Nekada se veliki infrastrukturni poduhvati prepoznaju po mostovima, auto – putevima i novim fabrikama. Danas, jedan od najvažnijih poslova za budućnost Srbije tiho prolazi ispod naših nogu. Nema svečanog otvaranja koje se vidi sa kilometar udaljenosti, nema velike konstrukcije koja menja horizont, samo ulice koje se kopaju, cevi koje nestaju pod zemljom, rovovi koji se zatvaraju i domaćini koji, posle decenija čekanja, prvi put mogu da kažu – stigla nam je kanalizacija!
Ali iza te jedne rečenice krije se daleko veći značaj, i ogleda se u zaštiti voda i zemljišta, očuvanja podzemnih voda, ali i razvoju sela i gradova, boljih uslova za život mladih porodica. I, konačno, jedan od ključnih preduslova da otpadna voda ne završi tamo gde nikada ne bi smela. Upravo zato izgradnja kanalizacione mreže u Srbiji nije samo komunalna tema, već je jedan od temelja zelene infrastrukture i jedan od najvažnijih poslova koji se danas rade za generacije koje dolaze.
Unapređujemo infrastrukturu za čistije reke i zdraviju životnu sredinu
Ministarstvo zaštite životne sredine sprovodi kreditni aranžman Banke za razvoj Saveta Evrope, vredan ukupno 200 miliona evra, namenjen izgradnji nedostajuće infrastrukture za sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda. Realizacija kredita počela je 2020. godine, a planirano je da bude završena krajem 2028. godine. Do tada bi trebalo da bude izgrađeno šest postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, ukupnog kapaciteta 84.100 ekvivalent stanovnika, u Bečeju, Apatinu, Sečnju, Beloj Palanci, Pećincima i naselju Divčibare.
Paralelno sa postrojenjima raste i mreža koja do njih dovodi otpadne vode. Od ukupno planiranih 418 kilometara kanalizacione mreže, već je završeno 192 kilometra. Na projektima koji su trenutno u fazi izvođenja gradi se još 226,35 kilometara, a od toga je oko 124 kilometra već izvedeno.
Rakovac: Posle 20 godina čekanja
Između Novog Sada i Fruške gore, tamo gde se kuće penju uz padine i gde priroda gotovo neprimetno ulazi u dvorišta, Rakovac danas dobija ono što su njegovi meštani čekali godinama. Naime, ovo naselje koje se naslanja na Nacionalni park „Fruška gora“, raste, privlači nove stanovnike, vikendaše, turiste i vernike koji dolaze u manastir Rakovac. I upravo je zbog toga pitanje kanalizacije ovde odavno prestalo da bude samo pitanje komfora, što nam potvrđuje na terenu i Zoran Milikić, domaćin turističkog kompleksa „Hedonizam“ u Rakovcu. On se seća vremena kada se o kanalizaciji govorilo kao o nečemu što će jednog dana doći.
„Čekamo je nekih dvadesetak godina. Određeni delovi sela su je dobili, a za mene, kao ugostitelja, promena je ogromna. Do sada sam, kao i mnoga domaćinstva, zavisio od septičke jame. Tik do mene svaki drugi dan izvlače septičku, jer imaju puno gostiju, a s obzirom na to da smo samo uz pomoć nje do sada funkcionisali, zamislite sami razliku”, priča Milikić.
Kada mesto postaje sve posećenije i sve naseljenije, stara rešenja više nisu dovoljna. Rakovac je, kaže Zoran, sedamdesetih godina kada se doselio, imao oko 824 stanovnika. Danas je taj broj višestruko veći.
„Mislim da Rakovac ima potencijala. Blizu smo velikog grada, naslanjamo se na Frušku goru, ušuškani smo u prirodni ambijent. Komunalna infrastruktura će umnogome značiti da se mlade porodice lakše odluče da baš ovde podignu porodicu“, ubeđen je Zoran, koji je možda u jednoj rečenici sabrao suštinu čitavog projekta.
