Вести
Вујовић: После 30 година решили смо проблем депонијe у Трстенику
Вујовић је навела да је министарство које води издвојило средства за затварање, санацију и рекултивацију старе депоније и изградњу санитарне касете, а укупна вредност инвестиције је 77 милиона динара.

– Данас можемо да се уверимо да се комунални отпад из Трстеника правилно одлаже на санитарну депонију која је опремљена и постројењем за прераду процедних вода. Општина ће одлагати отпад на овој локацији све док се не стекну услови да се Трстеник прикључи регионалном систему за управљање отпадом чија се изградња у будућности планира у Краљеву. Решавање питања управљања отпадом широм Србије јесте један од приоритета и на томе системски радимо. Драго ми је што обиласком сваког успешно завршеног пројекта можемо да видимо резултате труда који смо уложили у претходном периоду јер пројекти попут овог, осим што су важни за заштиту животне средине, унапређују и квалитет живота грађана – рекла је Вујовић.

Министарка је подсетила да су у претходне две године очишћене бројне дивље депоније, a затворено је санирано и рекултивисано више несанитарних депонија широм Србије. Како је навела, несанитарна сметлишта представљају вишедеценијске еколошке проблеме у Србији.

– Решавање питања депоније „Осаоница“ јесте један од најзначајних зелених пројеката, али не и једини који смо реализовали у Трстенику. Захваљујући доброј сарадњи са локалном самоуправом прошле године смо спровели пројекат озелењавања на 26 локација у овој општини. Уклонили смо и велике количине историјског отпада из некадашње Прве Петолетке, а ове године суфинансирамо и последњу фазу пројекта санације и заштите земљишта код изворишта. Циљ нам је да подстакнемо и подржимо реализацију зелених пројеката, јер се тиме подиже квалитет живота и унапређује еколошка слика градова и општина широм Србије – рекла је Вујовић.

Неистина да је Министарство издало дозволу за изградњу фабрике за прераду опасног отпада у Лесковцу
У циљу тачног информисања јавности, напомињемо да је Министарство заштите животне средине дало сагласност на Студију о процени утицаја на животну средину пројекта Постројења за третман опасног амбалажног отпада у Лесковцу у складу са Законом о процени утицаја на животну средину. Сагласност на студију никако не представља дозволу за реализацију пројекта, већ је саставни део техничке документације. Носилац пројекта је за реализацију пројекта у обавези да прибави грађевинску дозволу или одобрење за извођење радова код надлежног Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (које је пре поступка израде студије издало локацијске услове за предметни пројекат), као и дозволу за третман отпада код Министарства заштите животне средине. С обзиром да се носилац пројекта до сада није обраћао Министарству заштите животне средине са захтевом за издавање дозволе за третман отпада, оптужбе изнете на рачун овог министарства су неосноване и немају утемељење у чињеницама.
Будући да је доношењу Решења о давању сагласности на студију претходио поступак одређивања обима и садржаја студије, индикативно је да локална самоуправа није наговестила да се противи реализацији пројекта, па чак није ни искористила могућност подношења жалбе на првостепено решење којим се одређује обим и садржај студије. Управа града Лесковца и ЈКП „Водовод Лесковац“ су као заинтересовани органи извршили увид у Студију о процени утицаја, присуствовали јавној расправи и доставили мишљење где се јасно види да нису тражили прекидање поступка. Стога је наводно покретање спора против Министарства заштите животне средине од стране локалног Правобранилаштва крајње неозбиљно и непримерено.
Подсећамо, Министарство заштите животне средине није надлежно за издавање дозволе за изградњу фабрике за прераду отпада, а нетачним тврдњама које се пласирају у појединим медијима шаље се забрињавајућа порука да представници локалног парламента не познају прописе и процедуре за реализацију пројекта.
Пријава за привредни преступ због угинућа рибе у општини Ариље
Због уочене незаконитости, односно испуштања воде из акумулације, инспекција заштите животне средине поднеће пријаву за привредни преступ против мини хидроелектране „Брусник“.

