Београд, 10. октобар 2019Најбоље праксе и решења за развој климатски паметних градова широм Европе представљена су данас на догађају “Грађани покрећу град будућности“ у Београду, у организацији Министарства заштите животне средине и Програма Уједињених нација за развој (УНДП), уз подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ).

Догађај су отворили министар заштите животне средине Горан Триван, шеф сектора за сарадњу Делегације Европске уније у Србији Ингве Енгстром и стална представница УНДП у Србији Франсин Пикап.

Госпођа Пикап је истакла да градови имају кључну улогу у борби против климатских промена, због чега су на недавно одржаном Самиту о климатским променама УН у Њујорку лидери држава, представници приватног сектора и цивилног друштва покренули бројне иницијативе како би градове трансформисали у енергетски ефикасна, инклузивна и одржива места за живот. На Самиту су млади преузели главну реч и послали поруку да смо ми одговорни да предузмемо акцију одмах.

– Више од половине светске популације данас живи у градовима, а две трећине ће живети до краја 2050. године. Такође, градови производе више од 70 одсто гасова са ефектом стаклене баште на светском нивоу и троше 80 одсто укупно произведене енергије. Они су места на којима се последице климатских промена већ осећају, нарочито међу најрањивијом популацијом – објаснила је Пикап.

Она је подсетила на заједничку иницијативу Министарства за заштиту животне средине и УНДП-а, која уз подршку Глобалног фонда за животну средину, подржава иновативна решења за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште у Србији:

– УНДП у сарадњи са представницима републичких и локалних власти у Србији ради на томе да глобалне и националне климатске циљеве преведе у конкретне активности. Министарство заштите животне средине и УНДП већ су изабрали пет иновативних решења чија примена ће смањити емисије гасова са ефектом стаклене баште у Србији за 500.000 тона, што је исто као да на површини 145 фудбалских стадиона никне шума. Ова решења повећавају удео обновљивих извора енергије, доприносе енергетској ефикасности и изградњи климатски паметне инфраструктуре градова – навела је Пикап.

О активностима које је Србија предузела на смањењу штетних емисија и стварању климатски отпорних урбаних заједница говорио је министар заштите животне средине Горан Триван.

– Министарство ради на успостављању институционалног, законодавног и стратешког оквира у борби против климатских промена. То подразумева усвајање Нацрта закона о климатским променама, који ће служити као основа за подстицај многих активности. Такође, припремљен је и Нацрт стратегије климатских промена са Акционим планом, где ће бити утврђен правац нискоугљеничног развоја и пут ка смањењу емисија са ефектом стаклене баште, кроз низ конкретних мера ублажавања. Већ сада је евидентно да ће се наше амбиције смањења емисија ГХГ према Споразуму о клими из Париза повећати и два до три пута у односу на 2015. годину. Поред тога, у оквиру ревизије Национално утврђених доприноса, Србија ће детаљно разрадити и аспект прилагођавања кључних привредних сектора очекиваним променама климе, првенствено у пољопривреди, управљању водама, шумама али и природним ресурсима и заштити здравља становништва – објаснио је министар Триван.

Он је подсетио да у градовима у Србији, према подацима Републичког завода за статистику, живи 60,8 одсто становника и да је тенденција да ће се тај проценат повећати, као и да то утиче на квалитет живота: насеља се шире, смањује проценат зелених површина, повећава број возила на улицама, расте загађење ваздуха, количина комуналног отпада и отпадних вода се такође повећава, као и потрошња енергије за грејање и хлађење. Све то утиче на повећање емисија гасова са ефектом стаклене баште и на интензивирање утицаја климатских промена.

– Становништво градова је демографски млађе од становника осталих насеља, што га чини покретачком снагом на коју морамо рачунати за развој у будућности. Млађе генерације користе најсавременије технологије од најмлађег доба и њихова иновативна употреба се показала као кључна за веће ангажовање у развоју климатски отпорних градова – закључио је министар Триван.

До краја године биће представљен Европски зелени споразум који има за циљ да се повећа проценат смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ) са постојећих 40 на 55 одсто до 2030. године, најавио је шеф сектора за сарадњу Делегације ЕУ у Србији Ингве Енгстром.

– Мере које будемо предузимали у овиру овог споразума ће бити усмерене на заштиту биодиврезитета, смањење загађења и емисија ГХГ, јачање циркуларне економије и увођење пореских мера усклађених са овим мерама. У Србији је ЕУ до сада донирала око 400 милиона евра за заштиту животне средине. Подржавамо усклађивање законодавства са оним у ЕУ, као и израду новог Закона о клими и Климатске стратегије који би требало да буду усвојени до нове године – истакао је Енгстром.

Конкретне мере које су предузели у борби против климатских промена и на развоју одрживих градова представили су стручњаци из Италије, Бугарске, Финске, Северне Македоније а у укључењу уживо представници Лондона, Марибора, Милана, Хелсинкија, Мадрида.  Такође, више од 100 учесника скупа је имало прилику да чује искуства стручњака о иновативним приступима, техничким решењима, новим технологијама, отвореним подацима, циркуларној економији и развојним стратегијама који ће допринети стварању климатски паметних и одрживих градова и општина. Представници јавних и приватних предузећа су приказали реализована инфраструктурна решења за развој паметних градова.

У оквиру овог догађаја одржане су и радионице на тему отворених података и алтернативног начина финансирања пројеката, док је у парку Мањеж одржан Сајам идеја, технологија и пословања.

Догађај је организован у оквиру петогодишњег пројекта “Локални развој отпоран на климатске промене”, који развојем пројеката за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште кроз партнерство јавног, приватног и цивилног сектора, доприноси да локалне заједнице и градови у Србији постану отпорнији на климатске промене. Пројекат спроводе Министарство заштите животне средине и УНДП, уз подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ). Партнери на Пројекту су Делегација Европске уније у Републици Србији, Влада Краљевине Шведске, Влада Швајцарске и национални партнери попут Фонда за иновациону делатност и Сталне конференције градова и општина.