Povodom Nacrta zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini, u saradnji Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, Misije OEBS-a u Srbiji, Arhus centra Južne i Istočne Srbije i Nišavskog upravnog okruga održane su Javne konsultacije. Sastanku su, pored projektnog tima Arhus centra Južne i Istočne Srbije, predstavnika Misije OEBS-a u Srbiji i Ministarstva zaštite životne sredine prisustvovali i predstavnici Nišavskog upravnog okruga, Grada Niša, Fakulteta zaštite na radu Univerziteta u Nišu, javnih preduzeća i nevladinog sektora.

Sastanak je održan u petak 8. novembra 2019. godine, u sali Nišavskog upravnog okruga u Nišu.

Gospođa Sonja Popović, menadžerka Arhus centra Južne i Istočne Srbije je poželela dobrodošlicu prisutnima i napomenula da je Nacrt zakona urađen na osnovu evropske direktive i da poštuje princip „zagađivač plaća”.

Gospodin Bratislav Vučković, član gradskog veća grada Niša je preneo podršku i pozdrave gradonačelnika Niša gospodina Bulatovića i predsednice Nišavskog upravnog okruga gospođe Sotirovski. Istakao je da je Grad Niš kao i on lično uvek zainteresovan za pitanja koja se tiču životne sredine.

U uvodnoj reči je gospođa Olivera Zurovac- Kuzman, predstavnica Misije OEBS-a u Srbiji, izrazila zadovoljstvo što postoji veliko interesovanje da se svi uključe i daju doprinos izradi novog zakona. Obavestila je skup da je ovo drugi ciklus saradnje Ministarstva i Mreže Arhus centara, te da je do sada organizovano 12 javnih rasprava čija su tema bili četiri zakona. Istakla je i da je gospođa Sonja Popović bila predavač na skupu OEBS-a gde je predstavila rad Mreže Arhus centara Srbije i bila zapažena govornica.

Gospođa Sonja Popović je dodala da je Mreža Arhus centara Srbije most komunikacije između građana, države i lokalne samouprave i da joj je drago da je to prepoznato.

Gospođa Jelena Kalajdžić predstavnica Nišavskog upravnog okruga je pozdravila skup i poželela okupljenima uspešan rad.

Gospođa Tina Janjatović, predsednica Radne grupe za izradu Nacrta zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini iz Ministarstva zaštite životne sredine, je govorila o Nacrtu zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini. Istakla je da je cilj konsultacija da se svi zainteresovani uključe u pripremu teksta zakona i da je ovo je jedan od dobrih načina, pre nego što otpočne zvanična javna rasprava, da se sagleda to šta javnost misli o Nacrtu ovog zakona kako bi mogli da formulišu najbolja moguća rešenja. Naglasila je da je Nacrt zakona konkretna primena principa „zagađivač plaća” što znači da, ukoliko se nanese šteta prema životnoj sredini, ista treba da se nadoknadi od strane zagađivača. Ovo je i ključna novina koju donosi Nacrt zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini što je i tema javnih konsultacija do sada održanih u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Kragujevcu. Nakon toga je održala prezentaciju Nacrta zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini.

Gospodin Mirko Popović, samostalni konsultant je izvršio stručnu analizu odredaba Nacrta zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini. Dao je i predloge za dopunu Nacrta zakona i to:

–           da se preciznije definišu rokovi;

–           da se daju veća ovlašćenja inspekcijama;

–           bolje definisati postupak kod hitnih mera, jer sada operater procenjuje da li postoji neposredna opasnost;

–           da se u Nacrt zakona implementira Zakon o proceni uticaja prema životnoj sredini;

–           da se obaveštavanje javnosti vrši preko veb sajta Ministarstva, formiranjem registra.

Gospođa Ivana Krstić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Niša je dala osvrt na predložen zakon. Dala je i predloge za dopunu Nacrta zakona i to:

–           da se definiše način na koji će operater da obavesti lokalnu zajednicu na čijoj je teritoriji nastala šteta;

–           da se ostavi mogućnost lokalnim upravama koje imaju kapaciteta da budu nadležni za sprovođenje novog zakona.

Usledila je veoma plodna diskusija svih prisutnih. Imajući u vidu da je sastanak bio interaktivnog karaktera, dobijene su korisne sugestije i dijalog svih zainteresovanih strana je započet.

Gospodin Saša Branković, predstavnik Zavoda za zaštitu prirode je predložio dopune zakona i to:

–           u članu 5. tačka 7. umesto izvlačenje i izuzimanje vode da stoji zahvatanje vode jer je to bolja definicija;

–           član 28. koji govori o vršenju inspekcijskog nadzora treba proširiti i dodati da inspektor treba da angažuje akreditovanu instituciju da izvrši uzorkovanje, ovo je posebno vezano za vodu.

Gospodin Slobodan Milutinović, profesor Fakulteta zaštite na radu Univerziteta u Nišu je pohvalio donošenje zakona ali je primetio da je on prilagođeniji za zagađivače. Istakao je da je metodologiju procene štete potrebno dodatno razraditi i potrebno je da se stavi obavezujuća tačka za velike operatere (EPS, Kolubara). Smatra da je potrebno osnažiti inspekcijske službe u okviru Ministarstva i da je takođe bitno ostaviti mogućnost lokalnim samoupravama da se uključe.

Gospodin Nebojša Rančić, predstavnik udruženja Mediji i reform centar Niš je pohvalio Arhus centar Južne i Istočne Srbije i priliku da i udruženja doprinesu procesu izrade zakona. Predložio je da je potrebno u novi zakon implementirati i:

–           u okviru obuhvata štete treba da se uvrsti erozija, jer se njome šteta uvećava;

–           ojačati poziciju nadležnog organa i uspostaviti krivično pravni postupak.

Gospodin Dejan Vasović, profesor Fakulteta zaštite na radu Univerziteta u Nišu smatra da zakon treba da sadrži i sledeće:

–           u uvodnom delu dodati definiciju životne sredine;

–           definisati referentno stanje životne sredine na osnovu koga će se vršiti upoređenje i konstatovanje štete;

–           da se omogući lokalnoj samoupravi da se proglasi nadležnom sprovođenje ovog zakona, ukoliko to ne učini nadležno će biti isključivo Ministarstvo zaštite životne sredine;

–           treba što pre uraditi metodologiju procene štete i prateće uredbe da bi zakon bio primenljiv;

–           predložiti olakšice operaterima koji imaju implementirane standard ISO 14001 i slično.