Пријаву за привредни преступ поднеће и корисник рибарског подручја ,,Западна Морава,, – „Balkan Eco Team“ из Пријепоља, који ће такође захтевати од привредног субјекта накнаду штете у складу са Правилником о начину одређивања и висини накнаде штете нанете рибљем фонду, донетим од стране Министарства заштите животне средине.
Корисник рибарског подручја извршио је контролу риболовне воде по налогу републичке инспекције за рибарство Министарства заштите животне средине, а ванредни надзор мини хидроелектране „Бресник“ извршила је и водна инспекција Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Вујовић у Петровцу на Млави: Изградњом трансфер станице унапређујемо управљање отпадом
Пројекат у потпуности финансира Министарство заштите животне средине, а трансфер станица ће се користити за делимичан третман, складиштење и претовар отпада из четири општине – Петровца на Млави, Кучева, Жагубице и Малог Црнића.

– Данас имамо прилику да обиђемо радове на изградњи комплекса будуће трансфер станице, а месецима раније смо разговарали и консултовали струку из министарства и општинског руководства шта је то што прво треба да урадимо како бисмо у овом региону унапредили систем управљања чврстим отпадом. Донета је одлука да се изгради трансфер станица, која је предуслов за затварање несанитарних депонија, а биће урађена по светским стандардима – рекла је Вујовић, након што је обишла радове заједно са председником општине Петровац на Млави Душком Нединићем.

Министарка је истакла да, када је реч о управљању чврстим отпадом по савременим стандардима у овом округу, визија и крајњи циљ јесте изградња регионалног и рециклажног центра у Пожаревцу, за који се тренутно раде пројекти.

– Ка регионалном и рециклажном центру у Пожаревцу ће гравитирати локалне самоуправе из читавог округа, међу којима је и Петровац на Млави и зато је трансфер станица важан корак у овом великом послу. У Петровцу на Млави градићемо и постројење за пречишћавање отпадних вода које ће покривати потребе око 12.000 становника. Желим да захвалим председнику општине Нединићу и његовом тиму што су имали спремне пројекте и што су се обратили министарству. Наш заједнички циљ је да унапредимо стање животне средине, а тиме и квалитет живота грађана у овом региону – рекла је Вујовић.

Обавештење о почетку израде Стратегије за примену Конвенције о доступности информација, учешћa јавности у доношењу одлука и правa на правну заштиту у питањима животне средине (Архуска конвенција)
Планирано је да нацрт Стратегије буде израђен до краја 2022. године.
Током процеса израде Стратегије, као документа јавне политике за област доступности информација, учешћa јавности у доношењу одлука и правa на правну заштиту у питањима животне средине, биће спроведене консултације са заинтересованим странама и циљним групама.
Додатне информације можете добити слањем имејла на: tina.janjatovic@eko.gov.rs
Србија добила два нова заштићена подручја: Проглашена заштита ПИО „Столови“ и ПИО „Жељин“
Предео изузетних одлика „Столови”, који се налази у централном делу Србије на територији града Краљева, стављен је под заштиту како би се очували хидрографски феномени и два вегетацијска појаса – храстов и буков, са низом уметнутих и измењених екосистема. Посебан значај Пределу изузетних одлика даје присуство строго заштићених дивљих врста попут мрког медведа и видре, као и дивокозе, која је након неуспешног насељавања током 60-тих година прошлог века поново насељена на ову планину 2007. године.
Површина ПИО „Столови” износи 9.932,1 hа, од чега је I степеном обухваћено 15,2%, II степеном 31,0% и III степеном 53,8% укупне површине заштићеног подручја.
Предео изузетних одлика „Жељин“ позициониран је у централном делу Србије, на подручју града Краљева и општина Александровац и Рашка. Стављен је под заштиту како би се очувала хидрографска мрежа која је доста густа и чини је мноштво извора, река и потока, као и букове шуме у централном планинском делу и храстове шуме у нижем делу планине. ПИО „Жељинˮ представља и „Одабрана подручја за дневне лептире у Србијиˮ, а делови овог предела су и потенцијална подручја „NATURA 2000“ еколошке мреже.
Површина Предела изузетних одлика „Жељин” износи 6.379,09 hа, од чега је I степеном обухваћено 3,07%, II степеном 3,15% и III степеном 93,78% укупне површине заштићеног подручја.

