Преузми клип овде.
Преузми банер овде.

Паљење стрњике које се још увек примењује у Србији као недозвољен начин уклањања жетвених остатака са њива, представља висок безбедносни ризик и носи вишеструке штетне последице, због чега Министарство заштите животне средине, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, и Министарство унутрашњих послова, уз подршку Глобалног фонда за животну средину – ГЕФ и Програма Уједињених нација за развој – УНДП, реализују кампању широм Србије са апелом да се НЕ ПАЛИ СТРЊИКА.

Лоша пракса паљења стрњике као застарелог начина уклањања жетвених остатака представља велики ризик по живот и здравље грађана и имовину, наноси велике штете пољопривреди, животној средини и природи. Током 2019. године у Србији eвидентирано је близу 19.000 пожара на отвореном простору. Највише је горело ниско растиње, али у пожарима су страдале и шуме, ливаде, воћњаци, житарице и виногради. У пожарима на отвореном само у 2019. години је 14 грађана изгубило живот, повређено 40 и спасено троје грађана.

Паљењем стрњике наноси се штета у пољопривреди, јер се високим температурама пожара уништавају корисни микроорганизми у горњим слојевима земљишта и смањује његова плодност, а такође се смањује садржај хумуса у земљишту и уништава целокупан азот који је потребно накнадно надоместити ђубрењем. Загревањем земљишта при паљењу сламе изгори, зависно о садржају хумуса у земљишту и до 3 тоне хумуса по хектару, а за стварање 1 cm хумуса потребно је 100 година, док се паљењем неповратно изгуби, односно враћа у атмосферу, око 6 kg азота по тони сламе.

Спаљивањем стрњике не смањује се само квалитет земљишта, већ се пожар неретко прошири на околину уништавајући читаве екосистеме, угрожавајући ловну дивљач, дивље биљне и животињске врсте, девастирајући заштићена подручја.

Загађење ваздуха и емитовање веће количине угљен диоксида који је у највећој мери узрочник ефекта стаклене баште утиче на климатске промене, због којих су све чешће екстремне временске непогоде, које неповољно утичу на пољопривредну делатност. С друге стране, трендови више просечне температуре ваздуха утичу и на већи ризик од пожара, који постају све деструктивнији.

За престанак ове законом забрањене праксе која се квалификује као кривично дело, и за који су предвиђене високе новчане казне, потребно је и јачање свести грађана о њиховим штетним последицама.

У оквиру овогодишње кампање, данас је у Сремској Митровици реализована прва од пет радионица кроз организациону мрежу Пољопривредне саветодавне и стручне службе Републике Србије које ће бити реализоване током ове недеље. У оквиру кампање „Не пали стрњику!“ која има за циљ да у јавности пробуди свест о томе да је спаљивање стрњике вишеструко штетно, и да се ова пракса мора искоренити, истовремено ће бити промовисана добра решења за збрињавања жетвених остатака, која су ефикасна и није их тешко применити.