Klimatski tehnološki centar i mreža (Climate Technology Centre & Network – CTCN) je pokrenut 2014. godine, kao operativno telo u okviru Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime (United National Framework Convention on Climate Change – UNFCCC) i finansijski mehanizam za pomoć nedovoljno razvijenim zemljama radi smanjenja emisije CO₂ i ublažavanja klimatskih promena primenom modernih tehnologija. Ovaj mehanizam je formiran uz pomoć Organizacije Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (United Nations Environment Programme – UNEP), u saradnji sa Organizacijom Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (United Nations Industrial Development Organization – UNIDO) i 11 međunarodnih stručnih organizacija.

Misija CTCN-a je da podstakne tehnološku saradnju i unapredi razvoj i transfer modernih tehnologija u zemljama u razvoju. CTCN obezbeđuje tehničku pomoć manjeg obima isključivo na zahtev samih zemalja u razvoju, u skladu sa njihovim mogućnostima, uslovima i nacionalnim okolnostima i prioritetima, kako bi podržala identifikaciju njihovih potreba i korišćenje, razvijanje i/ili transfer tehnologija za adaptaciju i ublažavanje klimatskih promena. Ovu pomoć CTCN pruža preko mreže stručnjaka iz akademske zajednice, civilnog društva, finansijskog i privatnog sektora širom sveta, kroz tehničku i stručnu podršku u vidu pružanja saveta, predloga tehnoloških rešenja i izgradnje kapaciteta.

Ovaj konzorcijum i mreže koja danas obuhvata skoro 100 stručnih organizacija širom sveta realizuju tehničku pomoć u kratkom vremenskom periodu (do godinu dana) izradom visokokvalitetne ekspertize. Podrška koju pruža CTCN kroz angažovanje stručnjaka iz konzorcijuma/mreže može biti u vrednosti do 50.000 američkih dolara za projekat sa brzim odgovorom partnera iz konzorcijuma, ili od 50.000 do 250.000 američkih dolara za projekat koji se realizuje uz tendersku proceduru izbora partnera iz članova mreže. CTCN omogućava podršku u vidu:

• Tehničkih procena, uključujući tehničku ekspertizu i preporuke u vezi sa specifičnim tehnološkim potrebama, identifikacije tehnologija, tehnoloških barijera, efikasnosti tehnologije, kao i pilot primenu i široku primenu tehnologija;
• Tehničke pomoći u pripremi planskih dokumenata, uključujući strategije i akcione planove, zakonsku regulativu i dr.;
• Obuka;
• Pripreme alata i metodologija;
• Izrade Planova implementacije.

Proces prijave za tehničku pomoć

Prijava za pomoć u okviru CTCN vrši se preko nacionalne kontakt osobe (National Designated Entity – NDE).  Nacionalna kontakt osoba koordiniše pripremu zahteva za tehničku pomoć CTCN-u i vrši nadzor nad implementacijom. Kontakt osoba je član Klimatske tehnološke mreže i kao takva osigurava visok kvalitet tehničke pomoći koju pruža CTCN. Korisnici pomoći mogu biti državni organi i organizacije, javna ili privatna preduzeća, naučnoistraživačke ili obrazovne ustanove, nevladine organizacije itd. Potencijalni korisnici pripremljenzahtev za realizaciju projekta u okviru CTCN-a, prosleđuju nacionalnoj kontakt osobi na odobrenje i zvanično podnošenje CTCN-u. Zahtev koji se podnosi mora zadovoljiti sledeće kriterijume:

1. izražava jasnu i pozitivnu korist u procesu ublažavanja klimatskih promena ili adaptaciji na negativne efekte klimatskih promena,
2. u skladu je sa nacionalnim strategijama i planovima (razvojnim i sektorskim planovima, planovima adaptacije i odgovarajućih aktivnosti za ublažavanje itd.),
3. doprinosi jačanju nacionalnih i lokalnih kapaciteta, i
4. definiše uspostavljene procese za praćenje i evaluaciju pružene pomoći.

Proces prijave je jednostavan i vrši se popunjavanjem obrasca zahteva (Request Submission Form), koji se zatim razmatra i po potrebi revidira, nakon čega sledi proces pretvaranja zahteva u akcioni plan, identifikacija strateških prepreka/izazova, projektnog zadatka i procena budžeta kao i definisanje zajedničkog vlasništva.

Prijave slati nacionalnoj kontakt osobi dr Vladici Božiću, u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine na sledeću adresu: vladica.bozic[at]eko.minpolj.gov.rs, tel: 011 / 2600 433. Više informacija o Klimatskom tehnološkom centru i mreži (Climate Technology Centre & Network – CTCN) možete naći na sajtu https://ctc-n.org/

UNECE Konvencija o prekograničnim efektima industrijskih udesa pruža snažan pravni okvir za jačanje nacionalne uprave i prekogranične saradnje, i podržava razvoj politika, alata i tehničkog znanja za unapređenje industrijske bezbednosti u regionu UNECE i šire. UNECE je kreirao video snimke za podizanje svesti i promovisanje Konvencije o prekograničnim posledicama industrijskih udesa (Konvencija o industrijskim udesima) i dostupnih smernica, alata i metodologija za jačanje njene primene. Video snimci, takođe pružaju informaciju o razvoju u oblasti industrijske bezbednosti i uključuju kratke opise i veze do srodnih informacija. U cilju šire dostupnosti, video snimci su prevedeni na srpski jezik.

