trivan-za-sajtМинистар заштите животне средине Горан Триван изјавио је у интервјуу листу Политика да сваки „зелени динар“ од такси и накнада мора да буде потрошен на  животну средину и да ће Европска унија то постављати као услов. „Екологија није трошак, него инвестиција за будућност. Послове вредне око 15 милијарди евра, колико нам треба за животну средину, обавиће радници у Србији и бићемо у прилици да отворимо хиљаде нових радних места“, истиче министар Триван.

На констатацију новинара да су у претходних десет и више година извори пијаће воде углавном продати странцима, министар Триван указује да су кривци за то они који су продавали тај ресурс нашег опстанка и да ће се праве последице видети када настане доба несташице воде због климатских промена. „Распорадаја пијаће воде равна је националној катастрофи и мислим да би, колико год је могуће, требало да налазимо начине како то да враћамо“, наглашава министар Триван.

Он каже да су уз пијаћу воду, најважнија глобална питања храна и енергетска обезбеђеност држава, као и еколошка безбедност индустријских капацитета који могу бити злоупотребљени за субверзивне делатности и тероризам. „Зато су екологија и еколошка безбедност добиле најважније место у вођењу политике многих држава. Онај стари “нови светски поредак” замењен је “новим, новим светским поретком”, где армије више нису главно средство принуде, већ еколошки стандарди који су постали главна “батина” у светским односима“, истиче министар Триван.

Он упозорава да нико не може да сачува своју самосталност ако нема ресурсе да буде самоодржив и додаје да Србија то може, јер има ресурсе.

Истичући да је угаљ наш најважнији ресурс и да готово читава Србија, од Београда до Драгаша, “лежи” на овом ресуру, он подсећа да у енергетском билансу угаљ учествује са чак 99 процената. „Немамо избора, него да се ослонимо на угаљ, али ми еколози опомињемо да је то један од најпрљавијих енергената“, наглашава министар Триван и додаје да су нам потребне нове технологије, попут такозване ТРИГ технологије којом се из угља производи гас. Он поручује да је потребно пронаћи начин да нам угаљ не прља животну средину и да је гас као енергент вишеструко мањи загађивач.