Заштита од јонизујућих зрачења

Најчешћа пиитања и одговори из области заштите од јонизујућих зрачења

  • Којим законом је уређено коришћење извора јонизујућих зрачења у медицини (рендген дијагностика, стоматологија, радиотерапија и нуклеарна медицина), индустрији, научно-истарживачкој делатности и другим областима?

Коришћење извора јонизујућих зрачења прописано је Законом о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности („Службени гласник РС”, бр. 36/09 и 93/12) и одговарајућим подзаконским актима.

Забрањено је обављање делатности са изворима јонизујућих зрачења и нуклеарним материјалима без претходно прибављеног одобрења које издаје Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије.

  • Који је рок за усаглашавање са одредбама Законом о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности?

Правна лица и предузетници дужни су да ускладе своје пословање са одредбама овог закона у року од три године од дана ступања на снагу овог закона.

  • Које су надлежности Министарства пољопривреде и заштите животне средине?

Министарство пољопривреде и заштите животне средине на основу одредби члана 76. став 1. Закона о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности, надлежно је за вршење инспекцијског надзора над спровођењем мера заштите од јонизујућих зрачења, преко инспектора за заштиту од јонизујућих зрачења.

  • Које су надлежности Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије?

На основу члана 5. Закон о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије, као самостална регулаторна организација, врши јавна овлашћења у складу са законом на спровођењу мера заштите од јонизујућих зрачења и мера нуклеарне сигурности при обављању радијационих делатности и нуклеарних активности.

Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије врши послове у складу са Законом о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности, и делатности Агенције су:

  • обављање и других послова утврђених законом.
  • прати, оцењује и даје предлоге за унапређење радијационе и нуклеарне сигурности
  • прати развој области од значаја за радијациону и нуклеарну сигурност у свету и подстиче трансфер знања;
  • давање мишљења на захтев надлежних државних органа у вези са приступањем међународним конвенцијама и другим споразумима у области радијационе и нуклеарне сигурности и безбедности;
  • самостално или у сарадњи са надлежним државним органима остваривање сарадње са Међународном агенцијом за атомску енергију и другим међународним телима и надлежним органима других држава у вези са спровођењем закона;
  • остваривање сарадње са надлежним државним органима из свог делокруга;
  • достављање средствима јавног информисања, надлежним државним органима и Међународној агенцији за атомску енергију информације од значаја за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност;
  • обезбеђивање јавности у раду на спровођењу закона и у поступку доношења подзаконских прописа;
  • вршење контроле испуњености услова на основу којих су издате лиценце, дозволе и решења из тач. 8), 9) и 10) овог става;
  • објављивање годишњег извештаја о нивоу излагања становништва јонизујућим зрачењима на територији Републике Србије;
  • праћење обима и промене нивоа радиоактивности и оцењивање њеног утицаја на становништво и животну средину и, с тим у вези, налагање спровођења потребних мера и праћење њиховог извршавања;
  • вођење централне евиденције о нуклеарним објектима, нуклеарним материјалима и радиоактивном отпаду и контролa евиденција које воде корисници;
  • формирање и одржавање базе података (централни регистар) о изворима јонизујућих зрачења и корисницима тих извора, професионално изложеним лицима, као и о другим подацима од значаја за заштиту од јонизујућих зрачења, радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност;
  • вођење регистра пријава и издатих лиценци, дозвола, решења, потврда о евидетирању и сертификата;
  • прописивање висине накнаде за издавање лиценци, дозвола, решења, потврда о евидентирању и сертификата;
  • издавање сертификатa одговорним лицима за заштиту од јонизујућих зрачења;
  • издавање потврде о евидентирању извора јонизујућих зрачења;
  • издавање, продужавање и одузимање овлашћења правним лицима или предузетницима за обављање послова заштите од јонизујућих зрачења, радијационе делатности или нуклеарне активности;
  • издавање и одузимање дозвола за промет радиоактивних и нуклеарних материјала;
  • издавање, продужавање и одузимање лиценце за обављање радијационе делатности и нуклеарне активности;
  • израђивање упутства и процедуре потребне за спровођење мера радијационе и нуклеарне сигурности и безбедности;
  • припрема предлога Плана за деловање у случају акцидента;
  • припрема предлога: Програма радијационе сигурности и безбедности, Програма нуклеарне сигурности и безбедности и Програма управљања радиоактивним отпадом;
  • доношење Програма за правовремену најаву акцидента;
  • доношење Програма за допунско обучавање и оспособљавање професионално изложених лица и лица одговорних за заштиту од јонизујућих зрачења;
  • доношење Програма систематског испитивања радиоактивности у животној средини;
  • доношење подзаконских прописа за спровођење закона којим се уређује заштита од јонизујућих зрачења и нуклеарна сигурност;
  • Ко је надлежан за вршење инспекцијском надзора у области нуклеарне сигурности?

Министарство просвете, науке и технолошког развоја врши инспекцијски надзор над спровођењем мера нуклеарне сигурности преко инспектора за нуклеарну сигурност и управљање радиоактивним отпадом, на основу одредби члана 76. став 2. Закона о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности.

  • Којим прописом је уређена контрола радиоактивности роба при увозу, извозу и транзиту роба?

Законом о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности, забрањује се увоз животних намирница, воде за пиће, сточне хране, вештачких ђубрива, лекова, предмета опште употребе, грађевинских материјала, руде, металних производа примарног облика, минералних сировина, секундарних сировина и друге робе ако садрже радионуклиде изнад прописаних граница;  забрањује се извоз секундарних сировина ако садрже радионуклиде изнад прописаних граница; забрањује се транзит преко територије Републике Србије секундарних сировина и металне робе који садрже радионуклиде изнад прописаних граница.

Методе и начин контроле радиоактивности роба прописани су Правилником о контроли радиоактивности роба при увозу, извозу и транзиту  („Службени гласник РС”, бр. 44/11).

  • Који је поступак за уклањање радиоактивних громобрана?

На основу члана 2. ст. 4. Закона о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности, забрањена је уградња радиоактивних громобрана на територији Републике Србије.

Извори јонизујућих зрачења из радиоактивних грмобрана морају се уклонити у року од пет година од дана ступања на снагу овог закона, односно до 23.05. 2014. године. Трошкове уклањања извора јонизујућих зрачења из радиоактивних громобрана сноси правно лице или предузетник који их поседује, односно користи.

Изворе јонизујућих зрачења из радиоактивних грмобрана, могу да уклањају само правна лица и предузетници која су прибавила лиценцу за обављање радијационе делатност за предметну намену, од стране Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије.

  • Ко је надлежан за складиштење радиоактивног отпада?

Јавно предузеће „Нуклеарни објекти Србије”.

  • Ко је овлашћен за обављање стручних послова у области заштите од јонизујућих зрачења?

Списак овлашћених правних лица може се преузети са сајта Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије.

http://www.srbatom.gov.rs

  • Где се могу добити упутства за пријаву извора јонизујућих зрачења и подношења захтева за обављање радијационе делатности?

