Šta su nam zaista donele klimatske promene shvatićemo i doživeti u potpunosti već oko 2050. godine. Kratkoročni uticaj nažalost primetan je i sada kao i proteklih godina. Posledice klimatskih promena već su postale deo naše svakodnevice.

Ove alarmantne vesti ponovljene su i na panelu Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. U južnoj i jugoistočnoj Evropi očekuje se pojačan uticaj klimatskih promena, što zemlje u ovim regionima navodi i primorava da razviju strategije, izgrade mehanizme i obezbede kapacitete za borbu protiv ovih promena i posledica koje izazivaju.

Na ministarskoj konferenciji zemalja jugoistočne Evrope koja je održana u sklopu Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UN KOP23), predstavljeni su zaključci sa sastanka novoosnovane Radne grupe za biološku raznovrsnost (Biodiversity Taskforce – BD TF), čiji su članovi  predstavnici ekonomija jugoistočne Evrope. Istaknuta je važnost podsticanja regionalne saradnje po pitanjima očuvanja biodiverziteta, odnosno zaštite prirodnog okruženja, što je u skladu sa regionalnom strategijom “Jugoistočna Evropa 2020” (Strategija SEE 2020).

Činjenice i nauka svakim danom opominju da globalni biodiverzitet biva sve ugroženiji klimatskim promenama poput globalnog zagrevanja, sve brojnijim poplavama i olujama, sve učestalijim  i dužim periodima suše, smanjenjem šumskih površina, širenjem pustinja i područja sa ispošćenom zemljom. Stručnjak za klimatske promene u Srbiji profesor Vladimir Đurđević u svom istraživanju tumači to  ovako: “Zbog suša 2017. godine izgubili smo 50% poljoprivrednih useva, dok su gubici posle suša 2012. godine izračunati u vrednosti od dva miliona dolara… Već krajem 21. veka, produženi periodi suša u letnjem periodu, odnosno obilne padavine koje prouzrukuju bujične poplave tokom kišnih perioda, postaće uobičajeni scenario u Srbiji i regionu.“

Biološka raznovrsnost održava i odražava prirodnu ravnotežu na Zemlji, a očuvanje prirodnih resursa je pretpostavka opstanka čoveka i života na našoj planeti. Sama priroda i prirodna rešenja, kao što su održavanje zdravih i funkcionalnih ekosistema koji se ponašaju kao prirodni amortizeri (bufer zone), pozitivno utiču na smanjenje rizika od prirodnih katastrofa izazvanih klimatskim promenama.

Boris Erg, direktor Regionalne kancelarije za istočnu Evropu i centralnu Aziju Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN ECARO) objašnjava to ovako: „Na primer, u slučaju poplava, močvare i plavna područja daju prostora rekama da se izlivaju, dok očuvanje prirodne vegetacije stvara vetrozaštitne pojaseve, čuva vlažna staništa, stabilizuje padine te sprečava eroziju i klizišta, i na taj način ublažava poplave. Osim smanjenja nepovoljnih klimatskih uticaja na čovekovo okruženje, ovakav pristup doprinosi i drugim pozitivnim promenama kao što su održavanje kvaliteta pijaće vode i efikasnije upravljanje poljoprivrednim zemljištem. Uspešni primeri primene prirodnih rešenja postoje kako na globlanom tako i na nivou jugoistočne Evrope“.

Delujući kao sekretarijat Radne grupe za biodiverzitet, IUCN ECARO pruža administrativnu podršku i  učestvuje u povezivanju i bržoj primeni mera očuvanja biodiverziteta i zdravih ekosistema predviđenih u Strategiji SEE 2020, koju je izradio Savet za regionalnu saradnju uz podršku Evropske komisije. Osnivanje Radne grupe koja planira da se sastaje dva puta godišnje, podržala je Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju – Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu – projekat biodiverzitet (GIZ/ORF BD), koji finansira Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke.