Климатске промене које ће у наредним годинама нарочито погодити подручје Западног Балкана захтевају заједнички стратешки приступ, предузимање конкретних мера и акција које могу значити не само трошак за државе, већ могућност за развој  заснован на „зеленим“ програмима и пројектима, чуло се између осталог другог дана рада Министарске конференције „Регионалне активности за борбу против климатских промена на Западном Балкану“ на којој је учествовао министар заштите животне средине Републике Србије Горан Триван.

У оквиру Конференције представљени су различити аспекти климатских промена са научног и експертског становишта.  На основу анализа урађених у оквиру „Студије о климатским променама на Западном Балкану“ која је представљена током Конференције, на територији Западног Балкана очекује се повећање просечне температуре од 1.7oC у скоријој будућности, док се до краја века очекује повећање просечне температуре у распону од 1.7oC до 4оC. Такође, утврђено је померање субтропске климе ка северу, што оставља јужне и приобалске пределе топлијим. Повећање температуре имаће за последицу све чешћу појаву екстремних временских услова као што су суше и шумски пожари, које ће донети велике губитке у секторима као што су пољопривреда, шумарство, водопривреда и биодиверзитет. Последице екстремних временских услова одразиће  се на стање живог света, укључујући последице по људско здрављ. Стога је неопходно дефинисање мера прилагођавања на измењене климатске услове и њихово систематско спровођење уз већу повезаност сектора,  не само на националном нивоу, него на нивоу региона, указано је на Конференцији.

Током Конференције представљене су прилике за финансирање пројеката у области климатских промена на Западном Балкану, како за појединачне земље, тако и за цео регион. Декларација о „Заједничкој мапи пута земаља Западног Балакана – Убрзавање приступа финансирању у области климатских промена“ усвојена на Конференцији, представља почетак развијања заједничких пројеката у секторима енергетике, саобраћаја, пољопривреде, шумарства, водопривреде и отпада. Креирање синергије, идентификовање расположивих средстава за финансирање, дефинисање конкретних пројеката и заједнички наступ ка доступним међународним фондовима, представљају пут за заједничку сарадњу земаља Западног Балкана и успешну борбу против климатских промена.

Регион Западног Балкана одликују реални капацитети за заједничку борбу против климатских промена, размену научних знања и иновативних решења за ублажавање климатских промена и прилагођавање измењеним климатским условиа, због чега би требало да развија своју експертизу у области климатских промена и развија сарадњу у  корист грађана читавог подручја.