Сва упутства могу се преузети са сајта Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије.

http://www.srbatom.gov.rs

  • Ко врши лекарске прегледе професионално изложених лица?

Према Закону о безбедности и здрављу на раду („Службени гласник РС”, број 101/05) и у складу са Правилником о претходним и периодичним лекарским прегледима запослених на радним местима са повећаним ризиком („Службени гласник РС”, број 120/07) , претходне и периодичне лекарске прегледе врши служба медицине рада. Послодавац не може запослити радника на радно место изложено јонизујућим зрачењима ако радник није обавио претходни лекарски преглед и ако закључак није позитиван у смислу способности радника за излагање ризицима јонизујућих зрачења. Периодични лекарски преглед за сва професионално изложена лица обавезан је најмање једном годишње.

За раднике класификоване у категорију «А» сваки периодични лекарски преглед треба да садржи елементе општег и специфичног лекарског прегледа; док за раднике класификоване у категорију «Б» годишњи преглед може да има елементе општег лекарског прегледа, а најмање једном у три године да се примењују и елементи специфичног периодичног лекарског прегледа

Наведени услови су прописани Правилником о условима за добијање лиценце за обављање радијационе   делатности („Службени гласник РС”, бр. 61/11).

  • Степен стручне спрема лица одговорног за заштиту од јонизујућих зрачења?

Лице одговорно за заштиту од јонизујућих зрачења у хуманој и ветеринарској медицини, научноистраживачком раду и за обављање овлашћених послова у заштити од јонизујућих зрачења мора да има високо образовање стечено на дипломским академским студијама из области медицинских, ветеринарских, природно-математичких или техничко-технолошких наука и додатну оспособљеност за спровођење мера заштите на пословима лица одговорног за заштиту од јонизујућих зрачења у области примене извора јонизујућих зрачења, за коју га именује носилац лиценце.

Наведни услови су прописани Правилником о условима за добијање лиценце за обављање радијационе делатности („Службени гласник РС”, бр. 61/11).

  • Како се воде евиденције?

Вођење евиденција је прописано Правилником о евиденцији о изворима јонизујућих зрачења, професионално изложеним лицима, о изложености пацијената јонизујућим зрачењима и радиоактивном отпаду („Службени гласник РС”, бр. 97/11).

  • Период дозиметријске контроле услова коришћења извора јонизујућих зрачења?

Корисник је дужан да за сваки извор јонизујућих зрачења обезбеди редовну годишњу дозиметријску контролу, осим за отворене изворе јонизујућих зрачења и генераторе јонизујућих зрачења, који се користе за систематска снимања становништва, за које је обавезна дозиметријска контрола најмање једном у шест месеци, у складу са  Правилником о условима за добијање лиценце за обављање радијационе делатности („Службени гласник РС”, бр. 61/11).

  •  Како се користе јонизујући дектори дима?

За коришћење јонизујућих дектора дима неопходно је прибавити потврду о евидентирању од Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије, у складу са чланом 32. Закона о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности и Правилником о условима за добијање лиценце за обављање радијационе делатности.

  • Како се обележавају просторије у којима се користе извори јонизујућих зрачења?

У просторијама у којима се користе извори јонизујућих зрачења на видном месту се постављају упутства овлашћеног правног лица о коришћењу извора јонизујућих зрачења и о поступку у случају акцидента, као и да простор обележе основним знаком и натписом „ОПАСНОСТ ЗРАЧЕЊЕ”, у складу Правилником о условима за добијање лиценце за обављање радијационе делатности.

  • Како да ступимо у контакт са Агенцијом за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије?

Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења
и нуклеарну сигурност Србије
Масарикова 5/15, Београд
Тел: +381 11 3061 489
Факс: +381 11 3061 552
E-mail: info@srbatom.gov.rs
http://www.srbatom.gov.rs

Заштита од нејонизујућих зрачења

Најчешћа пиитања и одговори из области заштите од нејонизујућих зрачења

  • Којим прописима је уређена заштита од нејонизујућих зрачења (електомагнетних поља)?

Усвајањем Закона о заштити од нејонизујућих зрачења („Службени гласник РС”, бр. 36/09) и одговарајућих подзаконских аката објављених у Службеном гласнику РС, бр. 104/09, Република Србија је по први пут уредила услове и мере заштите здравља људи и заштите животне средине од штетног дејства нејонизујућих зрачења у коришћењу извора нејонизујућих зрачења. Заштита од професионалног излагања изворима нејонизујућих зрачења није предмет овог закона.

Чланом 2. став 1. тачка 2) Закона о заштити од нејонизујућих зрачења, прописано је, да извор нејонизујућих зрачења јесте уређај, инсталација или објекат који емитује или може да емитује нејонизујуће зрачење. Граница излагања нејонизујућим зрачењима је максимално дозвољена вредност интензитета поља у животној средини, која је одређена стандардом или другим прописом, и ова граница се не односи на пацијенте у здравственим установама на којима се примењује контролисана медицинска терапија, или дијагностички поступак, а зона опасног зрачења је простор око извора нејонизујућих зрачења у коме интензитет нејонизујућих зрачења прелази прописану границу, у складу са чланом 2. став 1. тачка 5) и 6) Закона о заштити од нејонизујућих зрачења.

  • Границе излагања нејонизујућим зрачењима?

На основу члана 3. Правилника о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, врстама извора, начину и периоду њиховог испитивања („Службени гласник РС”, бр. 104/09), изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса сматрају се извори електромагнетног зрачења који могу да буду штетни по здравље људи, а одређени су као стационарни и мобилни извори чије електромагнетно поље у зони повећане осетљивости, достиже најмање 10% износа референтне, граничне вредности прописане за ту фреквенцију. Зоне повећане осетљивости јесу: подручја стамбених зона у којима се особе могу задржавати и 24 сата дневно; школе, домови, предшколске установе, породилишта, болнице, туристички објекти, те дечја игралишта; површине неизграђених парцела намењених, према урбанистичком плану, за наведене намене, у складу са препорукама Светске здравствене организације, сагласно одредби члана 2. став 1. тачка 5) Правилника о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, врстама извора, начину и периоду њиховог испитивања.

Правилником о границама излагања нејонизујућим зрачењима („Службени гласник РС”, бр. 104/09), прописане су границе излагања нејонизујућим зрачењима, односно базична ограничења и референтни гранични нивои излагања становништва електричним, магнетским и електромагнетским пољима различитих фреквенција,  на основу препорука Савета Европе од 12. јула 1999. број 1999/519/ЕС и Међународне комисије за заштиту од нејонизујућих зрачења (ICNIRP). Одредбе овог правилника односе сe на зоне повећане осетљивости изван контролисаних (надзираних) области, осим на зрачење уређаја који су намењени терапији или лечењу у здравству, или зрачење радарских и примопредајних система за одбрамбене потребе, за заштиту, спасавање или пружање помоћи.

