Zelena transformacija strateška politika Vlade Srbije
Premijer prof. dr Đuro Macut je istakao da je ova kampanja dobar model na osnovu koga bi trebalo pokrenuti još sličnih akcija, ali i da je zelena transformacija jedna od strateških politika Vlade i da na ovom putu nema važnijeg partnera od mladih. On je istakao da su mladi iz cele Srbije idejama, inicijativama i projektima u okviru ove kampanje pokazali kako razumeju da zaštita životne sredine nije trend, nego odgovornost prema školama, gradovima, zemlji i generacijama koje dolaze. Macut je naglasio da slogan ove kampanje odslikava ono čemu ćemo kao društvo težiti u narednim decenijama.
Ministarka Sara Pavkov je, zajedno sa premijerom prof. dr Makutom, dodelila zahvalnice timovima mladih koji su učestvovali u ekološkim akcijama u 10 lokalnih samouprava u prvoj fazi kampanje.
„Ponosna sam na sve što smo zajedničkim snagama sa mladima uradili u okviru nacionalne kampanje. Namera nam je na početku bila da ih pokrenemo na konkretne akcije, od čišćenja i pošumljavanja do edukativnih akcija. Mladi su svojim entuzijazmom i posvećenošću podigli lestvicu i pokazali svima koliko vredi kada se energija usmeri na nešto pozitivno što gradi zajednicu i zemlju. Njihovo interesovanje, odziv i angažman inspiracija su svima i jasna potvrda da je budućnost Srbije i naših prirodnih dobara u dobrim rukama. Samo u prvoj fazi kampanje, od septembra 2025. do danas, u 10 lokalnih samouprava okupili smo više od 2.000 mladih, koji su svojim timskim radom i zajedničkim delovanjem poručili – priroda ima samo nas i nećemo da stojimo po strani“, istakla je Pavkov.
Ministarka je ukazala da bez sinergije svih aktera i snažnog partnerstva nema dobrih rezultata i zahvalila Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), kao ključnom partneru koji je od prvog dana verovao u potencijal mladih i podržao ovu zajedničku misiju, predstavnicima lokalnih samouprava, kao i kolegama ministrima i svima koji su podržali inicijativu.
Ekološke akcije širom Srbije
Ekološke akcije obuhvatile su brojne aktivnosti na terenu, od čišćenja i sadnje, oplemenjivanja lokalnih sredina, do boljeg upoznavanja i konkretnog učestvovanja u zaštiti biodiverziteta i upravljanja zaštićenim područjima, zaštićenim vrstama, kao i bližeg upoznavanja šta sve čini lepotu profesije čuvara prirode. Vođeni elanom i mladalačkom energijom uređene su, pošumljene i sređene lokacije na Fruškoj gori, Pešteru, Zasavici, Kosmaju, Aranđelovcu, na Crnom vrhu kod Bora, u Somboru, Negotinu, Vranju i Subotici.
„Drago mi je što ste se okupili u ovolikom broju i što vidim dobru energiju, atmosferu i volju da učestvujete“, rekla je ministarka Pavkov na Fruškoj gori, gde je 21. septembra organizovana prva akcija u kojoj su mladi na tri lokacije udružili snage i zajedno sa ministarkom farbali mobilijar, uređivali staništa zaštićenih vrsta i trim stazu.
„Tome smo i težili, da što više uključimo mlade i da konkretnim aktivnostima zajedno doprinesemo zaštiti životne sredine. Ovakve akcije su ujedno i dobar način da mladi sami, kroz neposrednu interakciju s prirodom, razumeju važnost zaštite prirode i životne sredine, jer je naš zadatak da je sačuvamo za buduće generacije“, ocenila je Pavkov.
Trim i šetačka staza na Iriškom vencu očišćena je od otpada, a mladi su ofarbali klupe i fitnes sprave, osvežili info-table i postavili nove putokaze, a na lokalitetu namenjenom reintegraciji evropskog bizona kosili su travu, raščišćavali teren i obnovili ogradu, čime su poboljšani uslovi za život životinja u njihovom prirodnom staništu. Treći segment akcije na Fruškoj gori bio je usmeren na uređenje staništa tekunica, retkih i osetljivih vrsta šumskih glodara. Volonteri su, uz podršku stručnjaka Nacionalnog parka Fruška gora, uklanjali invazivne biljke, raščišćavali nisko rastinje i otvarali prolaze kroz teren kako bi ove male, ali važne životinje nesmetano migrirale i nastavile svoj život u zaštićenom okruženju.