Bezbedno i sigurno upravljanje opasnim supstancama radi sprečavanja i ublažavanja industrijskih udesa

Ovaj video skreće pažnju i podiže svest o rizicima upravljanja opasnim supstancama i sprečavanju i ublažavanju povezanih industrijskih udesa širom sveta. Nedavni događaji pokazuju koliko razorni industrijski udesi koji uključuju opasne supstance mogu biti po ljude, zdravlje, životnu sredinu i privredu. Takvi rizici se povećavaju u kontekstu klimatskih promena, s obzirom na novu i povećanu upotrebu određenih opasnih supstanci za energetsku tranziciju i pošto prirodne opasnosti mogu izazvati tehnološke katastrofe (ili NATECH događaje) u industrijskim postrojenjima. Video takođe pruža informacije o međunarodnim pravnim i instrumentima politika, standardima i mehanizmima iz različitih javnih sektora (hemikalije, smanjenje rizika od katastrofa, ekonomija, životna sredina, zdravlje, rad, pomorstvo, transport i šire) koji podržavaju vlade i operatere u jačanju bezbednosti u cilju prevencije, pripravnosti i odgovora na ove udese ako se dogode. Ujedno, ovakav pristup doprineće  i unapređenju nacionalne, prekogranične i međunarodne saradnje. Obezbeđivanje primene ovih resursa tokom životnog ciklusa opasnih supstanci pomoći će vlastima i industrijama da izgrade otpornost i unaprede održivi razvoj, zaštite zajednice i prirodne ekosisteme i na kraju učine planetu sigurnijim i zdravijim mestom za sve.

Video možete preuzeti ovde:

Bezbedno i sigurno upravljanje opasnim supstancama radi sprečavanja i ublažavanja industrijskih udesa

Planiranje korišćenja zemljišta i industrijska bezbednost

UNECE Konvencija o prekograničnim efektima industrijskih udesa utvrđuje odredbe za države Strane da sarađuju na prevenciji, pripravnosti i reagovanju na industrijske udese, posebno one sa potencijalnim prekograničnim efektima. Konvencija predviđa uspostavljanje politika o odabiru lokacija za nove opasne aktivnosti i modifikacijama postojećih opasnih aktivnosti i razvoja u oblastima koje bi mogle biti pogođene prekograničnim efektima industrijskih udesa. Više informacija je dostupno na linku: https://unece.org/information-repository-good-practices-and-lessons-learned-land-use-planning-and-industrial-safety

Ovaj video, napravljen 2018. godine, daje preporuke o tome kako države mogu poboljšati svoju koordinaciju u planiranju korišćenja zemljišta, odabiru lokacija za opasne aktivnosti i industrijske bezbednosti u praksi. Proizvela ga je Zoi Environment Network, pod rukovodstvom UNECE i Evropske investicione banke, uz doprinose Vlade Flandrije (Belgija).

Video možete preuzeti ovde:

Planiranje korišćenja zemljišta i industrijska bezbednost

Od 14. marta 2025. godine, sistem e-TAKSE je na raspolaganju korisnicima Ministarstva za zaštitu životne sredine – obveznicima plaćanja naknada za zaštitu životne sredine i to za:

• naknade za zagađivanje životne sredine (osim naknade za emisije SO2, NO2, praškaste materije i proizvedeni ili odloženi otpad),
• naknade za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada,
• naknade za ambalažu ili upakovan proizvod koji posle upotrebe postaje ambalažni otpad,
• naknade za zagađivanje voda.

Sistem e-TAKSE predstavlja sistem koji omogućava precizno praćenje i kontrolu naplate naknada po izdatim rešenjima. Praćenje naplate se vrši na osnovu evidentiranih uplata na propisanim računima za uplatu javnih prihoda, gde se po uplatiocima i broju rešenja prati dinamika i iznos uplate. Sistem e-TAKSE omogućava elektronsko dostavljanje rešenja obveznicima putem platforme eSanduče, na osnovu kojih se vrše uplate.

Korisničko uputstvo

Sve neophodne informacije za pristup sistemu i korišćenje sistema navedene su u Korisničkom uputstvu koje možete preuzeti ovde.

Program za izračunavanje kontrolnog broja možete preuzeti ovde.

Osnovne informacije

Pristupna adresa:   https://etakse.trezor.gov.rs/

Korisnici sistema:   Obveznici plaćanja naknada

Tehnička podrška (pristup sistemu i dostupnost sistema):   etakseut@trezor.gov.rs

Funkcionalna podrška (pregled podataka u sistemu, rešenja):   e-naknade@eko.gov.rs

Koordinisane aktivnosti prevencije i upravljanja katastrofama na objektima za upravljanje jalovinom od strane vlasti, opština i drugih zainteresovanih strana za rešenja koja smanjuju transnacionalne rizike i opasnosti.