Контролисана (надзирана) зона је ограђени или обележени простор око извора нејонизујућег зрачења који је доступан само запосленим лицима, или лицима која надгледају његово коришћење, или радна средина у складу са чланом 2. став 1. тачка 8) Правилника о границама излагања нејонизујућим зрачењима. Чланом 5. Правилника о границама излагања нејонизујућим зрачењима, прописано је да референтни гранични нивои јесу нивои излагања становништва електричним, магнетским и електромагнетским пољима који служе за практичну процену изложености, како би се одредило да ли постоји вероватноћа да базична ограничења буду прекорачена, при чему се референтни гранични нивои прописани у Табели 2. предметног правилника односе на ефективне вредности (rms) за различита фреквентна подручја. Примена мерљивог референтног граничног нивоа осигурава поштовање релевантног базичног ограничења. Референтни гранични нивои прописани у Табели 2. Правилника о границама излагања нејонизујућим зрачењима су строжији од препорука Савета Европе од 12. јула 1999. број 1999/519/ЕС и Међународне комисије за заштиту од нејонизујућих зрачења (ICNIRP) уз иста базична ограничења.

На основу Правилника о границама излагања нејонизујућим зрачењима, референтни гранични нивои за фреквенцију од 400-2000 MHz износе: јачина електричног поља Е (V/m) = 0,55 f1/2 ; јачина магнетнског поља H (А/m) = 0,00148 f1/2; густина магнетског флукса B (µТ) =0,00184 f1/2 и густина снаге (еквивалентног равног таласа) Sеkv (W/m2) = f/1250, док за фреквенцију од 2-10 GHz референтни гранични нивои износе: јачина електричног поља Е = 24,4 V/m; јачина магнетнског поља H = 0,064 А/m; густина магнетског флукса B = 0,08 µТ и густина снаге (еквивалентног равног таласа) Sеkv = 1,6 W/m2. На основу прописаних услова, за базне радио станице мобилне телефоније референтни гранични ниво за јачину електричног поља за фреквентни опсег GSM900 износи Е = 16,8 V/m, за фреквентни опсег GSM 1800 износи Е = 23,3 V/m, за фреквентни опсег UMTS износи Е = 24,4 V/m, док за фреквентни опсег базних радио станица фиксне телефоније (CDMA) износи Е = 11,2 V/m.

Правилником о границама излагања нејонизујућим зрачењима, за фреквенцију од  50 Hz, прописани су следећи референтни гранични нивои: јачина електричног поља Е = 2 kV/m, јачина магнетског поља H = 32 А/m и густина магнетског флукса B = 40 µТ, док је базично ограничење за густину струје J = 2 mA/m2.

  • Шта су зоне повећане осетљивости?

Зоне повећане осетљивости су дефинисане чланом 2. ставом 1. тачком 5) Правилника о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, врстама извора, начину и периоду њиховог испитивања као: „зоне повећане осетљивости јесу: подручја стамбених зона у којима се особе могу задржавати и 24 сата дневно; школе, домови, предшколске установе, породилишта, болнице, туристички објекти, те дечја игралишта; површине неизграђених парцела намењених, према урбанистичком плану, за наведене намене, у складу са препорукама Светске здравствене организације”.

Прописи о заштити становништва у подручју повећане осетљивости не односе се на објекте који су накнадно изграђени унутар далеководних коридора у складу са чланом 12. став 3. Правилника о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, врстама извора, начину и периоду њиховог испитивања.

  • Шта су извори нејонизујућих зрачења од посебног интереса?

На основу члана 4. Правилника о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, врстама извора, начину и периоду њиховог испитивања, извори нејонизујућих зрачења од посебног интереса су:

  • нови извори електромагнетског поља чија изградња, односно постављање и употреба се планирају;
  • затечени извори електромагнетског поља за које је издата употребна дозвола за рад у складу са прописима који су важили пре ступања на снагу овог правилника, као и извори који се користе без употребне дозволе за рад;
  • реконструисани извори настали након реконструкције којом су битно измењене основне техничке карактеристике, начин употребе или рада, снага или смештај извора, што има за последицу промену нивоа или врсте електромагнетског поља извора.

Извори нејонизујућих зрачења од посебног интереса у зависности од техничких и других карактеристика које се односе на конструкцију и рад тих извора, могу бити стационарни и мобилни. Стационарни извори јесу извори електромагнетског поља који имају одређено стално место рада и јесу:

  • извори нискофреквентног електромагнетског поља (у даљем тексту: нискофре-квентни извори) као што су: трансформаторске станице, постројење електричне вуче, затим уређај или објекти чије статичко магнетско поље може да пређе референтни гранични ниво (као нпр. уређај за магнетско-резонантну томографију или спектроскопију, постројење за производњу алуминијума, електролизу или галванизацију и сл.), или било који други уређај, или објекат који ствара електромагнетско поље фреквенције до укључиво 10 kHz, при чему је називни радни напон већи од 35 kV;
  • електроенергетски водови тј. надземни или подземни каблови за пренос или дистрибуцију електричне енергије напона већег од 35 kV, с тим што се електроенергетски водови, као поједини изводи из напојне трафостанице целом дужином, све до краја свог напонског нивоа, сматрају као јединствени извори електромагнетског поља;
  • извори високофреквентног електромагнетског поља (у даљем тексту: високофре-квентни извор), односно уређај или објекат који ствара електромагнетско поље фреквенције од 10 kHz до укључиво 300 GHz.

Високофреквентним извором не сматра се уређај предвиђен за усмерену непокретну микроталасну везу, сателитску везу  као и све непокретне радио станице ефективне изражене снаге мање од 10 W, и непокретне аматерске радио станице ефективне изражене снаге мање од 100 W. Стационарним изворима не сматрају се уграђени кућни апарати (као што је нпр. микроталасна пећ и сл.).

Мобилни извори електромагнетског зрачења јесу:

  • извори електромагнетског поља који немају одређено стално место рада;
  • извори који се не задржавају у временски ограниченом року на једној локацији;
  • извори који су такве конструкције да нису везани за подлогу или објекат;
  • извори који се могу премештати са једне локације на другу локацију; и
  • базне станице мобилне телефоније које се користе за додатно покривање за време појединих догађаја, а привремено се постављају у зонама повећане осетљивости.

На основу члана 6. Правилника о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, врстама извора, начину и периоду њиховог испитивања поступак припреме за изградњу, постављање и употребу нових извора нејонизујућих зрачења, односно реконструкција постојећих извора нејонизујућих зрачења, врши се уз: прибављање услова и мера заштите животне средине које издаје надлежни орган у складу са прописима којима се уређује заштита животне средине и процену утицаја на животну средину у поступку који спроводи надлежни орган пре издавања одобрења за њихову изградњу, односно постављање и употребу у складу са прописима којима се уређује процена утицаја на животну средину. У поступку издавања услова и мера заштите животне средине, односно  одлучивања о потреби процене утицаја на животну средину корисник извора нејонизујућег зрачења од посебног интереса подноси надлежном органу стручну оцену оптерећења животне средине као доказ да тај извор неће својим радом довести до прекорачења прописаних граничних вредности. Стручну оцену даје организација овлашћена за систематско испитивање нивоа нејонизујућег зрачења у животној средини, при чему узима у обзир постојеће оптерећење које се утврђује  мерењем и оптерећење које нови или реконструисани извор уноси у животну средину. Чланом 7. предметног Правилника је прописано да при прибављању употребне дозволе корисник подноси надлежном органу пријавни лист са подацима о извору и кориснику, као и документацију из члана 6. овог правилника. Након изградње, односно постављања објекта који садржи извор нејонизујућег зрачења, а пре издавања дозволе за почетак рада или употребне дозволе врши се прво испитивање, односно мерење нивоа електромагнетног поља у околини извора. За потребе првог испитивања корисник може извор електромагнетног поља пустити у пробни рад у периоду не дужем од 30 дана или за телекомуникационе објекте може мерења извршити у оквиру техничког прегледа. Орган надлежан за обављање техничког прегледа, односно за издавање дозволе за почетак рада или употребне дозволе за објекат који садржи извор нејонизујућег зрачења од посебног интереса, може пустити у рад тај извор ако је мерењем утврђено да ниво електромагнетног поља не прекорачује прописане граничне вредности и да изграђени, односно постављени објекат неће својим радом угрожавати животну средину.