Njegov komšija, Goran Savković, godinama je, zajedno sa drugim meštanima, pokušavao da dođe do sredstava za izgradnju kanalizacije. Pet godina su, kaže, intenzivno radili na tome, a najjači argumenti bili su upravo oni koje priroda nije mogla da čeka.
„Nacionalni park ‘Fruška gora’, veliki priliv stanovništva, potok koji se sa vrha Fruške gore spušta sve do Dunava, a u koji su pojedini neodgovorni građani ispuštali fekalne vode i drugi otpad. Meštani su godinama pisali opštini i inspekcijama, s obzirom na to da problem nije bio samo neprijatan, već ekološki, ali i zdravstveni. Kada otpadna voda nekontrolisano napušta domaćinstvo, ona nestaje iz vidokruga, ali ne nestaje iz prirode. Može da stigne do zemljišta, podzemnih voda i vodotokova, zato je kanalizacija jedan od načina da se taj krug prekin ”, ističe naš sagovornik.
Manastir Rakovac, kaže Goran, tokom nedelje poseti i oko 1.000 ljudi, dok se vikendom u selu, kada se saberu meštani, vikendaši i vernici, broj ljudi popne i na 5.000 do 6.000. Selo, jednostavno, više nije isto ono malo mesto iz vremena kada su septičke jame bile jedino rešenje. Zato Savković sada gleda korak dalje.
„Namera nam je i inicijativa koju je Sekretarijat za ruralni razvoj prihvatio, da nam se uradi prečistač otpadnih voda, kako bi ceo proces bio zaokružen i kompletan. Kanalizacija je početak, a prečistač je kruna sistema. U Rakovcu je izgrađeno 4,8 kilometara kanalizacione mreže. Ovim radovima obuhvaćeno je oko 70 odsto Starog Rakovca. Teren nije bio nimalo jednostavan. Na pojedinim delovima kopalo se i do devet metara dubine kako bi se obezbedili neophodni padovi. Zbog konfiguracije terena morala je da bude izgrađena i crpna stanica koja će otpadne vode prepumpavati više od 20 metara uzbrdo, kako bi se sistem povezao sa postojećom kanalizacijom u novom delu Rakovca“, priča ovaj meštanin, dodajući da polažu nade da će im Ministarstvo zaštite životne sredine i oko izgradnje prečistača pomoći, jer su finansije za ulog ogromne, te oni sami ne mogu da se uhvate u koštac sa tako velikim projektom.
Glavni vod je završen, objašnjava Goran. Urađene su ulice Jorgovana, Stošin Do i Mladih Gorana, a ostavljeni su priključci za ulice Ćukovac i Šumska. Postavljeno je oko 170 priključaka za domaćinstva. Ostaju radovi na asfaltiranju i vraćanju pojedinih ulica u prvobitno stanje, nakon čega se očekuje tehnički prijem i priključivanje domaćinstava, za šta su im takođe potrebna dodatna sredstva.
Sve to pokazuje koliko je izgradnja kanalizacije složen posao, ali i činjenicu da bi sistem zaista bio potpun, kanalizaciona mreža mora imati svoje krajnje odredište. Prečistač. Zato bi izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Rakovcu bila prirodan i logičan nastavak onoga što je već urađeno. Kanalizacija sakuplja otpadnu vodu, a prečistač joj daje bezbedniji put nazad u prirodu. I tu se spajaju infrastruktura i ekologija: zaštita vodotokova, podzemnih voda i zemljišta. Za Rakovac, to bi značilo da jedna velika priča bude zaokružena.
Bečej dobija potpuno novi sistem
Ako se u Rakovcu vidi šta kanalizacija znači jednom selu, u Bečeju se vidi koliko velika može biti promena, kada se infrastruktura gradi sistemski. Ovde se radi oko 62 kilometra kanalizacione mreže, a tehnički direktor „Vodokanala“ Bečej Gabor Kuti, kaže da je oko 50 kilometara uličnih kolektora već završeno.
