиви када се заврше. Али се њихов ефекат види свуда. У чистијем земљишту, у заштићеним подземним водама, у мањем притиску на водотокове, али и здравијем окружењу, у кући која више нема септичку јаму, у селу које може да каже да има инфраструктуру достојну свог будућег раста“, поручила је министарка Павков.
До 2030. године милион људи биће ближе савременом систему
Планови државе и Министарства заштите животне средине иду и даље. До 2030. године планирана је изградња и реконструкција канализационе мреже и постројења за пречишћавање отпадних вода широм Србије, из различитих извора финансирања. Канализациона мрежа требало би да буде изграђена у 27 јединица локалне самоуправе и да омогући прикључење за више од милион становника. Истовремено, 19 локалних самоуправа добиће постројења за пречишћавање отпадних вода. Она ће обухватити око 786.000 еквивалент становника и омогућити пречишћавање приближно 67,7 милиона кубних метара отпадних вода годишње. То је размера која превазилази комуналну политику једног града или села и представља питање националне заштите вода.
Оно што се не види најдуже траје
Када се у Раковцу затвори последњи ров, у Бечеју последња цев буде спојена, а у Темерину наставе километри нове мреже, и када Мали Бач добије своје прикључке, све ће на први поглед поново изгледати готово исто. Асфалт ће прекрити цеви, људи ће пролазити улицама, деца ће се играти изнад места на којем је данас велики ров. Али испод њих ће остати инфраструктура која треба да служи деценијама. И управо је у томе величина овог посла. Најважнији резултат изградње канализације често је онај који не видимо, али је тај подухват данас један од оних великих послова чију ћемо праву вредност мерити километрима цеви и бројем прикључака, али и водом коју смо сачували, природом коју нисмо загадили. И генерацијама које ће једног дана живети изнад те мреже, не размишљајући више о томе шта се налази испод њихових ногу.