Након проглашења ПИО,,Столовиˮ и ПИО,,Жељинˮ површина под заштитом повећана је на 8% укупне површине територије Републике Србије, чиме је испуњен циљ дефинисан Акционим планом за спровођење Програма Владе и Акционим планом за спровођење Програма заштите природе Републике Србије за период од 2021-2023. године.
Вујовић и Шукри потписали Меморандум о разумевању и сарадњи у области заштите животне средине
Меморандум су потписали министарка заштите животне средине Ирена Вујовић и Самих Шукри, министар спољних послова Арапске Републике Египат.
Документом је предвиђено остваривање сарадње у приоритетним областима, међу којима су заштита природе, управљање отпадом, заштита вода и ваздуха од загађивања и климатске промене, кроз организовање заједничких активности, семинара и састанака на експертском нивоу, као и на нивоу доносиоца одлука.

Меморандум о разумевању између Министарства заштите животне средине Републике Србије и Министарства животне средине Арапске Републике Египат потписан је у склопу званичне посете председника Абдела Фатаха ал Сисија Србији.
Потписивању билатералних докумената претходило је усвајање Заједничке декларације о успостављању стратешког партнерства између Репубилике Србије и Арапске Републике Египат, коју су потписали председници Александар Вучић и Абдел Фатах ал Сиси.
Вујовић обишла почетак радова на изградњи канализационе мреже у Горњем Милановцу
Према речима министарке Вујовић, овим пројектом се обележава и почетак великог инфраструктурног пројекта за чију имплементацију је задужена Канцеларија за управљање јавним улагањима заједно са министарством, а подразумева изградњу постројења за прераду отпадних вода и канализационе мреже у више локалних самоуправа широм Србије.

– У Горњем Милановцу градимо 15 километара канализационе мреже на девет локација и скоро километар водоводне мреже. Ово је важна инвестиција јер ће омогућити да по завршетку радова покривеност општине канализационом мрежом буде скоро 80 одсто, што и јесте европски стандард којем тежимо. У другој фази је у плану и реконструкција постројења за пречишћавање отпадних вода у овој општини, а предуслов за то је свакако изградња канализације – рекла је Вујовић.

Током посете општини Горњи Милановац, Вујовић је са председником општине обишла и радове на уклањању дивље депоније у насељу Сврачковци.
Она је навела да ће Горњи Милановац бити прва општина у Србији без дивљих депонија, јер ће уз субвенцију министарства ове године очистити свих 28 регистрованих депонија на својој територији.

-Захваљујући конкурсу министарства овакви пројекти се ове године реализују у 34 града и општине. Ускоро ћемо имати преко 700 очишћених локација, што је значајан резултат постигнут за кратко време, али пред нама је још пуно посла и очекујем од локалних самоуправа максималну посвећеност. Изузетно је важно и да континуирано радимо на подизању свести грађана да само заједно можемо да се изборимо са проблемом дивљих депонија – рекла је министарка.