„Predviđena je izgradnja više od 4.000 priključaka, a oko 2.000 ih je već postavljeno. Kada se saberu ulični kolektori i priključci, položeno je oko 70 kilometara cevi, a radovi su počeli u septembru 2024. godine. Prvobitni rok bio je 730 dana, ali su arheološka istraživanja, suša i toplotni talasi, izmene projekta i uslovi na regionalnim putevima uticali na dinamiku, pa je rok produžen do septembra naredne godine”, priča Kuti.
U Bečeju se, međutim, ne gradi samo mreža. Rekonstruiše se i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Bečej danas ima oko 21.000 stanovnika, a kapacitet budućeg postrojenja biće 29.000 ekvivalent stanovnika. Preostali kapacitet namenjen je privredi i budućem rastu.
„Nakon ovih radova Bečej će biti u potpunosti pokriven komunalnom infrastrukturom, dok se istovremeno otvara prostor da se infrastruktura nastavi i u drugim naseljenim mestima koja pripadaju opštini. Ovo je nešto što se dugo čekalo“, rekao je Kuti.
Robert Salonaš u Bečeju živi sedam godina, ali kaže da su meštani ovaj trenutak čekali mnogo duže.
„Svaka kuća ima septičke jame, a danas je veliki prioritet očuvanje i zaštita životne sredine. Tako da će i sa tog aspekta ovaj projekat doneti mnogo benefita. Svakom gradu, pa i Bečeju, treba gradska kanalizacija. Sigurno će olakšati život svima nama ovde”, kazao je Robert.
Slično govori i Valerija Valoš, koja živi u Bečeju, a njen život je još jedan podsetnik da velika infrastruktura na kraju uvek stiže do svakog čoveka.
„Ovde uglavnom sami ljudi žive, pretežno žene, udovice, i skupo je za nas same da to sprovedemo. Bila sam inače jako protiv kada su ovuda vukli gas, baš sam bila besna. I zamisli kakva je sudbina, posle godinu dana kako mi je muž umro, izbuši mi se peć i tada sam pomislila, dobro je pa imam gas. Na kraju se ipak ispostavilo da je to bila dobra investicija. Pa, kao i kod svakog velikog građevinskog posla, bilo je kopanja, istraživanja i pripreme terena kako bi se utvrdile podzemne instalacije i to je svakako neprijatno. Ali poučena pređašnjim iskustvom, sigurna sam da je ovo dobra investicija”, priznaje Valerija.
A ono što ostaje posle svega toga jeste sistem koji treba da traje decenijama.
Izgradnja kanalizacije deo je šire strategije zaštite voda
Upravo je Bečej jedan od najboljih primera koliko se danas promenila perspektiva posmatranja kanalizacije. Projekat rekonstrukcije i proširenja postrojenja, zajedno sa izgradnjom nedostajuće, i rekonstrukcijom postojeće mreže, deo je šire strategije zaštite voda. Kako je prilikom obilaska radova istakla ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov, postrojenje kapaciteta 29.000 ekvivalent stanovnika treba da ispunjava visoke standarde zaštite životne sredine.
„Njegov značaj nije samo u tome što će prečišćavati otpadne vode. Njime se štite podzemne vode, kanal Dunav – Tisa -Dunav i zemljište, kako na samoj lokaciji postrojenja, tako i duž više od 60 kilometara trase kanalizacione mreže. Tako se jedan infrastrukturni projekat pretvara u dugoročnu ekološku investiciju. A to je možda i najvažnija promena u načinu na koji danas gledamo kanalizaciju. Ona više nije „ono što ide ispod ulice“, već je deo sistema zaštite voda”, istakla je tom prilikom Sara Pavkov.