  • Кo врши испитивање нивоа нејонизујућих зрачења?

Испитивање нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини, као и систематско испитивање нивоа нејонизујућих зрачења може да врши само привредно друштво, предузеће и друго правно лице, ако испуњава услове у погледу кадрова, опреме и простора, у складу Правилником о условима које морају да испуњавају правна лица која врше послове систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења, као и начин и методе систематског испитивања у животној средини („Службени гласник РС”, бр. 104/09) и Правилником о условима које морају да испуњавају правна лица која врше послове испитивања нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини („Службени гласник РС”, бр. 104/09), што се утврђује решењем у складу са чланом 5. и 10. Закона о заштити од нејонизујућих зрачења. Један од прописаних услова за вршење испитивања нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини, као и систематско испитивање нивоа нејонизујућих зрачења, да је привредно друштво, предузеће и друго правно лице акредитовано код надлежног акредитационог тела, што се доказује на основу додељеног акта о акредитацији којим овлашћено акредитационо тело утврђује компетентност организације да обавља послове из обима акредитације у складу са Стандардом SCS ISO/IEC 17 025 : 2006.

Од стране министарства, за послове систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини, овлашћено је 10 (десет) правних лица као и 10 (десет) правних лица за послове испитивања нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини.

  • Како се врши овлашћивање за обављање стручних послова у области заштите од нејонизујућих зрачења?

Привредно друштво, предузеће и друго правно лице може да врши систематско испитивање нивоа нејонизујућих зрачења или испитивање нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини, ако испуњава услове у погледу кадрова, опреме и простора, у складу Правилником о условима које морају да испуњавају правна лица која врше послове систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења, као и начин и методе  систематског испитивања у животној средини („Службени гласник РС”, бр. 104/09) и Правилником о условима које морају да испуњавају правна која врше послове испитивања нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини („Службени гласник РС”, бр. 104/09), што се утврђује решењем на основу поднетог захтева сагласно одредби члана  5. и 10. Закона о заштити од нејонизујућих зрачења.

Захтеви који се подносе Министарству пољопривреде и заштите животне средине, решавају се у оквиру Сектора за планирање и управљање у животној средини, Одсека за заштиту од буке, вибрација и нејонизујућих зрачења.

  • Систематско испитивање нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини?

Чланом 5. став 1. Закона о заштити од нејонизујућих зрачења, прописано је, да ради откривања присуства, утврђивања опасности, обавештавања и предузимања мера заштите од нејонизујућих зрачења, врши се систематско испитивање нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини, док је чланом 5. став 2. и 3. прописано да Влада доноси Програм систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини за период од две године, који припрема министарство надлежно за послове заштите од нејонизујућих зрачења у сарадњи са органом аутономне покрајине надлежним за послове заштите животне средине.

У Републици Србији је по први пут реализован Програма систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини за 2011. годину сагласно Уредби о утврђивању Програма систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини за период од 2011. до 2012. године („Службени гласник РС”, бр. 102/10). Овлашћена правна лица за послове систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини изабрана на тендеру, извршила су мерења на 149 локација на територији Републике Србије у зонама повећане осетљивости нискофреквентног подручја (трансформаторске станице и надземни електроенергетски водови за пренос или дистрибуцију електричне енергије – 79 локација) и високофреквентног подручја (базне станице мобилне телефоније и телекомуникациони предајници радиорелејних система – 70 локација).

Извештај о систематском испитивању нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини за 2011. годину доступан je свим заинтересованим стрaнама на сајту www.sepa.gov.rs Агенцијe за заштиту животне средине.

  • Шта је неопходно за коришћење извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса?

Чланом 6. став 1. Закона о заштити од нејонизујућих зрачења, прописано је да привредна друштва, предузећа, друга правна лица и предузетници могу користити изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса, ако испуњавају следеће услове:

  • да за те изворе нејонизујућих зрачења имају процену утицаја на животну средину, у складу са законом;
  • да ниво излагања становништва не прелази прописане границе.

Испуњеност прописаних услова утврђује решењем министар, а за територију аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине у склaду са чланом 6. став 2. Закона о заштити од нејонизујућих зрачења. Чланом 6. став 5. предметног Закона прописано је да привредна друштва, предузећа, друга правна лица и предузетници не могу отпочети коришћење извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса пре него што добију акт о испуњености услова за њихово коришћење.

Одредбе члана 6. Закона о заштити од нејонизујућих зрачења не односе се на изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса који се региструју код министарства надлежног за послове одбране и министарства надлежног за унутрашње послове, у складу са чланом 7. став 1. предметног Закона.

Захтеви за коришћење извора нејонизујућих зрачења који се подносе Министарству пољопривреде и заштите животне средине, решвају се у оквиру Сектора за планирање и управљање у животној средини, Одсека за заштиту од буке, вибрација и нејонизујућих зрачења.

  • Прописи из области заштите животне средине који се примењују на изворе нејонизујућих зрачења?

За изградњу, постављање и употребу нових извора нејонизујућих зрачења, односно реконструкцију постојећих извора нејонизујућих зрачења, са становишта заштите животне средине, корисник истих је дужан да осим одредби прописаних Законом о заштити од нејонизујућих зрачења („Службени гласник РС”, бр. 36/09) са пратећим подзаконским актима, примени и одредбе Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС”, бр. 135/04, 36/09, 72/09 и 43/11) и Закона о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, бр. 135/04 и 36/09). Одредбама Закона о заштити животне средине, Закона о процени утицаја на животну средину и Закона о заштити од нејонизујућих зрачења, органима аутономне покрајине и органима локалне самоуправе поверено је спровођење прописаних одредби из области заштите животне средине и заштите од нејонизујућих зрачења.

  • Други прописи који се примењују на изворе нејонизујућих зрачења?