Вујовић је додала да ће министарство и ове године обезбедити видео надзор на очишћеним локацијама, како би се контролисало несавесно одлагање отпада и спречило стварање дивљих депонија на истим местима.
ОТВОРЕН ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ИНОВАТИВНА РЕШЕЊА ЗА ДЕКАРБОНИЗАЦИЈУ И ПРАВЕДНУ ЗЕЛЕНУ ТРАНЗИЦИЈУ
Свечаном отварању Јавног позива присуствовали су амбасадор Јапана у Србији, Њ.Е. Такахико Кацумата, помоћница министарке заштите животне средине Сандра Докић, секретарка Министарства рударства и енергетике Маја Матија Ристић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић и в.д. сталног представника УНДП-а у Србији Анас Карман.
Помоћница министарке заштите животне средине Сандра Докић је навела да је током прошле године остварен велики напредак на пољу заштите животне средине, пре свега кроз унапређење регулаторног оквира за бржу и ефикаснију зелену трансформацију Србије.
-Усвојили смо законе који су потврдили нашу решеност да се законодавство у овој области усагласи са европским, међу којима је и Закон о климатским променама. Смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште ће се постићи пре свега кроз декарбонизацију привреде, прелазак на обновљиве изворе енергије, применом циркуларне економије и унапређеним управљањем отпадом. Управо имплементација Зелене агенде за Западни Балкан којој смо посвећени, представља нашу развојну шансу и нову перспективу – рекла је Докић.
Она је додала да је Влада Јапана изузетно важан партнер Републике Србије у области заштите животне средине и енергетике, али да је изузетно важно да напоре у овој области виде и подрже и други донатори.
Анас Карман, в.д. сталног представника УНДП-а у Србији рекао је да је циљ да се применом иновативних пословних решења смање емисије гасова са ефектом стаклене баште и загађење, кроз употребу ОИЕ, побољша енергетска и ресурсна ефикасност и створе одржив модел саобраћаја.
Такахико Кацумата, амбасадор Јапана је истакао да јапанске компаније имају много искуства у овим областима и да већ дају допринос декарбонизацији и зеленој транзицији Србије учешћем у неколико пројеката.
Пројекат „Праведна зелена транзиција и декарбонизација у Србији“ у оквиру кога је отворен јавни позив, представља наставак активности које су део „Климатског обећања“, глобалне иницијативе УНДП-а за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште и унапређење прилагођавања на климатске промене. Влада Јапана је пружила финансијску подршку унапређењу климатских амбиција, уз поштовање принципа праведне зелене транзиције, у 23 земље широм света, укључујући Србију.
Јавни позив за иновативна решења за декарбонизацију која доприносе праведној зеленој транзицији у Србији отворен је до 15. августа 2022. године и могу да се пријаве компаније из приватног и јавног сектора.
Почело чишћење дивљих депонија у Смедереву
Танасковић је истакла да се пројекти чишћења дивљих депонија уз подршку министарства реализују у 34 града и општине, а у Смедереву ће бити очишћена сметлишта на три локације.
– Министарство заштите животне средине уложило је значајна средства у Смедереву у претходне две године. Кроз јавни конкурс за чишћење дивљих депонија ове године је Смедереву додељено 3,5 милиона динара, а планирано је да све три локације буду очишћене у првој половини августа. Уклањање дивљих депонија је један од приоритета министарства из којег долазим и на томе интензивно радимо – рекла је Танасковић.
Државна секретарка је истакла да је министарство определило средства и за видео надзор како би се сачувале очишћене локације. Према њеним речима, за мање од годину дана биће очишћено више од 700 дивљих депонија и сметлишта.
– Дивље депоније један од највећих еколошких проблема у Србији и зато су за нас ово пројекти од великог значаја. Испред министарства, желим да захвалим градоначелнику Јовану Бечу и његовом тиму што су кандидовали квалитетне проејкте и активно учествују у различитим конкурсима министарства – рекла је Танасковић.
Према њеним речима, поред чишћења дивљих депонија, у Смедереву се улаже и у пројекте пошумљавања, заштите земљишта, замену котларница и индивидуалних ложишта. Државна секретарка је навела да је један од најначајнијих пројеката који предстоји Смедереву изградња трансфер станице, за коју је у току израда пројектно техничке документације и за коју ће Министарство заштите животне средине издвојити средства.

Вујовић се састала са министарком екологије Црне Горе
Министарке су размениле мишљења о бројним питањима из делокруга ресора којима руководе и сагласиле се да је потребно конкретизовати сарадњу две земље у области заштите животне средине.
На састанку је договорено потписивање Меморандума о разумевању и сарадњи у области заштите животне средине, којим ће се ближе дефинисати заједничке активности два министарства. Меморандум ће бити основ за интензивирање прекограничне сарадње, пре свега у области управљања отпадом и мониторинга загађења.
Министарке су се сложиле да заштита животне средине не познаје границе и да је регионална сарадња у овој области од изузетног значаја за грађане обе земље.
Састанак министарки Вујовић и Новаковић Ђуровић одржан је у склопу званичне посете делегације Црне Горе Београду, коју предводи премијер Дритан Абазовић.
Отворен Природњачки центар у Овчар бањи
Министарка је истакла да је изградња и опремање Природњачког центра само један од пројеката који је ресорно министарство у сарадњи са градом Чачком реализовало у оквиру националне инцијативе за еколошку и туристичку ревитализацију Овчарско-кабларске клисуре.