Ministarka je naglasila da zahvaljujući međunarodnim odnosima koje je uspostavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i uz podršku Ministarstva koje kontinuirano gradi zelenu infrastrukturu, danas možemo da kažemo da Bečej ima dobru osnovu za nove investicije i privredni razvoj.
„Ovo je jedan od najkompleksnijih i najsveobuhvatnijih projekata Ministarstva. Kroz ovakvo delovanje i ulaganje u zelenu infrastrukturu, postižemo konkretan, vidljiv i merljiv efekat u cilju unapređenja kvaliteta života. Nastavićemo da štitimo vodene ekosisteme u ovom delu Srbije i obezbeđujemo održivi razvoj, čime direktno radimo za budućnost naše zemlje i svih građana“, poručila je ministarka.
Projekat se realizuje uz finansijsku podršku Ministarstva zaštite životne sredine, putem sporazuma o zajmu od strane Banke za razvoj Saveta Evrope, a njegova ukupna vrednost iznosi 2,4 milijarde dinara za kanalizaciju i 1,5 milijardi dinara za postrojenje u Bečeju.
Temerin: Infrastruktura mora da prati život
Temerin je opština koja se takođe ubrzano razvija, grade se kuće, dolaze mlade porodice, broj stanovnika raste. A kada jedno mesto raste, infrastruktura mora da prati tu visinu. Ministarka Sara Pavkov prilikom nedavnog obilaska radova u ovom mestu, istakla je činjenicu da se pored šest kilometara koji su u izgradnji, nastoji da se u okviru drugog kredita Banke za razvoj Saveta Evrope obezbedi još 44 kilometra.
„To bi značilo oko 50 kilometara kanalizacione mreže i više od 3.000 priključaka. Cilj je da se pokrivenost kanalizacionom mrežom dovede do 70 odsto, što je preduslov za izgradnju kolektora i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda”, istakla je tom prilikom ministarka Pavkov.
Meštani Bačkog Jarka, međutim, ovu potrebu osećaju svakog dana. Milica Marčeta kaže da većina domaćinstava i dalje koristi septičke jame.
„Nedostatak kanalizacije jedan je od najvećih problema sa kojima se meštani Bačkog Jarka i danas suočavaju. Većina domaćinstava i dalje koristi septičke jame, što nije dobro ni za životnu sredinu ni za zdravlje ljudi. Zato nam svaka investicija u komunalnu infrastrukturu mnogo znači. Drago nam je što su radovi počeli, iako smo svesni da ovako veliki projekti moraju da se realizuju etapno. Podjednako očekujemo i završetak fabrike vode, jer se Temerin poslednjih godina ubrzano razvija, broj stanovnika raste, a postojeći kapaciteti više ne mogu da odgovore potrebama svih građana. To su osnovni uslovi za normalan život, ali i važan razlog zbog kojeg se mlade porodice odlučuju da ostanu ili se dosele u našu opštinu. Živim u Novosadskoj ulici, gde je mreža izgrađena, ali još čekamo mogućnost priključenja zbog nedovoljnih kapaciteta. Verujem da će završetak ovih projekata doneti veliku korist svima, pre svega zbog zaštite životne sredine, ali i zbog daljeg razvoja Temerina”, ističe Milica Marčeta.
A sa njom se slaže i meštanka, Biljana Smiljanić.
„Temerin je opština koja se ubrzano razvija, a praćenje tog razvoja i gradnjom savremene komunalne infrastrukture od presudnog je značaja. Poslednjih godina gradi se veliki broj stambenih objekata, doseljavaju se mlade porodice i upravo su uslovi za kvalitetan život jedan od ključnih razloga zbog kojih se ljudi odlučuju da ovde stvore svoj dom. Zato je izgradnja kanalizacione mreže jedna od najvažnijih investicija za našu opštinu, s obzirom na to da će značajno unaprediti svakodnevni život građana, doprineti očuvanju životne sredine i zaštiti podzemnih voda, ali i stvoriti još bolje uslove za dalji privredni i stambeni razvoj. Uverena sam da će ovakvi projekti dodatno ojačati Temerin kao mesto poželjno za život i pomoći da mladi ljudi svoju budućnost grade upravo ovde“, istakla je Smiljanić.