Осим прописа из области заштите животне средине и заштите од нејонизујућих зрачења, на изворе нејонизујућих зрачења примењују се и одредбе прописане:

  • Законом о енергетици („Службени гласник РС”, бр. 57/11, 80/11, 93/12 и 124/12) који спроводи Министартсво рударства и енергетике.
  • Законом о електронским комуникацијама („Службени гласник РС”, бр. 44/10 и 62/14) који спроводи Министарство трговине, туризма и телекомуникација и Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ);
  • Законом о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/2009, 81/2009 – испр., 64/2010 – одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – одлука УС, 50/2013 – одлука УС и 98/2013 – одлука УС), за чије спровођење је надлежно Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре;
  • Ко је надлежан за вршење инспекцијског надзора у области заштите од нејонизујућих зрачења?

На основу члана 14. став 1, 2, 3. и 4. Закона о заштити од нејонизујућих зрачења, надзор над применом одредаба овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши Mинистарство. Инспекцијски надзор врши министарство преко инспектора за заштиту животне средине у оквиру делокруга утврђеног овим законом. Аутономној покрајини поверава се вршење инспекцијског надзора над изворима нејонизујућих зрачења на територији аутономне покрајине, у складу са овим законом. Јединици локалне самоуправе поверава се вршење инспекцијског надзора над изворима нејонизујућих зрачења за које одобрење за изградњу и почетак рада издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе.

  • Надлежности осталих инспекција?

У случају да се периодичним испитивањем, систематским испитивањем или мерењем извршеним по налогу надлежног инспектора за заштиту животне средине, утврди да је у околини једног или више извора измерен ниво електромагнетног поља изнад прописаних граничних вредности, надлежни орган може кориснику наложити ограничење у погледу употребе, реконструкцију или затварање објекта до задовољавања прописаних граничних вредности. Спровођење прописаних мера укључујући и забрану коришћења извора нејонизујућег зрачења од посебног интереса наређује се од стране надлежног инспектора за заштиту животне средине. Извори високофреквентног електромагнетског поља (базне радио станица мобилне и фиксне телефоније и телекомуникациони предајници радиорелејних система) су истовремено и електронска комуникациона опрема и објекат, а у случају извора нискофреквентног електромагнетског поља (трансформаторске станице и електроенергетски водови), у питању су и енергетски објекти. Одређивање забране рада, печаћења и одузимање електронске комуникационе опреме, или дела опреме ако се утврди да рад електронске комуникационе опреме угрожава животну средину, у надлежности је инспекције електронских комуникација у складу са Законом о електронским комуникацијама („Службени гласник РС”, бр. 44/10), док елекроенергетска инспекција спроводи одредбе Закона о енергетици („Службени гласник РС”, бр. 57/11, 80/11, 93/12 и 124/12) везано за могуће угрожавање животне средине од коришћења трансформаторских станица и електроенергетских водова. Уклањање објекта у надлежности је грађевинске инспекције у складу са Законом о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/2009, 81/2009 – испр., 64/2010 – одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – одлука УС, 50/2013 – одлука УС и 98/2013 – одлука УС).

  • Питања везано за здравље становништва?

Питања која се односе на утврђивање и праћење могућег утицаја нејонизујућих зрачења на здравствено стање становништва нису у надлежности Министарства пољопривреде и заштите животне средине, већ Министарства здравља.

  • Шта је базна радио станица?

Базну радио станицу мобилних и фиксних бежичних комуникација чине примопредајни уређаји и одговарајућа електронско комуникациона опрема, која служи за повезивање радио базне станице са осталим деловима мобилне електронско комуникационе мреже. Базна радио станица мобилних и фиксних бежичних комуникација може истовремено бити функционална у следећим мобилним и фиксним бежичним електронско комуникационим мрежама (или три дела јединствене мреже) који се, поред технолошког нивоа и могућности преноса говора, података или слике, разликују и по фреквенцијским опсезима које користе, са реалним продором ка 4G и напреднијим технологијама, чији се развој може само слутити.

  • CDMA (Code Division Multiple Access)
  • UMTS (Universal Mobile Telecommunications System – познат и као 3G, око 2100 MHz)
  • GSM 1800
  • GSM (Global System for Mobile 900)
  • Кoјим законом је прописано постављање базних радио станица?

Постављање телекомуникационих објеката мобилне и фиксне телефоније (базне радио станице) прописано је одредбама неколико закона, и то: Законом о електронским комуникацијама, Законом о планирању и изградњи, Законом о заштити животне средине, Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину, Законом о процени утицаја на животну средину и Законом о заштити од нејонизујућих зрачења.

  • Који је рок за усаглашавање са одредбама Законом о заштити од нејонизујућих зрачења?

Правна лица и предузетници дужни су да ускладе своје пословање са одредбама овог закона у року од три године од дана ступања на снагу овог закона.

  • Где се могу добити ближе информације из области заштите од нејонизујућих зрачења?

Министарство пољопривреде и заштите живоне средине
Сектор инспекције за заштиту животне средине
Одељење за заштиту од јонизујућих и нејонизујућих зрачења
Др Ивана Рибара 91, Нови Београд
Тел: +381 11 2287 553
Факс: +381 11 2287 691
http:// www.eko.minpolj.gov.rs

Загађење земљишта

Најчешћа пиитања и одговори из области загађења земљишта

  • Како се остварује заштита земљишта од загађивања?

Законом о заштити животне средине („Сл. Гласник РС“ бр. 135/04, 36/09, 72/09, 43/11)  успостављене су опште одредбе, односно оквир заштите земљишта у Републици Србији. Ове одредбе се односе на заштиту земљишта у зонама индустријских активности или других активности које могу да доведу до загађења земљишта (локације депонија отпада, локације акцидената). Значи, овим Законом и пратећим подзаконским актима се не уређује заштита пољопривредног, шумског или водног земљишта, који су уређени другим законима.

  • Да ли је променом власништва предузећа, бивши власник у обавези да изврши чишћење земљишта – санацију локације?

Промене власништва предузећа и других правних лица или други облици промене својине обавезно укључују процену стања животне средине и одређивање одговорности за загађење животне средине, као и намирење дугова (терета) претходног власника за извршено загађивање и/или штету нанету животној средини.

Загађивач је одговоран за загађивање животне средине и у случају ликвидације или стечаја предузећа или других правних лица, у складу са законом (члан 9. Закон о заштити животне средине).

Загађивач или његов правни следбеник обавезан је да отклони узрок загађења и последице директног или индиректног загађења животне средине. Они сносе укупне трошкове, који укључују трошкове ризика по животну средину и трошкове уклањања штете нанете животној средини.

  • Ко врши процену ризика контаминиране локације на људско здравље и животну средину?

Надлежно министарство животне средине, одређује надлежан орган или стручне организације, које на основу података из извештаја о стању земљишта обављају процену ризика контаминиране локације на људско здравље и животну средину.

Извештај о стању земљишта издат од стране стручне организације, која мора бити акредитована за узорковање и испитивање земљишта и воде према SRPS, ISO/IEC 17025 стандарду, садржи најмање следеће:

  • ниво контаминације радионуклидима.
  • нивое концентрација опасних материја које имају утицај на стварање значајаног ризика по људско здравље и животну средину
  • хемијске анализе за одређивање концентрације опасних материја у земљишту, ограничене у првом реду на такве материје, које су повезане са активношћу на локацији, а која може довести до контаминације
  • историјску основу локације, која је доступна из службених евиденција
  • Да ли је Општина у обавези да прати квалитет земљишта?