-Поносни смо на овај пројекат, јер бисер природе какав је ПИО „Овчарско-кабларска клисура“ заслужује свој музеј у којем ће бити изложени експонати карактеристични за ово заштићено подручје. У изградњу и опремање Природњачког центра, у којем се налази део за научно-истраживачке делатности и музеј са поставкама биљног и животињског света, уложили смо скоро 30 милиона динара заједно са локалном самоуправом. С обзиром да се ради о згради некадашње основне школе која је преуређена и адаптирана у музеј природе, важно је нагласити да ће се овај објекат и у будућности користити за едукативне сврхе, као и за развој образовног туризма. У Природњачком центру посетиоци, а нарочито они најмлађи, моћи ће да уче о природи и значају животне средине, што је важно за подизање свести о овој теми и доринос нашем циљу да на нивоу читаве Србије развијемо системско образовање за ову област – рекла је Вујовић.

Министарка је подсетила да је прошле године Уредбом о проглашењу ПИО „Овчарско – кабларска клисура“ извршена ревизија заштите и дупло повећана површина заштићеног подручја, са 2.250 на 4.910 хектара, као и да је успостављен режим заштите првог степена у одређеним деловима.

-Министарство заштите животне средине сваке године одваја значајна средства за заштићена подручја. Поред редовног управљања, ове године ћемо у Овчарско-кабларској клисури уложити више од 20 милиона динара за уређење приобаља код језера Међувршје. Захваљујем премијерки Брнабић, колегама министрима у Влади што су препознали потенцијал и значај Овчарско-кабларске клисуре и покренули пројектне активности, које ће уз адекватно управљање директно утицати на одрживи развој овог заштићеног подручја – рекла је Вујовић.
Креће изградња канализационе мреже у Горњем Милановцу
Уговор са извођачима радова потписалa je заменица директора владине Канцеларије за управљање јавним улагањима Сандра Недељковић, а поред министарке Вујовић потписивању је присуствовао и председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић.
Вујовић је истакла да је изградња зелене инфраструктуре међу главним приоритетима министарства које води, као и да се на решавању питања третмана отпадних вода интензивно ради.
– Потписивањем овог уговора крећемо у изградњу канализационе мреже на девет локација. Градиће се 14,7 километара канализационе и 0,8 километара водоводне мреже, што је уједно и предуслов за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода у овој општини. Реч је о важној инвестицији, вредној више од три милиона евра, која ће значајно поправити стање животне средине и унапредити квалитет живота грађана Горњег Милановца – рекла је министарка Вујовић.
Према њеним речима, кроз пројекте Министарства заштите животне средине, у изградњу канализационе мреже и пречистача отпадних вода широм Србије биће уложено 200 милиона евра, а средства су обезбеђена из кредитне линије Банке за развој Савета Европе.
– Горњи Милановац је прва општина у којој започињемо радове на терену, а на јесен је у плану расписивање тендера и за изградњу првих постројења за прераду отпадних вода у осам градова и општина. Улагањем у ове капиталне пројекте подижемо стандарде заштите животне средине, штитимо наше реке и природу и осигуравамо чистију будућност за наредне генерације – поручила је Вујовић.
У Ивањици почело одвајање кућног отпада
Ивањици је, у оквиру пројекта „Успостављање примарне сепарације комуналног отпада у четири региона за управљање отпадом: Дубоко, Срем-Мачва, Панчево и Пирот” додељен модеран камион за транспорт рециклажног отпада, 84 контејнера и 3.099 канти за одвајање отпада.
Пројекат подразумева доделу више од 90.000 канти и 26 ауто-смећара у 17 градова и општина, у циљу повећања процента рециклаже, како би се на тај начин смањиле количине отпада које завршавају на депонијама.