Od Pećinaca do Bača – zelena mreža se širi
U proteklom periodu završeni su i veliki projekti u Pećincima, u Ogaru i Brestaču izgrađeno je ukupno 34,25 kilometara kanalizacione mreže. U Beočinu je završeno 4,35 kilometara, dok je u Laćarku, na teritoriji Sremske Mitrovice, izgrađeno 11,7 kilometara nedostajuće kanalizacione mreže. U toku su veliki projekti u Bečeju, gde se gradi 62 kilometra, u Karlovčiću kod Pećinaca, sa 22,7 kilometara mreže i crpnim stanicama, u Kucuri i Savinom Selu u opštini Vrbas, gradi se 21 kilometar, kao i u Gudurici i Velikom Središtu kod Vršca, gde je planirano 26 kilometara.
Od jula 2026. godine ugovorena su još dva projekta
U Velikom Gradištu gradiće se 9,8 kilometara kanalizacione mreže, dok je u Malom Baču predviđeno 7,8 kilometara mreže sa dve crpne stanice. U Malom Baču biće izgrađeno i 290 priključaka, odnosno sekundarna mreža u 16 ulica. Kada je 23. jula potpisan ugovor za ovaj projekat, ministarka Pavkov istakla je da je svaki novi ugovor za kanalizaciju istovremeno i korak ka efikasnijoj zaštiti voda i boljem kvalitetu života građana.
„To je možda i najjednostavniji način da se objasni veličina ovih projekata. Oni su nevidljivi kada se završe. Ali se njihov efekat vidi svuda. U čistijem zemljištu, u zaštićenim podzemnim vodama, u manjem pritisku na vodotokove, ali i zdravijem okruženju, u kući koja više nema septičku jamu, u selu koje može da kaže da ima infrastrukturu dostojnu svog budućeg rasta“, poručila je ministarka Pavkov.
Do 2030. godine milion ljudi biće bliže savremenom sistemu
Planovi države i Ministarstva zaštite životne sredine idu i dalje. Do 2030. godine planirana je izgradnja i rekonstrukcija kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda širom Srbije, iz različitih izvora finansiranja. Kanalizaciona mreža trebalo bi da bude izgrađena u 27 jedinica lokalne samouprave i da omogući priključenje za više od milion stanovnika. Istovremeno, 19 lokalnih samouprava dobiće postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ona će obuhvatiti oko 786.000 ekvivalent stanovnika i omogućiti prečišćavanje približno 67,7 miliona kubnih metara otpadnih voda godišnje. To je razmera koja prevazilazi komunalnu politiku jednog grada ili sela i predstavlja pitanje nacionalne zaštite voda.
Ono što se ne vidi najduže traje
Kada se u Rakovcu zatvori poslednji rov, u Bečeju poslednja cev bude spojena, a u Temerinu nastave kilometri nove mreže, i kada Mali Bač dobije svoje priključke, sve će na prvi pogled ponovo izgledati gotovo isto. Asfalt će prekriti cevi, ljudi će prolaziti ulicama, deca će se igrati iznad mesta na kojem je danas veliki rov. Ali ispod njih će ostati infrastruktura koja treba da služi decenijama. I upravo je u tome veličina ovog posla. Najvažniji rezultat izgradnje kanalizacije često je onaj koji ne vidimo, ali je taj poduhvat danas jedan od onih velikih poslova čiju ćemo pravu vrednost meriti kilometrima cevi i brojem priključaka, ali i vodom koju smo sačuvali, prirodom koju nismo zagadili. I generacijama koje će jednog dana živeti iznad te mreže, ne razmišljajući više o tome šta se nalazi ispod njihovih nogu.