На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја I категорије, као Специјални резерват природе „Увац”.

Први акт о заштити Специјалног резервата природе Увац, донет је 1995. године са површином од 2.717,00 хектара, 2006. године, Влада РС доноси Уредбу о заштити Специјалног резервата природе Увац, којом је обухваћен слив реке Увац и већ заштићено подручје, узводно од профила бране водоакумулације „Радоиња”, укупне површине 7.543 ha, са утврђеним режимом заштите II степена на целокупној територији.

Након ревизије овог подручја, 2023.године донета је нова Уредба о проглашењу Специјалног резервата природе „Увацˮ, објављена у Службеном гласнику РС број 27/23 којом је повећана површина под заштитом и износи 11.746,19 ha и успостављени су режими заштите I, II и III степена.

Управљач заштићеног подручја СРП Увац, доставио је иницијативу за измену и корекцију граница, и указао на потребу да се прецизно дефинише употреба пловила, односно да се изврши категоризација пловила. У складу са тим Завод за заштиту природе Србије, покренуо је поступак новог вредновања заштићеног подручја и дефинисања граница СРП Увац и дана 23.јануара 2023. године, доставио Студију заштите Специјални резерват природе „Увац”, Министаству заштите животне средине, као надлежном органу.

Специјални резерват природе „Увац”, налази се у југозападној Србији, планинској области Динарске висије у оквиру Старовлашко-рашке групе планина или области која се са Пештерском висоравни често назива и „кровом Србије”. Увац је десна притока Лима у оквиру Дринског слива и своју долину усеца по генерално северозападном правцу од Сјеничке котлине ка долини Лима. У оквиру долине Увца формиране су три вештачке акумулације – Радоињско, Златарско и Увачко (Сјеничко) језеро.

Природне и предеоне вредности заштићеног подручја резултат су комплексног утицаја физичко-географских чинилаца, климатских прилика, али и тектонских и геоморфолошких особености. Наведени чиниоци, уз присуство једне од најређих врста лешинара код нас белоглавог супа (Gyps fulvus) овом су подручју дали посебност која га издваја од суседних крајева Србије.

Воде Увца представљају темељну вредност и окосницу заштићеног подручја. Својом огромном ерозивном снагом изградиле су изузетну кањонску долину у моћним карбонатним стенама. Из тог разлога ток Увца је преграђен бранама које су формирале три акумулациона језера Увачко (Сјеничко), Златарско и Радоињско.

Нова Варош обухвата катастарке општине Радоиња, Негбина, Вранеша, Бурађа, Амзићи, Ојковица, Трудово, Тиква, Вилови, Дебеља, Горње Трудово, Штитково, Божетићи, Комарани, Акмачићи, Радијевићи, Буковик и Мишевићи. Сјеница обухвата катастарске општине Урсуле, Горње Лопиже, Доње Лопиже, Доње Горачиће Дружниће, Крстац, Чедово и Кладница.

Укупна површина заштићеног подручја износи 11.845 ha, са издвојеним режимима заштите I, II и III степена, у складу са природним и створеним вредностима, антропогеним утицајима, потребним мерама за спровођење заштите и очувања, као и могућностима коришћења и развоја.

Према подацима Републичког геодетског завода 5.563 hа (46,96%) површине заштићеног подручја налази се у државном, 4.598 hа (38,82%) у приватном, 1.678 hа (14,17%) у јавном и 6 hа (0,05%) у мешовитом власништву.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) за Специјални резерват природе „Увацˮ, утврђена је I категорија – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.

Подручје обухваћено границама Специјалног резервата природе „Увац” налази се на листи „Важних станишта птица у Европи” (Important Bird Areas in Europe, BirdLife 2000) под називом „Увац-Милешевка” (YU 21 SE), а у оквиру Emerald мреже носи класификациони код RS0000025.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе природе.