Заштита земљишног простора и његовог одрживог коришћења остварује се мерама системског праћења квалитета земљишта, праћењем индикатора за оцену ризика од деградације земљишта, као и спровођењем ремедијационих програма за отклањање последица контаминације и деградације земљишног простора, било да се они дешавају природно, или да су узроковани људским активностима.

Израду програма системског праћења квалитета земљишта за идентификована ризична подручја врши:

  • Министарство надлежно за послове животне средине;
  • Орган Аутономне покрајине;
  • Јединица локалне самоуправе.

Програми садрже:

  • циљеве смањења ризика,
  • мере за постизање ових циљева,
  • временске оквире за спровођење мера, и
  • изворе финансирања.

Мере морају бити економски оправдане, технички изводљиве уз изведену процену утицаја и анализу ефикасности у остварењу утврђених циљева заштите животне средине. За подручја под ризиком од различитих процеса деградације земљишта, који истовремено делују, могу се усвојити појединачни програми мера у којима ће бити постављени одговарајући циљеви смањења свих истовремено утврђених ризика.

  • Ко врши санацију и ремедијацију локација на којима се не зна загађивач?

Према начелу о супсидијарној одговорности – државни органи, у оквиру својих финансијских могућности, отклањају последице загађивања животне средине и смањења штете у случајевима када је загађивач непознат, као и када штета потиче услед загађивања животне средине из извора ван територије Републике.

  • Ко је одговоран за штету насталу загађењем земљишта?

Чланом 16. ставом 1. Закона о заштити животне средине прописано је да је правно и физичко лице које деградира животну средину дужно да изврши ремедијацију, или на други начин санира животну средину, у складу са пројектима санације и ремедијације, а на које сагласност даје Министарство.

Истим чланом је прописано да Министар прописује методологију за израду пројеката санације и ремедијације, осим за пројекте експлоатације минералних сировина, који су уређени посебним законима.

  • Каква је разлика између референтних и интервентних вредности концентрација опасних и штетних материја у земљишту и подземној води?

Референтне и интервентне вредности концентрација опасних и штетних материја у земљишту и подземној води прописане су Уредбом којом се утврђује програм системског праћења квалитета земљишта, индикатори за оцену ризика од деградације земљишта и методологија за израду ремедијационих програма („Сл. гласник РС“, бр. 88/2010).

Степен угрожености земљишта од хемијског загађења одређује се на основу вредности загађујућих материја датих у Прилогу 3, Уредбе: Граничне и ремедијационе вредности концентрација опасних и штетних материја и вредности које могу указати на значајну контаминацију земљишта. Ове две врсте граничних вредности за хемикалије у земљишту и подземним водама јесу циљне вредности и интервентне вредности за ремедијацију. За израчунавање вредности контаминације земљишта уводе се корекциони фактори за сваки тип земљишта понаособ. Вредности су засноване на прерачунавању негативних ефеката на људе и екосистеме, и укључују њихове коефекте. Уколико су вредности изнад дозвољених, земљиште се означава контаминираним. Довољно је да једна од хемикалија са листе пређе ову вредност (у одређеној запремини земљишта или подземне воде) да би се предузела  ремедијација, односно санација локације. Активност се може предузети и ако није пређена интервентна вредност једне супстанце, али збир појединачних указује да је контаминација могућа (са аспекта нежељених ефеката на живи свет).

Испуштање отпадних вода

Најчешћа пиитања и одговори из области испуштања отпадних вода

  • Која је територија надзора републичке инспекције за заштиту животне средине у циљу заштите вода од загађења?

Републичка инспекција за заштиту животне средине надлежна је за контролу загађивања, насталу  испуштањем  отпадних вода из индустријских постројења и комуналних вода из система јавне канализације, у реципијент на територији Републике Србије; осим на територији АП Војводине, и града Београда, којима су ти послови поверени по Закону о водама.

  • Које отпадне воде контролише републичка инспекција за заштиту животне средине?

Републичка инспекција за заштиту животне средине надлежна је за контролу квалитета индустријских отпадних вода и отпадних вода из система јавне канализације пре испуштања у реципијент.

  1. Која инспекција контролише отпадне воде из септичких јама?

У складу са Законом о комуналним делатностима контролу црпљења, одвоза и третирања фекалија из септичких јама врши Јединица локалне самоуправе преко својих комуналних инспектора; а индустријске отпадне воде које се сакупљају у септичке јаме контролише републичка инспекција за заштиту животне средине.

  • Koje су обавезе оператера који испуштају отпадне воде?

Oператери који испуштају отпадне воде у пријемник или јавну канализацију, дужни су да поставе уређај за мерење протока; да врше континуирано мере количине отпадних вода и да врше испитивања биохемијских и хемијских параметара квалитета отпадних вода, а да извештај о испитивањима достављају министарству надлежном за послове заштите животне средине и Агенцији за заштиту животне средине.

  • Ко предузима мере за смањење и санацију загађења вода, када дође до непосрдне опасности од загађивања површинских и подземних вода од стране неког оператера?

Oператер је дужан да предузме мере за спречавање, односно за смањење и санацију загађења вода, и да планира средства и рокове за њихово достизање. Уколико  оператер не поступи по закону, те мере предузеће јавно водопривредно предузеће, о његовом трошку.

  • Због дугих рокова за достизање граничних вредности загађујућих материја, да ли оператери који испуштају отпадне воде имају обавезу постепеног достизања граничних вредности у неким роковима?

Оператери који имају постројења за пречишћавање отпадних вода су у обавези да донесу Акционе планове за достизање граничних вредности емисије у воде, и њима утврде рокове за постепено достизање граничних вредности емисије загађујућих материја, у складу са Планом заштите вода од загађивања, који се доноси на основу закона којим се уређују воде, у року од шест месеци од доношења овог плана.

  • Која су овлашћења републичке инспекције за заштиту животне средине?

У циљу заштите вода од загађења, инспектор заштите животне средине у складу са Законом о водама и Законом о заштити животне средине има овлашћења да:

  • забрани испуштање отпадних вода у површинске и подземне воде, које прелазе граничне вредности емисије;
  • забрани испуштање отпадних вода у стајаће воде ако је та вода у контакту са подземном водом, које може проузроковати угрожавање доброг еколошког или хемијског статуса стајаћих вода;
  • забрани испуштање отпадних вода које су прекомерно термички загађене, наложи постављање уређаја за континуирано мерење количине испуштених отпадних вода,
  • наложи биохемијско и хемијско испитивање параметара квалитета отпадних вода, и наложи да се извештаји о мерењу  квартално достављају јавном водопривредном предузећу, Министарству надлежном за послове заштите животне срединe и Агенцији за заштиту животне средине;
  • наложи спровођење техничко-технолошких мера како би се обезбедио одговара-јући третман отпадних вода пре испуштања у реципијент и спречило уношење у воде опасних, отпадних и других штетних материја, односно да се  отпадне воде испуштају на прописан начин и у количинама, односно концентрацијама или нивоима које нису изнад  прописаних граничних вредности емисије;
  • наложи хитне мере ако је то потребно, ради спречавања непосредне опасности по живот и здравље људи, биљног и животињског света и настанак веће материјалне штете;
  • забрани испуштање  отпадних вода које садрже хазардне и загађујуће супстанце у реципијент и јавну канализацију изнад прописаних граничних вредности;
  • предузме и друге мере и радње за које је инспектор овлашћен овим законима и подзаконским актима донетим на основу њих.

