Одбор за заштиту животне средине Народне скупштине, на 26. седници одржаној 13. јануара 2020. године којој је председавала Маја Гојковић, председник Народне скупштине и Одбора за заштиту животне средине, размотрио је и дао позитивно мишљење на Преговарачку позицију Републике Србије за Међувладину конференцију о приступању Републике Србије Европској унији за поглавље 27 – Животна средина и климатске промене.

„Преговарачка позиција за Поглавље 27 је веома комплексан документ на чијој изради се радило више од две године, а било је укључено 28 институција и око 150 људи. Током израде, Преговарачка позиција је комуницирана са свим заинтересованим странама, и то представницима локалних самоуправа, индустрије и невладиних организација“, истакао је министар заштите животне средине Горан Триван.

„Такође, Преговарачка позиција је прошла само два круга неформалних консултација са Европском комисијом, и том приликом Европска комисија је показала велико задовољство у вези са спремношћу Србије за ово поглавље. При том, Србија је једина земља у региону која није добила услове за отварање Поглавља 27. Осим текста Преговарачке позиције, која детаљно описује статус и планове имплементације, поменути документ садржи и 14 стратешких докумената и то: Специфичне планове имплементације за прописе из области управљања отпадом и водама који захтевају велика финансијска улагања, Специфични план имплементације за Директиву о индустријским емисијама, Вишегодишњи инвестициони и финансијски план, Акциони план за развој административних капацитета и Образложење захтева за измену биогеографских региона на територији Републике Србије, као и образложење захтева за изменом Анекса Директиве ЕУ о стаништима и птицама, представљеним кроз анексе који образлажу прелазне периоде за сваки од ЕУ прописа који у наредном периоду за имплементацију захтевају велика финансијска улагања.

Високи трошкови и ограничено расположиво финансирање, што се углавном односи на јавни сектор, главни су разлози прелазних периода за већину директива за управљање отпадом и водама. Улагања у сектор вода и сектор отпада могу достићи око 7,5 милијарди евра. Предвиђено је да се такве инвестиције финансирају из фондова ЕУ (64%), државног (18%) и локалног (4%) буџета и фондова и зајмова (14%). Такође се предвиђа да ће приватни сектор допринети финансирању пројеката, нарочито у сектору управљања отпадом. Директива о индустријским емисијама (ДИЕ) подразумева високе финансијске захтеве углавном за приватни сектор. Од укупно 227 постројења из Анекса I Директиве о индустријским емисијама које тренутно постоје у Србији, продужени период имплементације је потребан за 68 постројења, укључујући 19 постројења која тренутно не раде јер су из финансијских разлога под посебном управом. Укупан износ инвестиција потребан за та постројења за постизање потпуне усклађености са Директивом о индустријским емисијама је око 1,3 милијарде евра.

Преговарачка група и Министарство заштите животне средине су у оквиру Акционог плана за развој административних капацитета у области животне средине идентификовали потребу запошљавања око 1450 радника у свим институцијама на свим нивоима које се баве животном средином.

Након реалног увида у стање у овој области, идентификовано је 19 прописа ЕУ за које је потребно тражити прелазни период, имајући у виду управо високе трошкове спровођења, додатно време да се систем успостави као и неопходност јачања административних капацитета. Свесни смо да је то наша потреба и да је то много више и захтевније него што су остале земље добиле, али смо исто тако свесни ситуације у којој се наша привреда и друштво налазе.

Преговарачка група је имала задатак да идентификује потребне прелазне периоде и да образложи потребе управо кроз поменута документа што је и урађено а на преговараче у овој области ће у наредном периоду „пасти терет“ самих преговора и постизања договора око предложених потреба.

Преговарачка група и Министарство заштите животне средине како водећа институција су показали да имају стратешку визију у овој области и да тачно знају који се кораци од Србије очекују како би се у наредном периоду побољшало стање у животној средини и у крајњој линији испунили захтеви Европске уније у овом поглављу. Овај рад је примећен и високо оцењен и у Европској унији и у земљама донаторима, поготово у Шведској, која је значајно помагала и даље помаже у раду, као највећи билатерални донатор у области животне средине.

Биће нам задовољство да своје искуство поделимо са суседима, како што смо и ми лекције учили од земаља које су већ приступиле Европској унији,“ нагласио је министар Триван и додао да су припрема за преговоре и развој Преговарачке позиције неопходан део процеса придруживања ЕУ али не и крајњи циљ.

Најважније је то што користећи регулаторно искуство из ЕУ можемо боље да управљамо разним еколошким проблемима овде у Србији. ЕУ је развила низ алата за обезбеђивање доброг квалитета ваздуха, чистих вода, високу стопу рециклаже отпада и управљање индустријским загађењем. Србија се сусреће са проблемом квалитета ваздуха у Београду и другим градовима. Сви желимо – али овде нема краткорочних решења – да што пре променимо ситуацију. Морамо унапредити постојеће системе надгледања који ће омогућити бољу процену стања и утицаја на квалитет ваздуха. Морамо тежити чистијем транспорту, мање загађујућим индустријама, кориштењу горива високог квалитета, промени понашања и одрживим системима грејања домаћинстава. ЕУ је развила системе захтева – од праћења до управљања квалитетом ваздуха кроз различите инструменте и желимо да убрзамо њихову примену.

Управо на овај начин Преговарачка позиција добија примену и у пракси и обезбеђује боље животне услове наших грађана.

Приступање ЕУ пружа добру прилику за Србију да побољша стандарде заштите животне средине који су од суштинског значаја за побољшани квалитет живота грађана Србије и убрзавањем процеса преговора тежимо остваривању тих циљева.

Активности које имају за циљ постизање еколошких стандарда ЕУ одражавају амбицију Србије да животна средина гарантује здравље, сигурност и бољи квалитет живота њених грађана, јер загађење има озбиљне здравствене последице. Спровођење ЕУ регулативе и Поглавље 27 имају за циљ да заштите грађане од еколошких ризика по здравље,“ закључио је министар Триван.