Samo nekoliko dana kasnije, 28. septembra, oko 250 mladih okupilo se na Pešteru, spremnih da vredno rade u jedinstvenom specijalnom rezervatu prirode, a akciji su se pridružili ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov i ministar turizma i omladine Husein Memić. U Karajukića Bunaru mladi su čistili glavne delove sela, pokazujući koliko im je stalo do svog zavičaja i da razumeju važnost življenja u čistoj i urednoj sredini. Na Pešterskom jezeru i obali reke Boroštice sakupljali su otpad, dajući svoj doprinos očuvanju dragocenih vodenih ekosistema i zaštiti lokalnih biljnih i životinjskih vrsta. Mladi volonteri su sređivali i mobilijar na hranilištu, osvežili farbom ogradu hranilišta, dok su stručnjaci uz njih delili znanje o procesu hranjenja lešinara i drugih sisara, podsećajući sve koliko je važno brinuti o ovim ugroženim vrstama.
Dan kasnije, 29. septembra na Zasavici održana je još jedna volonterska akcija u okviru kampanje za mlade, koja je okupila veliki broj entuzijasta posvećenih zaštiti prirode i unapređenju životne sredine. Zajednički su, mašinski izvađen glog i cigansko perje, pažljivo uklanjali, jer se radi o invazivnim biljnim vrstama, čime su doprineli očuvanju autohtonih biljaka i ravnoteže lokalnog ekosistema. Oko pašnjaka Valjevac mladi su obnovili ogradnu konstrukciju, obezbeđujući sigurnost i zaštitu pašnjaka, zatim farbali drveni deo ograde oko Vizitorskog centra i skupljali smeće u selu Zasavica II, duž biciklističke staze.
Deo ove akcije bio je i edukativni obilazak prirodnih staništa, te su učesnici imali priliku da upoznaju bogatstvo biljnih i životinjskih vrsta koje Zasavicu čini posebnim mestom, jedinstvenog biodiverziteta.
Nove sadnice bukve, javora, platana…
Na Kosmaju ekološka akcija organizovana je 9. oktobra i bila je uspešno posvećena očuvanju prirodnih i kulturnih vrednosti ovog značajnog područja. Okupila je veliki broj mladih volontera, predstavnike lokalne zajednice, kao i visoke zvaničnike. Ministarka Pavkov tom prilikom je ukazala na značaj Kosmaja, kao zaštićenog područja, bogatog kulturnom istorijom i raznolikom prirodom, te pozvala mlade da se aktivno uključe u njegovu zaštitu. Ova lokacija bogatija je zelenilom, jer je tokom akcije posađeno 30 sadnica bukve, čime je doprineto obnavljanju šumskog fonda, a očišćen je i prostor oko spomenika Kosmajskom partizanskom odredu. Realizovane aktivnosti, kao i učešće ministarke, predstavnika lokalne samouprave i velikog broja mladih volontera pokazalo je da postoji snažna svest o važnosti očuvanja životne sredine i spremnost da se aktivno deluje u tom cilju.
Na Garaškom jezeru u Aranđelovcu akcija čišćenja, 17. oktobra, okupila je više od 250 mladih volontera, uz prisustvo ministarke Pavkov i predstavnike opštine Aranđelovac. Cilj je bio uklanjanje otpada sa obale i priobalnog pojasa i podizanje ekološke svesti među građanima, posebno omladinom. Tokom akcije formirani timovi su sistematski pregledali priobalni pojas, prikupili značajnu količinu otpada, koji je sortiran na mestu i predat nadležnim komunalnim službama za dalje odvoženje i tretman. Učešće velikog broja mladih pokazalo je visok nivo angažovanosti lokalne zajednice i podršku mladih ka očuvanju životne sredine.
Na nadmorskoj visini od oko 1.000 metara, na „Crnom vrhu“, na teritoriji grada Bora, 30. oktobra održana je veoma uspešna akcija pošumljavanja i sakupljanja semena. Mladi su se i ovog puta odazvali, pokazujući visok stepen ekološke svesti i želju da sačuvaju svoju okolinu. Ministarka Pavkov, predstavnici grada Bora i JP „Srbijašume“ dali su, takođe, svoj doprinos u obogaćivanju šumskog fonda. Na prvoj lokaciji mladi su sakupljali semenke bukve, što im je pomoglo da razumeju ceo ciklus – od sakupljanja semena do formiranja novih sadnica koje će krasiti ove predele. Zatim su pošumljavali prostor na „Crnom vrhu“ i sadili sadnice crnog bora.
