Јавне консултације о Нацрту закона о одговорности за штету према животној средини

5. новембар 2019. године

Крагујевац

 

ИЗВЕШТАЈ

Поводом Нацрта закона о одговорности за штету према животној средини, дана 5.11.2019. године, у сарадњи Министарства заштите животне средине Републике Србије, Мисије ОЕБС-а у Србији и Архус центра Крагујевац, у Крагујевцу, одржане су Јавне консултације.

Коментари са консултативног састанка

Сретен Ђорђевић, адвокат:

Овај закон није инструмент накнаде штете у смислу грађанско процесног права, не ради се о накнади штете, већ је реч о штети према животној средини. Требало би разграничити ова два појма, обзиром да често долази до „замене теза”.

Проф. др Снежана Пешић, Приридно математички факултет Крагујевац:

Одређени термини у оквиру овог закона нису адекватно дефинисани. Када је реч о члану 4, став 3. у оквиру „заштићених врста и природних станишта” нису обухваћена и полуприродна станишта, те се на тај начин искључује из примене овог закона велики део територије АП Војводине. Потребно је дати прецизну дефиницију природног станишта. Послаћу вам мој предлог дефиниције. Члан 4. став 1. мора се прецизно дефинисати да ли се мисли : „под земљом или земљиштем”. Члан 5. не обухвата земљиште.

Сретен Ђорђевић, адвокат:

Питање доборовољног осигурања оператера (компанија) треба да буде решено. Осигуравајућа друштва још немају понуду оваквог производа. Од премија осигурања може се формирати фонд, који би се користио за отклањање директне штете. Уколико се остави могућност добровољног осигурања, не би се располагало довољном количином средстава.

Проф. др Снежана Пешић, Приридно математички факултет Крагујевац:

Када је реч о терминима, мора се направити дистинкција, обзиром да може доћи до нејасноћа. Нејасан је сам назив закона, „штета према”, чини се неадекватним, обзиром да штета може бити нанета или не. „Штеточина” се не може назвати „оператером”у српском језику оператер има другачије значење. Не може се терминологија са енглеског пуко преводити на српски језик, притом не водећи рачуна о смислу.

Сретен Радоњић, Општинска управа Лучани:

Било је нејасноћа поводом разлога због којих овим законом није обухваћено загађење ваздуха.

Весна Алексић, инспектор за заштиту животне средине Аранђеловац:

Локалне самоуправе треба да формирају одељења за заштиту животне средине. Недовољан број запослених се бави овим пословима, чак имају и друге обавезе. Постоји велики проблем са нестручним кадровима. Потребно је ојачати капацитете у локалним самоуправама.

Лидија Алексић, Општинска управа Петровац на Млави:

Постоји страх да је у питању закон који се неће примењивати.

Од чега ће зависити примена закона, зна ли се методологија утврђивања штете? Којим актом ће се утврдити методологија?

Казне за прекршаје су мале, обзиром на штету која може да настане.

Сретен Ђорђевић, адвокат:

Нема повратних информација поводом предузетих мера, поводом захтева за покретање прекршајног поступка. Ниједна пресуда није донета по прекршајној пријави, за штету према животној средини.

Марина Спасојевић, Општина управа Лапово:

Потребне су корените промене на локалу. Приликом отварања привредних субјеката, услови који морају бити испуњени у интересу животне средине треба да буду строжији.

 Невена Обрадовић, Општинска управа Горњи Милановац:

Постоји велики проблем са локалним оператерима, који држе велике количине опасног отпада за који немају дозволе. Локални инсепктори имају такође проблеме са оператерима у чије поседе не могу ући, како би извршили надзор.

Поставља се питање границе великих штета?

Милена Вулић, Општинаска управа Јагодина:

У локалним самоуправа, посао треба организовати тако да се у оквиру једне позиције обавља само једна врста посла. Нпр. Инспектор треба да обавља само послове које његова позиција захтева, услед пренатрпаности секундарним пословима инспектори у локалним заједницама не могу да обаве ни редовни надзор.

Невена Обрадовић, Општинска управа Горњи Милановац:

У локалним заједницама, старосна граница је 56 година, нема младог кадра који би се обучавао за ове послове. Такође, државни службеници нису мотивисани за рад услед јако ниских плата и великог притисака које трпе.

Мирјана Кукић, Општинска управа Лучани:

Да ли је овим законом обухваћена наменска индустрија? Наменска индустрија има и своју комерцијалну страну, коју не треба занемарити.

Ивана Ненадић, Енергетика а.д. у реструктуирању Крагујевац:

Поставља се питање превентивних мера које би могле да буду обухваћене законом, чињеница је да постоје мере ремедијације, али превенитива је такође потребна.

Невена Обрадовић, Општинска управа Горњи Милановац:

Да ли постоји намера да се повећа капацитет Управе за инспекцијске послове? Обзиром да је велики притисак на локалу, а премали је број запослених.

Са друге стране уколико се све усредсреди на Републичког инспектора, постоји бојазан да ће доћи до концентрисања великог обима посла у једном центру, те неће бити ажурности.

Проф. др Снежана Бранковић, Прирoдно математички факултет Крагујевац:

Радна група која је учествовала у писању Нацрта закона садржала је само 4 биолога, како би се закон приближио реалном стању стварi потребно је укључити већи број биолога и еколога.