Опасан отпад, амбалажни отпад и посебни токови отпада

Најчешћа пиитања и одговори из области опасног отпада, амбалажног отпада и посебних токова отпада

-За грађане-

  • Шта је отпад?

Отпад је све оно што власник одбацује, жели или мора да одбаци, у складу са законом о управљању отпадом.

  • Шта је опасан отпад?

Опасан отпад је отпад који по свом пореклу, саставу или концентрацији опасних материја може проузроковати опасност по животну средину и живот и здравље људи, укључујући и амбалажу у којој је опасан отпад био, или јесте упакован.

  • Ко сноси одговорност за збрињавање производа који после употребе постају опасан отпад?

Произвођач или власник производа који после употребе постаје опасан отпад је обавезан да тај отпад преузме после употребе, без накнаде трошкова. Произвођач или увозник може да овласти друго правно лице да у његово име и за његов рачун врши преузимање.

  • Ко сноси трошкове управљања отпадом?

Власник отпада сноси све трошкове управљања отпадом, осим за отпад од производа који после употребе постају опасан отпад. Уколико је отпад одложен ван за то предвиђеног места, а чије порекло не може да се утврди, односно установи његова веза са произво-ђачем, односно  лицем које га је одложило, трошкове збрињавања сноси јединица локалне самоуправе.

  • Да ли морам да платим одношење отпадних уља, аутомобила, гума, акумулатора, електричних кућних апарата?

Не, сакупљач је у обавези да предметни отпад преузме без посебне накнаде коју наплаћује од власника отпада. Власник отпада може да наплати тржишну цену отпада од сакупљача отпада.

  • Да ли ми треба посебна дозвола ако желим да се бавим неком од делатности управљања отпадом?

Да, за обављање једне или више делатности у управљању отпадом, неопходно је прибавити дозволу и то за: сакупљање отпада, транспорт отпада, складиштење отпада, третман отпада и одлагање отпада.

  • Где могу да се информишем о овлашћеним оператерима за управљање отпадом у мом граду?

Надлежни орган за издавање дозволе обавештава јавност о свим битним чињеницама везаним за дозволу за управљање отпадом (пријем захтева, поднета документација, издата дозвола) путем средстава јавног информисања, интернета, односно у локалном листу. Такође, орган који издаје дозволе води регистар издатих дозвола, који је јаван.

– За оператере-

  • Да ли сам, као произвођач отпада, у обавези да прибавим дозволу за складиштење сопственог отпада?

Не, произвођач отпада се не сматра субјектом управљања отпадом и не подлеже обавези прибављања дозволе за складиштење сопственог отпада. Остале обавезе, прописане законом, је у обавези да испуњава.

  • Да ли сам, као произвођач отпада, у обавези да сачиним и спроводим план управљања отпадом?

Да, уколико годишње производите више од 100 тона неопасног отпада, или више од 200 килограма опасног отпада.

  • Коме могу да предам отпад из сопствене производње?

Уколико нисте у могућности да организујете управљање отпадом у складу са важећим законом, отпад предајете лицу које је овлашћено за управљање отпадом.

  • Ко може да се бави управљањем отпадом?

Складиштење, третман или одлагање може да врши привредно друштво, предузеће или друго правно лице, односно предузетник, у складу са претходно прибављеном дозволом за управљање отпадом, односно привредно друштво или предузетник на основу дозволе и уговора о обављању делатности од локалног значаја закљученог са јединицом локалне самоуправе.

  • Која документација прати кретање отпада?

Документ о кретању отпада и документ о кретању опасног отпада, осим за отпад из домаћинства. Наведени документ попуњава произвођач, односно власник отпада, превозник и овлашћени оператер за складиштење, третман или одлагање отпада. Кретање опасног отпада се најављује три дана пре отпочињања кретања отпада. Најава се шаље Министарству пољопривреде и заштите животне средине.

  • Да ли сам у обавези да плаћам таксу на производе који после употребе постају посебни токови отпада?

Да, уколико сте ви оператер који први ставља на тржиште предметни производ. Стављање нa тржиште је снабдевање или стављање на располагање, у замену за плаћање или бесплатно, било којем правном или физичком лицу на територији Републике Србије. Стављање на тржиште подразумева да је производ произведен и понуђен потенцијалним купцима. Производ који се по завршеној производњи налази у фабричком магацину из којег се не обавља продаја још увек није стављен на тржиште. Када се тај производ смести у складиште из кога се обавља промет, сматра се да је стављен на тржиште.

  • Ко је надлежни орган за издавање дозвола за управљање отпадом?

Министарство, за управљање опасним отпадом, за спаљивање инертног и неопасног отпада,  за складиштење, третман и одлагање инертног и неопасног отпада који се обавља на територији више јединица локалне самоуправе, и третман отпада у мобилном постројењу.

Аутономна покрајина Војводина, за управљање отпадом за све активности које се у целости одвијају на територији АП и за постројења за која дозволу за изградњу издаје надлежни орган АП, као и за складиштење третман и одлагање инертног и неопасног отпада који се обавља на територији више јединица локалне самоуправе.

Град, односно град Београд, за управљање инертним и неопасним отпадом за активности које се у целости обављају на територији града. Општина за управљање инертним и неопасним отпадом за активности које се у целости обављају на територији општине.

  • Да ли ми је за прекогранично кретање отпада потребна нека дозвола?

Да. Увоз, извоз и транзит отпада се могу вршити само на основу претходно издате дозволе за прекогранично кретање отпада, односно потврде за увоз и извоз отпадног алуминијума, као и транзит неопасног отпада.

  • Да ли сам, као оператер који управља отпадом, у обавези да водим некакву евиденцију и да шаљем извештаје ?

Да, произвођач и власник отпада дужан је да води и чува дневну евиденцију о отпаду ( ДЕО образац, у електронској форми) и да доставља редован годишњи извештај (ГИО образац), до 31. марта текуће године за претходну годину.

  • Коме могу да се жалим на непрописно управљање отпадом?

Надлежна је инспекцијска служба органа који је издао дозволу за управљање отпадом. Жалбе на рад надлежних органа за управљање отпадом у АП Војводини, градовима и општинама се упућују Министарству пољопривреде и заштите животне средине, Сектору инспекције за заштиту животне средине.

Регионалне депоније комуналног отпада

Најчешћа пиитања и одговори из области региналне депоније комуналног отпада

Регионалне депоније комуналног отпада

  • Шта је отпад?

Отпад је све оно што власник одбацује, жели или мора да одбаци, у складу са законом о управљању отпадом.

  • Ко сноси трошкове управљања отпадом?

