На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја II (друге) категорије, као Споменик природе „Одоровско поље” (у даљем тексту: СП „Одоровско поље”).
СП „Одоровско поље” налази се у југоисточној Србији у оквиру Карпато-балканског планинског система, односно дела сложеног планинског система Старе планине који се са планином Видлич издваја као Задбалкан и обухвата површину од 1263 ha 29 a 04 m2. Налази се на територији општине Димитровград (КО Височки Одоровци, КО Смиловци, КО Гуленовци, КО Протопопинци, КО Петрлаш). Према структури површина катастарских општина по власништву, површине у заштићеном подручју су у државном власништву (45,96%), у приватном власништву (53,67%) и у другим облицима својине (0,37%). На подручју СП „Одоровско поље” установљавају се режими заштите II и III степена (II степен обухвата 198 ha 18 a 88 m2 и III степен обухвата 1065 ha 10 a 16 m2).
Темељну вредност СП „Одоровско поље” представља равничарски део поља као редак пример поља у карсту Србије, у коме је одвојена нормална и карстна циркулација, са карактеристичним алогеним приливом вода на карст. Сложени систем карстне и површинске циркулације у оквиру понорнице Блато (Одоровска река) представља посебну вредност Одоровског поља, док само поље са околним карстом Тепоша и Козарице чини генетско јединство предела као једног од старијих карстних терена у Србији. Посебан значај и једну од вредности Одоровском пољу дају вештачки успостављене акумулације тзв. Смиловска језера, која представљају станиште бројних биљних и животињских врста од значаја за заштиту. Обални део Смиловских језера обилује присуством мочварних заједница биљака, од којих су поједине заједнице, односно типови станишта, од националног значаја за заштиту у складу са законском регулативом. То су станишта копнених тршћака и рогозишта, вишегодишњих амфибијских обалних заједница, обалних средње високих траволиких заједница и обалних тршћака и заједница других високих хелофита. На подручју које се предлаже за заштиту регистровано је 132 биљне врсте (неке од значајнијих су орхидеје: салеп или каћун (Anacamptis morio), мочварни каћун (Anacamptis palustris), мачково ухо (Ophrys scolopax subsp. cornuta), смрдљиви каћунак (Anacamptis coriophora) и медени каћунак (Neotinea ustulata). Евидентиране су 24 врсте вилинских коњица и 118 врста дневних лептира. Као најзначајнији се издвајају пегави зелени коњић (Somatochlora flavomaculata) – ретка врста за подручје Србије, као и краљев плашт (Nymphalis anthiopa) – строго заштићена дивља врста. У Смиловским језерима евидентирано је укупно 15 врста риба, међу којима седам врста представља заштићене дивље врсте риба на националном нивоу: двопругаста уклија (Alburnoides bipunctatus), сом (Silurus glanis), шаран (Cyprinus carpio), деверика (Abramis brama), гргеч (Perca fluviatilis), клен (Squalius cephalus) и штука (Esox lucius). У групи водоземаца и гмизаваца забележене су укупно 23 врсте (10 врста водоземаца и 13 врста гмизаваца) међу којима и дугоноги мрмољак (Triturus ivanbureschi). Евидентирано је 113 врста птица. Врсте еја мочварица (Circus aeruginosus), ћубасти гњурац (Podiceps cristatus) и прдавац (Crex crex) представљају неке од најзначајнијих. У групи сисара, подручје Одоровског поља стално и повремено насељавају 22 врстe сисара. Шарени твор (Vormela peregusna) и видра (Lutra lutra), строго заштићене дивље врсте, истичу се као најзначајније.
Према класификацији Светске уније за заштиту природе (IUCN) Споменик природе „Одоровско поље” сврстан је у Категорију III – Споменик природе или природно обележје. Међународни статус подручја: Одабрано подручје за дневне лептире (PBA – Prime Butterfly Area) – „Димитровград” и Међународно значајно подручје за птице (IBA – Important Bird Area) – „Горњски Висок и Видлич”.
Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, бр. 97/15), Споменик природе „Одоровско поље” сврстава се у II (другу) категорију као заштићено подручје покрајинског/регионалног односно великог значаја.
Завод за заштиту природе Србије доставио је 3. августа 2026. године Студију заштите Споменик природе „Одоровско поље” Министарству заштите животне средине, као надлежном органу.
Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе. Извод из студије и карту подручја можете преузети ОВДЕ