Ministarstvo zaštite životne sredine je partner projekta SAFETY4TMF, u okviru Programa za dunavski region (Interreg Danube), za Republiku Srbiju. Projekat je zvanično počeo 1. januara 2024. godine i trajaće zaključno sa 30. junom 2026. godine.

SAFETY4TMF projekat ima za cilj da unapredi aktivnosti prevencije, pripravnosti i upravljanja katastrofama potencijalnih transnacionalnih rizika u vezi sa rudarskim jalovištima u slivu reke Dunav. Kako bi uspostavio solidnu osnovu, SAFETY4TMF će analizirati politike i procedure, zainteresovane strane i prakse saradnje i mapirati postojeća rudarska jalovišta. Zasnovan na tim informacijama, unaprediće i uskladiti izgradnju nacionalnih i transnacionalnih kapaciteta, i pratiti pristup usmerene razmene znanja i zajedničkog razvoja orijentisan na praksu sa on-line i oflajn obukama, radionicama, konferencijama, posetama eksperata i saradnjom za transnacionalne akcije i primenljiva rešenja koja poboljšavaju bezbednost rudarskih jalovišta. Raznovrsno partnerstvo ministarstava, opština, sektorskih/akademskih aktera i tematskih nevladinih organizacija, 17 partnera iz 10 država podunavskog regiona, koje podržavaju međunarodne organizacije, čini SAFETY4TMF sposobnim da poveća bezbednost rudarskih jalovišta u slivu reke Dunav, putem primenljivih rešenja i poboljšanih lokalnih, nacionalnih i makroregionalnih politika.

www.facebook.com/s4tmf

www.instagram.com/safety4tmf

www.linkedin.com/company/safety4tmf

www.interreg-danube.eu/projects/safety4tmf

Vesti projekta SAFETY4TMF

• Održana obuka u okviru projekta SAFETY4TMF Programa za Dunavski region (21.05.2026.)
• Drugi okrugli sto zainteresovanih strana (29.12.2025.)
• SAFETY4TMF, Dunavski transnacionalni program, u Sloveniji, 4-7. novembra 2025. god (13.11.2025.)
• Pripremni sastanak u gradu Kluž-Napoka i Peer Review poseta na lokaciji rudnika bakra operatera Cuprumin u mestu Rosia Montana (20.10.2025.)
• Obavljena je Peer Review poseta na lokaciji bivšeg postrojenja za flotaciju rude uranijuma i pripadajućeg jalovišta operatera DIAMO u mestu Straž pod Ralskem. (20.10.2025.)
• Zajedničke transnacionalne vežbe u okviru projekta SAFETY4TMF, Dunavskog transnacionalnog programa, u gradovima Solnok i Segedin u Mađarskoj (30.09.2025.)
• Prvi okrugli sto zainteresovanih strana (12.06.2024.)

Ministarstvo zaštite životne sredine zajedno sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Lovačkim savezom Srbije organizuje kampanju koja ima za cilj da pobudi pažnju javnosti o velikoj opasnosti i potencijalnoj šteti koju može prouzrokovati praksa nesavesnog spaljivanja strnjike na otvorenom prostoru, uz apel na građane da se ovakve protivzakonite i po društvo i prirodu štetne akcije više ne dešavaju.

Paljenje žetvenih ostataka na otvorenom davnašnja je primitivna agrotehnička mera kojoj poljoprivrednici protivzakonito pribegavaju kako bi izbegli neophodne troškove, ali umesto ušteda, stvaraju veliku opasnost za okolinu, zagađuju životnu sredinu, nanose štetu poljoprivrednom zemljištu i ugrožavaju sveukupan biodiverzitet. Vatra namerno potpaljena na usevima, lako se proširi i preraste u požar većih razmera. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u poslednjih pet godina registrovano je preko 63000 požara na otvorenom, među kojima i požari koji su izazvani paljenjem strnjike. Poljoprivredna inspekcija je, tokom 2018. godine, vršeći kontrolu spaljivanja organskih ostataka posle žetve useva, utvrdila da su na više od 500 hektara poljoprivrednog zemljišta spaljivani žetveni ostaci. U 2018. godini požar nastao paljenjem biljnih ostataka na usevima proširio se na oko 880 hektara Specijalnog rezervata prirode „Stari Begej – Carska bara“, preteći da uništi floru i faunu nacionalnog i međunarodno značajnog zaštićenog područja.

Spaljivanje žetvenih ostataka na otvorenom je strogo zabranjeno po osnovu više zakona, ali za prestanak ovakve zabranjene i izuzetno štetne prakse potrebno je jačanje svesti javnosti, razumevanja da je savesno i odgovorno ponašanje pojedinca osnov naše bezbednosti i zaštite biodiverziteta Srbije. U okviru kampanje, Ministarstvo zaštite životne sredine zajedno sa Lovačkim savezom Srbije organizuje edukativne skupove koji će u narednim danima biti organizovani u više gradova Srbije.

Pozivamo sve medije da podrže kampanju, i emituju spotove kampanje koje mogu preuzeti ovde:

Kraća verzija spota kampanje

Duža verzija spota kampanje