Ekološka akcija čišćenja i sadnje drveća uspešno je održana 7. novembra u živopisnom delu grada Sombora, duž jedne od najstarijih gradskih ulica Apatinskog puta, blizu reke Mostonge i Velikog bačkog kanala, značajnog vodenog toka u somborskom kraju. Mladi Sombora, zajedno sa ministarkom Pavkov, građanima i predstavnicima institucija, učestvovali su u sadnji, pokazujući primeren zajednički duh i brigu za prirodu i životnu sredinu. U okviru akcije, zasađeno je 123 novih sadnica kako bi se nastavila tradicija očuvanja zelenih pojaseva grada. Zasade su činile 92 sadnice javora, kao i sedam sadnica platana, pet ukrasnih jabuke, pet japanskih trešnji, pet likvidambara, pet liriodendrona i četiri fotinije. Ovom akcijom, Sombor je još jednom potvrdio svoju privrženost očuvanju ekološkog duha, zdrave sredine i budućih generacija, što ga čini istinskim gradom prirode, kulture i mladih.
U parku „Cvećara“ u Negotinu, 13. novembra održana je ekološka akcija u okviru koje je zasađeno više od 100 sadnica prilagođenih lokalnim uslovima, očišćene su staze i zelene površine od odbačenog otpada i suvišnog granja, a park-mobilija osvežen je farbanjem i sitnim popravkama. Volonteri su, kroz rad, razmenjivali znanja i iskustva, a učesnici su dodatno osnažili ekološku svest u zajednici. Akciju su zajednički organizovali Ministarstvo zaštite životne sredine, Negotin i preduzeće „Srbijašume“, uz učešće mladih, predstavnika uprave i volontera iz zajednice.
Kod Aleksandrovačkog jezera u Vranju 14. novembra organizovana je velika akcija pošumljavanja, a više od 300 mladih volontera zajedno sa ministarkom Pavkov zasadilo je 3.500 sadnica crnog bora, doprinoseći značajnom unapređenju lokalne šumske strukture i obnovi oštećenih staništa. Time će se uticati na povećanje pošumljenosti u okolini jezera i unapređenje kvaliteta vazduha, kao i podizanje ekološke svesti među mladima kroz praktičan angažman. Zasađene sadnice predstavljaju dugoročnu investiciju u očuvanje biodiverziteta i poboljšanje ekološke otpornosti područja oko Aleksandrovačkog jezera.
U Subotici, povodom Međunarodnog dana studenata, 17. novembra održana je ekološka akcija. Ministarka Pavkov je tog dana, zajedno sa studentima iz cele Srbije, kao i ministrom prosvete Dejanom Vukom Stankovićem, direktorom Javnog preduzeća „Srbijašume“ Krstom Janjuševićem i predsednikom Bokserskog saveza Srbije Nenadom Borovčaninom, zasadila više od 150 sadnica kod Studentskog odmarališta Palić. Sadnice posađene na Paliću doprineće uređenju, zaštiti tla i obogaćivanju lokalne biorasnolikosti, stvarajući lepše i zdravije okruženje za građane i posetioce Palića.
Kroz kampanju „Priroda nema alternativu. Zato, deluj i ti!“ i realizovane akcije na terenu potvrdilo se da mladi u Srbiji žele da aktivnije učestvuju u zaštiti životne sredine i očuvanju prirode, da mogu vredno da rade i volontiraju, ali i da, kroz usvajanje novih znanja, mogu da utiču na razvijanje i jačanje ekološke svesti svih generacija.
„Uverila sam se da je naša mlada generacija sposobna da preuzme odgovornost i da postane stub zaštite prirode u svojim mestima. Za mene je to najveća vrednost ove kampanje. Država prepoznaje i ceni taj trud, jer svaka sadnica koju su zasadili i svaki komad otpada koji su pokupili je i ekološki i mnogo širi čin. To je poruka da mladi žele Srbiju koja je čistija i zelenija i da su spremni da se za takvu Srbiju bore. U toj borbi nisu sami, jer će ih država uvek podržati. U 2026. godini zajedničkim snagama nastavićemo sa ekološkim akcijama u novih 10 jedinica lokalne samouprave i pozivam mlade, ali i sve građane da nam se pridruže“, poručila je Pavkov.