Почетак имплементације пројекта обележен је манифестацијом која је недавно одржана у Ивањици, а којој су присуствовали државна секретарка у Министарству заштите животне средине Ивана Хаџи Стошић, председник општине Момчило Митровић, менаџер програма ЕИСП2 Џон Глејзбург, директор ЈKП ‘’Ивањица’’ Александар Митровић и други. У оквиру програма манифестације, учествовали су малишани из Предшколске установе ‘’Бајка’’, као и ученици основних школа “Милинко Kушић”, “Сретен Лазаревић” и “Kирило Савић”.
Почело чишћење дивљих депонија широм Србије
Ресорно министарство издвојило је ове године 80 милиона динара за подршку локалним самоуправама у решавању проблема дивљих депонија, док је 20 милиона опредељено за постављање видео надзора на очишћеним локацијама.
Министарка заштите животне средине Ирена Вујовић истиче да дивље депоније представљају један од највећих еколошких проблема у Србији и да држава заједно са локалним самоуправама активно ради на његовом решавању.
– Неодговорно и неадекватно одлагање отпада утиче на загађење ваздуха, воде и земљишта и стога је изузетно важно да подижемо свест грађана да једино заједно можемо да се изборимо са овим великим проблемом. Министарство ће наставити да одваја средства за ову намену како бисмо унапредили животну средину, поправили квалитет живота и осигурали чистију будућност за наредне генерације – рекла је Вујовић.
Министарка је подсетила да је уклањање сметлишта и дивљих депонија наставак акције коју је министарство у сарадњи са јединицама локалне самоуправе покренуло прошле године. Резултат ће, навела је, бити 700 очишћених дивљих депонија од укупно 3.500, колико се процењује да их има на територији Србије.
Вујовић у Чачку: Пројекти пошумљавања изузетно значајни за унапређење квалитета ваздуха
Вујовић је, заједно са градоначелником Чачка Милуном Тодоровићем, обишла реонски парк, где је из средстава министарства посађено више од 200 десетогодишњих садница.
– Хвала градоначелнику што нас је довео на фантастичну локацију, где је министарство, кроз подршку пошумљавању и озелењавању, допринело да парк изгледа овако лепо. Данас су нас у парку дочекали ђаци Основне школе „Свети Сава“ који на овом месту имају активности у оквиру еколошке секције. Драго ми је што сам сазнала да ученици цене све што Град Чачак и министарство раде за заштиту животне средине. Ми се трудимо да заједничким снагама подижемо свест о значају заштите животне средине, а често кажемо да најмлађи најбоље знају да пренесу и родитељима и нама старијима колико је ова област важна. Министарство које водим је, у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, реализовало пилот пројекат у основним школама у 29 локалних самоуправа. Трудићемо се да на основу тог искуства направимо кровни документ, како би се о овим важним темама едуковали ђаци у свим основним школама у Србији – рекла је Вујовић.
Министарка је навела да су средства за озелењавање овог парка додељена на јавном конкурсу министарства спроведеном у 2021. години, док су средства за исту намену додељена и по конкурсу из 2022, а пројекти ће бити реализовани на јесен.
– Када говоримо о смањењу аерозагађења, морам да напоменем да министарство суфинансира и проширење капацитета котларнице у Чачку, која је до сада грејала два факултета. Када се прошири капацитет, котларница ће обухватити и ламелу стамбене зграде, студентски дом и студенску мензу и друге. За нас су пројекти који доприносе смањењу аерозагађења од изузетног значаја и трудићемо се да их реализујемо и у наредним годинама – рекла је Вујовић.

Вујовић: Санација депоније „Прелићи“ урађена по светским стандардима
Вујовић је истакла да су Влада Србије, Министарство заштите животне средине и локална самоуправа заједно уложили скоро 200 милиона динара у санацију сметлишта, на којем су се радови изводили у фазама.

– Комплетна санација депоније „Прелићи“ важна је вест за читав Чачак, али пре свега за око хиљаду грађана који живе у непосредној близини и добар је пример како ћемо решавати проблем несанитарних депонија. Изградња еколошке инфраструктуре услов је за овакве пројекте, а ми се трудимо да изградимо модерне регионалне и рециклажне центре као што је Дубоко – Ужице, где се одвијају радови и ка којем гравитира и град Чачак. Овај велики пројекат завршен је заједничким залагањем државе и локалне самоуправе и није једини који спроводимо у Србији– рекла је Вујовић.

