Beograd, 10. oktobar 2019Najbolje prakse i rešenja za razvoj klimatski pametnih gradova širom Evrope predstavljena su danas na događaju “Građani pokreću grad budućnosti“ u Beogradu, u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF).

Događaj su otvorili ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, šef sektora za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji Ingve Engstrom i stalna predstavnica UNDP u Srbiji Fransin Pikap.

Gospođa Pikap je istakla da gradovi imaju ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena, zbog čega su na nedavno održanom Samitu o klimatskim promenama UN u Njujorku lideri država, predstavnici privatnog sektora i civilnog društva pokrenuli brojne inicijative kako bi gradove transformisali u energetski efikasna, inkluzivna i održiva mesta za život. Na Samitu su mladi preuzeli glavnu reč i poslali poruku da smo mi odgovorni da preduzmemo akciju odmah.

– Više od polovine svetske populacije danas živi u gradovima, a dve trećine će živeti do kraja 2050. godine. Takođe, gradovi proizvode više od 70 odsto gasova sa efektom staklene bašte na svetskom nivou i troše 80 odsto ukupno proizvedene energije. Oni su mesta na kojima se posledice klimatskih promena već osećaju, naročito među najranjivijom populacijom – objasnila je Pikap.

Ona je podsetila na zajedničku inicijativu Ministarstva za zaštitu životne sredine i UNDP-a, koja uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu, podržava inovativna rešenja za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji:

– UNDP u saradnji sa predstavnicima republičkih i lokalnih vlasti u Srbiji radi na tome da globalne i nacionalne klimatske ciljeve prevede u konkretne aktivnosti. Ministarstvo zaštite životne sredine i UNDP već su izabrali pet inovativnih rešenja čija primena će smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji za 500.000 tona, što je isto kao da na površini 145 fudbalskih stadiona nikne šuma. Ova rešenja povećavaju udeo obnovljivih izvora energije, doprinose energetskoj efikasnosti i izgradnji klimatski pametne infrastrukture gradova – navela je Pikap.

O aktivnostima koje je Srbija preduzela na smanjenju štetnih emisija i stvaranju klimatski otpornih urbanih zajednica govorio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

– Ministarstvo radi na uspostavljanju institucionalnog, zakonodavnog i strateškog okvira u borbi protiv klimatskih promena. To podrazumeva usvajanje Nacrta zakona o klimatskim promenama, koji će služiti kao osnova za podsticaj mnogih aktivnosti. Takođe, pripremljen je i Nacrt strategije klimatskih promena sa Akcionim planom, gde će biti utvrđen pravac niskougljeničnog razvoja i put ka smanjenju emisija sa efektom staklene bašte, kroz niz konkretnih mera ublažavanja. Već sada je evidentno da će se naše ambicije smanjenja emisija GHG prema Sporazumu o klimi iz Pariza povećati i dva do tri puta u odnosu na 2015. godinu. Pored toga, u okviru revizije Nacionalno utvrđenih doprinosa, Srbija će detaljno razraditi i aspekt prilagođavanja ključnih privrednih sektora očekivanim promenama klime, prvenstveno u poljoprivredi, upravljanju vodama, šumama ali i prirodnim resursima i zaštiti zdravlja stanovništva – objasnio je ministar Trivan.

On je podsetio da u gradovima u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, živi 60,8 odsto stanovnika i da je tendencija da će se taj procenat povećati, kao i da to utiče na kvalitet života: naselja se šire, smanjuje procenat zelenih površina, povećava broj vozila na ulicama, raste zagađenje vazduha, količina komunalnog otpada i otpadnih voda se takođe povećava, kao i potrošnja energije za grejanje i hlađenje. Sve to utiče na povećanje emisija gasova sa efektom staklene bašte i na intenziviranje uticaja klimatskih promena.

– Stanovništvo gradova je demografski mlađe od stanovnika ostalih naselja, što ga čini pokretačkom snagom na koju moramo računati za razvoj u budućnosti. Mlađe generacije koriste najsavremenije tehnologije od najmlađeg doba i njihova inovativna upotreba se pokazala kao ključna za veće angažovanje u razvoju klimatski otpornih gradova – zaključio je ministar Trivan.

Do kraja godine biće predstavljen Evropski zeleni sporazum koji ima za cilj da se poveća procenat smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) sa postojećih 40 na 55 odsto do 2030. godine, najavio je šef sektora za saradnju Delegacije EU u Srbiji Ingve Engstrom.

– Mere koje budemo preduzimali u oviru ovog sporazuma će biti usmerene na zaštitu biodivreziteta, smanjenje zagađenja i emisija GHG, jačanje cirkularne ekonomije i uvođenje poreskih mera usklađenih sa ovim merama. U Srbiji je EU do sada donirala oko 400 miliona evra za zaštitu životne sredine. Podržavamo usklađivanje zakonodavstva sa onim u EU, kao i izradu novog Zakona o klimi i Klimatske strategije koji bi trebalo da budu usvojeni do nove godine – istakao je Engstrom.

Konkretne mere koje su preduzeli u borbi protiv klimatskih promena i na razvoju održivih gradova predstavili su stručnjaci iz Italije, Bugarske, Finske, Severne Makedonije a u uključenju uživo predstavnici Londona, Maribora, Milana, Helsinkija, Madrida.  Takođe, više od 100 učesnika skupa je imalo priliku da čuje iskustva stručnjaka o inovativnim pristupima, tehničkim rešenjima, novim tehnologijama, otvorenim podacima, cirkularnoj ekonomiji i razvojnim strategijama koji će doprineti stvaranju klimatski pametnih i održivih gradova i opština. Predstavnici javnih i privatnih preduzeća su prikazali realizovana infrastrukturna rešenja za razvoj pametnih gradova.

U okviru ovog događaja održane su i radionice na temu otvorenih podataka i alternativnog načina finansiranja projekata, dok je u parku Manjež održan Sajam ideja, tehnologija i poslovanja.

Događaj je organizovan u okviru petogodišnjeg projekta “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene”, koji razvojem projekata za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte kroz partnerstvo javnog, privatnog i civilnog sektora, doprinosi da lokalne zajednice i gradovi u Srbiji postanu otporniji na klimatske promene. Projekat sprovode Ministarstvo zaštite životne sredine i UNDP, uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF). Partneri na Projektu su Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, Vlada Kraljevine Švedske, Vlada Švajcarske i nacionalni partneri poput Fonda za inovacionu delatnost i Stalne konferencije gradova i opština.