Поводом Нацрта закона о одговорности за штету према животној средини, у сарадњи Министарства заштите животне средине Републике Србије, Мисије ОЕБС-а у Србији, Архус центра Јужне и Источне Србије и Нишавског управног округа одржане су Јавне консултације. Састанку су, поред пројектног тима Архус центра Јужне и Источне Србије, представника Мисије ОЕБС-а у Србији и Министарства заштите животне средине присуствовали и представници Нишавског управног округа, Града Ниша, Факултета заштите на раду Универзитета у Нишу, јавних предузећа и невладиног сектора.
Састанак је одржан у петак 8. новембра 2019. године, у сали Нишавског управног округа у Нишу.
Госпођа Соња Поповић, менаџерка Архус центра Јужне и Источне Србије је пожелела добродошлицу присутнима и напоменула да је Нацрт закона урађен на основу европске директиве и да поштује принцип „загађивач плаћа”.
Господин Братислав Вучковић, члан градског већа града Ниша је пренео подршку и поздраве градоначелника Ниша господина Булатовића и председнице Нишавског управног округа госпође Сотировски. Истакао је да је Град Ниш као и он лично увек заинтересован за питања која се тичу животне средине.
У уводној речи је госпођа Оливера Зуровац- Кузман, представница Мисије ОЕБС-а у Србији, изразила задовољство што постоји велико интересовање да се сви укључе и дају допринос изради новог закона. Обавестила је скуп да је ово други циклус сарадње Министарства и Мреже Архус центара, те да је до сада организовано 12 јавних расправа чија су тема били четири закона. Истакла је и да је госпођа Соња Поповић била предавач на скупу ОЕБС-а где је представила рад Мреже Архус центара Србије и била запажена говорница.
Госпођа Соња Поповић је додала да је Мрежа Архус центара Србије мост комуникације између грађана, државе и локалне самоуправе и да јој је драго да је то препознато.
Госпођа Јелена Калајџић представница Нишавског управног округа је поздравила скуп и пожелела окупљенима успешан рад.
Госпођа Тина Јањатовић, председница Радне групе за израду Нацрта закона о одговорности за штету према животној средини из Министарства заштите животне средине, је говорила о Нацрту закона о одговорности за штету према животној средини. Истакла је да је циљ консултација да се сви заинтересовани укључе у припрему текста закона и да је ово је један од добрих начина, пре него што отпочне званична јавна расправа, да се сагледа то шта јавност мисли о Нацрту овог закона како би могли да формулишу најбоља могућа решења. Нагласила је да је Нацрт закона конкретна примена принципа „загађивач плаћа” што значи да, уколико се нанесе штета према животној средини, иста треба да се надокнади од стране загађивача. Ово је и кључна новина коју доноси Нацрт закона о одговорности за штету према животној средини што је и тема јавних консултација до сада одржаних у Београду, Новом Саду, Суботици и Крагујевцу. Након тога је одржала презентацију Нацрта закона о одговорности за штету према животној средини.
Господин Мирко Поповић, самостални консултант је извршио стручну анализу одредаба Нацрта закона о одговорности за штету према животној средини. Дао је и предлоге за допуну Нацрта закона и то:
– да се прецизније дефинишу рокови;
– да се дају већа овлашћења инспекцијама;
– боље дефинисати поступак код хитних мера, јер сада оператер процењује да ли постоји непосредна опасност;
– да се у Нацрт закона имплементира Закон о процени утицаја према животној средини;
– да се обавештавање јавности врши преко веб сајта Министарства, формирањем регистра.
Госпођа Ивана Крстић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине града Ниша је дала осврт на предложен закон. Дала је и предлоге за допуну Нацрта закона и то:
– да се дефинише начин на који ће оператер да обавести локалну заједницу на чијој је територији настала штета;
– да се остави могућност локалним управама које имају капацитета да буду надлежни за спровођење новог закона.
Уследила је веома плодна дискусија свих присутних. Имајући у виду да је састанак био интерактивног карактера, добијене су корисне сугестије и дијалог свих заинтересованих страна је започет.
Господин Саша Бранковић, представник Завода за заштиту природе је предложио допуне закона и то:
– у члану 5. тачка 7. уместо извлачење и изузимање воде да стоји захватање воде јер је то боља дефиниција;
– члан 28. који говори о вршењу инспекцијског надзора треба проширити и додати да инспектор треба да ангажује акредитовану институцију да изврши узорковање, ово је посебно везано за воду.
Господин Слободан Милутиновић, професор Факултета заштите на раду Универзитета у Нишу је похвалио доношење закона али је приметио да је он прилагођенији за загађиваче. Истакао је да је методологију процене штете потребно додатно разрадити и потребно је да се стави обавезујућа тачка за велике оператере (ЕПС, Колубара). Сматра да је потребно оснажити инспекцијске службе у оквиру Министарства и да је такође битно оставити могућност локалним самоуправама да се укључе.
Господин Небојша Ранчић, представник удружења Медији и реформ центар Ниш је похвалио Архус центар Јужне и Источне Србије и прилику да и удружења допринесу процесу израде закона. Предложио је да је потребно у нови закон имплементирати и:
– у оквиру обухвата штете треба да се уврсти ерозија, јер се њоме штета увећава;
– ојачати позицију надлежног органа и успоставити кривично правни поступак.
Господин Дејан Васовић, професор Факултета заштите на раду Универзитета у Нишу сматра да закон треба да садржи и следеће:
– у уводном делу додати дефиницију животне средине;
– дефинисати референтно стање животне средине на основу кога ће се вршити упоређење и констатовање штете;
– да се омогући локалној самоуправи да се прогласи надлежном спровођење овог закона, уколико то не учини надлежно ће бити искључиво Министарство заштите животне средине;
– треба што пре урадити методологију процене штете и пратеће уредбе да би закон био применљив;
– предложити олакшице оператерима који имају имплементиране стандард ИСО 14001 и слично.