Министарка је похвалила добру сарадњу са локалном самоуправом и додала да се у Чачку уз подршку ресорног министарства реализују и други зелени пројекти од значаја за подизање стандарда заштите животне средине и унапређење квалитета живота грађана.
-Држава је посвећена решавању проблема управљања отпадом. Поред улагања у инфраструкутру, санацију несанитарних и дивљих депонија, трудимо се да модернизујемо и опрему за сакупљање отпада у јавно –комуналним предузећима. Чачак је део пројекта који реализујемо са европским партнерима, а односи се на увођење примарне сепарације отпада у домаћинствима. Овом граду су већ испоручена три камиона смећара и више од 15.000 рециклажних контејнера и канти, које ће бити подељене грађанима како би могли да одвајају отпад – навела је Вујовић.

Министарка је додала да су локалној самоуправи одобрена средства на конкурсима министарства и за друге пројекте и најавила важан капитални пројекат у том граду, а то је изградња постројења за прераду отпадних вода, што ће значајно унапредити квалитет животне средине у овом делу Србије.

Вујовић: Србија посвећена решавању проблема управљања отпадом
Уговоре за другу фазу, односно наставак реализације пројекта „Програм управљања чврстим отпадом у Републици Србији“, који је вредан 150 милиона евра а финансира се из кредитне линије ЕБРД и АФД, данас су потписали министарка Вујовић, потпредседник Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) Алан Пију и директори ЈКП „Регионална депонија Срем – Мачва“ и ЈКП „Регионална депонија Пирот“. Потписивању су присуствовали директор регионалне канцеларије Француске агенције за развој (АФД) за Западни Балкан Доминик Отберг и градоначелници Сремске Митровице и Пирота.
Министарка је подсетила да се увелико ради на пројектима из прве фазе за коју су раније потписани уговори, а која обухвата регионалне центре у Ужицу, Новој Вароши, Ваљеву и Сомбору.
– Изградња регионалних и рециклажних центара широм Србије говори о нашој озбиљности у намери да градимо зелену инфраструктуру и тиме мењамо еколошку слику Србије набоље, зарад чистије и здравије будућности. Бенефити ових пројекта су вишеструки, јер ћемо њиховом реализацијом унапредити квалитет животне средине, поправити квалитет живота и повећати проценат рециклаже у нашој земљи, чему и тежимо. На тај начин поштујемо принципе циркуларне економије и пре свега обавезе из Зелене агенде којој смо изузетно посвећени – рекла је Вујовић.
Министарка је захвалила потпредседнику ЕБРД и његовом тиму на доброј сарадњи и ефикасности у реализацији капиталног пројекта замене котлова у крагујевачкој топлани и изразила наду да ће истом брзином бити реализован и пројекат изградње инфраструктуре за управљање отпадом широм Србије.
Потпредседник Европске банке за обнову и развој Алан Пију је истакао да је модернизација еколошке и зелене инфраструктуре један од главних приоритета ЕБРД у регионима у којима инвестира.
– Заједно са пројектом изградње новог регионалног система за управљање отпадом у Винчи, који ЕБРД такође подржава, овај пројекат означава нову прекретницу за инфраструктуру управљања отпадом у Србији и сектор животне средине. Додатна корист пројекта је што ће допринети у изградњи капацитета и знања потребних да се Србија приближи стандардима ЕУ у овој области – рекао је Пију.
Директор регионалне канцеларије АФД за Западни Балкан Доминик Отберг изјавио је да ће овај пројекат донети конкретне резултате у смислу ефикаснијег управљања отпадом, бољег стања животне средине и квалитетнијег живота грађана.
– Пројекат је резултат вишегодишњег ангажовања Француске агенције за развој која подржава Србију у постизању кључних реформи које се односе на одрживи зелени развој. У склопу ове иницијативе, наставићемо интензивно да инвестирамо у кључне пројекте у Србији и региону – рекао је Отберг.
Вујовић са делегацијом ЦЕБ-а: Изградњом пречистача отпадних вода чувамо реке за будуће нараштаје
Вујовић је обавестила представнике ЦЕБ-а да се у претходном периоду интензивно радило на ревизији пројектно-техничке документације, а циљ је да се пројектују постројења која ће радити у пуном капацитету. Према њеним речима, ускоро ће почети и радови на терену.
– У овом моменту кренули смо са реализацијом пројекта у Горњем Милановцу, где је у току тендер за одабир извођача за изградњу канализационе мреже. Кад изградимо недостајућу канализацију, изградићемо и пречистач отпадних вода у овој општини. То је само први корак, а већ на јесен ове године, расписаћемо тендере за извођаче, за изградњу првих осам постројења у исто толико градова и општина. Хвала делегацији ЦЕБ-а на конструктивном разговору. За нас су пројекти изградње пречистача отпадних вода од великог значаја, јер ће ова постројења у великој мери унапредити квалитет воде у нашим рекама, а тиме и квалитет живота грађана – рекла је Вујовић.
Вујовић је истакла да ће се постројења за пречишћавање отпадних вода градити широм Србије, делом кроз Министарство заштите животне средине из кредитне линије ЦЕБ-а, а делом кроз пројекте других министарстава.
– Влада Републике Србије ће кроз Министарство заштите животне средине, али и Министарство грађевинарства, саобрађаја и инфраструкуре изградити у наредне четири године више од 60 постројења за прераду отпадних вода. Изградња зелене инфраструктуре је огроман подухват, али одлучни смо у намери да завршимо велики посао који смо започели, јер је то најбољи начин да сачувамо наше реке за будуће нараштаје – рекла је Вујовић.
Вујовић: Србија има јасан правац и визију у области заштите животне средине
Вујовић је на Калемегдану отворила манифестацију поводом обележавања Светског дана заштите животне средине, на којој су се обратили и шеф Делегације ЕУ у Србији Емануел Жиофре, в.д. сталног представника УНДП у Србији Анас Карман, потпредседница Владе Зорана Михајловић, министарка Јадранка Јоксимовић, као и саветник за циркуларну економију ПКС Радман Шелић.
Министарка Вујовић је нагласила да је чиста и здрава животна средина од суштинске важности за будућност, а стратешки пут Србије придруживање ЕУ.

– Отварањем Кластера 4 и Поглавља 27, које се односи на животну средину и климатске промене, потврдили смо нашу решеност за усклађивањем са свим стандардима ЕУ. Приоритети којима смо посвећени односе се на побољшање квалитета ваздуха, унапређење система управљања отпадом и отпадним водама, као и на борбу против климатских промена. Само повећање буџета нашег Министарства за близу 90 одсто у односу на 2020. годину јасно показује да је улагање у заштиту животне средине приоритет и да ће се у наредном периоду реализовати значајни инфраструктурни пројекти, који ће унапредити еколошку слику наше земље – рекла је Вујовић.
Министарка је истакла да се у готово свакој локалној самоуправи у Србији тренутно реализују зелени пројекти, међу којима су и пројекти за правилан третман отпадних вода, али и пројекти за правилно управљање комуналним отпадом. То ће се, додала је, позитивно одразити на квалитет животне средине, али и на квалитет живота грађана.

– Велики одзив локалних самоуправа на наше јавне конкурсе за замену котлова у јавним установима и домаћинствима, пошумљавање и заштиту земљишта, говори у прилог томе да свест о заштити животне средине и квалитету ваздуха на локалном нивоу значајно расте и да смо одлучни на свим нивоима да радимо на побољшању животне средине – рекла је Вујовић.
Министарка је навела да ће од постојећих 3.500 дивљих депонија у Србији до септембра бити уклоњено 700 депонија. Она је додала да држава системски ради и на решавању питања историјског отпада у складу са европским стандардима, као и да ће у наредне две године на тај вишедеценијски проблем коначно бити стављена тачка.
-Све ове активности су потврда да Србија има јасан правац и визију у области животне средине, али је изузетно важно да радимо и на подизању свести грађана да само удруженим снагама можемо да осигурамо чистију будућност – рекла је Вујовић.

Обраћајући се присутнима, Вујовић је честитала Дан заштите животне средине и захвалила ЕУ партнерима на финансијској, стручној и оперативној подршци коју пружају Србији, уз позив грађанима да чувају животну средину.
Обележавање Европске зелене недеље у Србији отпочело је имплементацијом Пројекта одвајања отпада у домаћинствима у четири региона, односно 17 градова и општина, с циљем повећања стопе рециклаже. Данашња мнифестација у Београду, поводом Светског дана заштите животне средине, уједно је и завршни догађај у оквиру овогодишње Европске зелене недеље.