Власник отпада сноси све трошкове управљања отпадом, осим за отпад од производа који после употребе постају опасан отпад. Уколико је отпад одложен ван за то предвиђеног места, а чије порекло не може да се утврди, односно установи његова веза са произвођачем, односно  лицем које га је одложило, трошкове збрињавања сноси јединица локалне самоуправе.

  • Да ли депоније или ЈКП може да одбије пријем отпада?

Да, уколико отпад по свом саставу не испуњава критеријуме за пријем и одлагање, односно критеријуме оператера који врши сакупљање, транспорт и одлагање отпада, о којима сте претходно информисани.

  • Коме могу да се жалим због неодговарајућег поступања са отпадом у мом граду?

Градској или општинској управи, организационој јединици задуженој за заштиту животне средине. Жалба може бити писмена (потписана или анонимна), или усмена, дата на записник у писарници градске, односно општинске управе.

  • Шта да радим ако се по мојој жалби ништа не предузме?

Обратите се Министарству пољопривреде и заштите животне средине, Сектору инспекције за заштиту животне средине.

Загађење ваздуха пореклом од индустријских објеката

Најчешћа пиитања и одговори из области загађење ваздуха пореклом од индустријског објекта

  • Шта је емисија загађујуће материје у ваздух и шта је емитер?

Емисија јесте испуштање загађујућих материја у гасовитом, течном или чврстом агрегатном стању из извора загађивања у ваздух.

Тачкасти извор (емитер) је извор загађивања преко кога се загађујуће материје испуштају у ваздух кроз за то посебно дефинисане испусте (димњак, канал, цев), или из неколико испуста повезаних на заједнички испуст.

Дифузни извор (емитер) је извор загађивања код кога се загађујуће материје испуштају у ваздух из недефинисаних испуста, тј. без одређеног испуста/димњака (уређаји, површине и друга места).

  • Шта је квалитет ваздуха?

Под квалитетом ваздуха се сматра ниво загађујућих материја у ваздуху на одређеном месту које се налази у ближој и даљој околини од извора емисије (тачкастог и/или дифузног).

  • Ко обезбеђује и прати квалитет ваздуха?

Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, у оквиру своје надлежности утврђене законом, обезбеђују мониторинг квалитета ваздуха.

Праћење квалитета ваздуха и праћење емисија у ваздух обављају надлежни органи државне управе и правна лица која имају дозволу за обављање ове делатности.

  • Како доћи до податка о загађености ваздуха?

На интернет сајту Агенције за заштиту животне средине се налазе извештаји о стању квалитета ваздуха у Републици Србији.

  • Које су обавезе оператера?

Обавезе оператера су одређене чланом 58. Закона о заштити ваздуха који је објављен у Службеном гласнику РС број 36/09 од 12.05.2009.године. Укратко, обавеза оператера је да обезбеди мерења емисије загађујућих материја у ваздух и да достави извештај о мерењу; да води евиденцију о раду уређаја за спречавање или смањивање емисије загађујућих материја, као и мерних уређаја за мерење емисије; да у случају спаљивања води евиденцију о врсти и квалитету сировина, горива и отпада.

Обавеза оператера је да одржава постројење тако да не испушта загађујуће материје у ваздух у количини већој од граничних вредности емисије. Уколико дође до квара уређаја којима се обезбеђује спровођење прописаних мера заштите, или до поремећаја технолошког процеса, због чега долази до прекорачења граничних вредности емисије, оператер је дужан да квар или поремећај отклони, односно прилагоди рад насталој ситуацији, или да обустави технолошки процес, како би се емисија свела на дозвољене границе у најкраћем року.

  • Ко врши надзор над применом мера заштите ваздуха од загађивања?

Инспекцијски надзор над применом одредаба Закона о заштити ваздуха и прописа донетих за његово извршавање врши инспектор за заштиту животне средине.

Републичка инспекција за заштиту животне средине, Министарства пољопривреде и заштите животне средине, контролише објекте базне и прерађивачке хемијске индустрије, црне и обојене металургије, каменоломе, цементаре, објекте за производњу креча, термоелектране снаге 10 и више MW и друге,  за које министарство надлежно за послове грађевине издаје одобрење за градњу, односно употребну дозволу.

Покрајинска инспекција за заштиту животне средине контролише мере заштите ваздуха од загађивања у објектима за које надлежни орган аутономне покрајине издаје одобрење за градњу, односно употребну дозволу.

Градска, односно општинска инспекција за заштиту животне средине контролише објекте као што су топлане снаге мање од 10 MW, фарме, објекте за производњу и прераду меса, млека, и друге објекте за које надлежни орган јединице локалне самоуправе издаје одобрење за градњу, односно употребну дозволу.

  • Уколико непријатни мириси који потичу од ( роштиљнице, ресторани, пекаре ) или бензинске пумпе:

Наведени уређаји у смислу Закона о заштити ваздуха ( ,,Сл.гласник РС,, бр. 36/09 )  нису стационарни извори загађивања,  не подлежу издавању дозволе за рад на основу чл. 56 наведеног закона и нису предмет контроле општинских инспектора за заштиту животне средине. Мерење емисије на овим објектима се може наложити само у случају да је наведено постројење за сагоревање такве топлотне снаге да је за њега прописана гранична вредност емисије и да се продукти сагоревања одвојеним системом, кроз дефинисани испуст одводе у атмосферу, тако да је могуће успоставити мерно место за мерење емисије у складу са Уредбом о граничним вредностима емисије (,,Сл.гласник РС,,бр.71/10,6/11).

Објекти за термичку обраду намирница су предмет контроле санитарне инспекција.

Не врши се мерење загађујућих материја у објектима за снабдевање моторних возила горивом-бензинске пумпе.

Бука

Најчешћа пиитања и одговори из области буке

  • Шта је извор буке?

Извори буке су уређаји и средства за рад (чекић, бушилица, брусилица, акустички уређаји) саобраћај, покретни и непокретни објекти у којима се, због обављања делатности, ствара бука. У изворе буке спадају и отворени и затворени простори који се користе за спорт, игру, концерте и угоститељски објекти.

  • Које су обавезе оператера приликом стављања у промет извора буке машина, уређаја, опреме?

Машине, превозна средства, уређаји и опрема који се производе у Републици Србији, или се увозе на територији Републике Србије, морају ради стављања у промет, односнo употребу, бити усклађени са техничким прописима који се односе на гранични ниво буке под одређеним условима употребе, а релевантни подаци о буци у условима употребе морају бити означени на производу у складу са посебним прописима.

  • Шта је то акустичко зонирање и ко врши акустичко зонирање?

Акустичко зонирање јесте одређивање граничне вредности индикатора буке за различита подручја према њиховој намени. Јединица локалне самоуправе врши акустичко зонирање  на својој територији, одређује мере забране и ограничења у складу са законом. Правилником о методологији за одређивање акустичких зона (Сл.гласник РС бр.72/10)  прописана је методологија за одређивање акустичких зона.

  • Бука која није у надлежности инспекције за заштиту животне средине

Бука која настаје на радном месту и у радној околини, бука која настаје у превозном средству, бука која потиче од војних активности и активности од елементарних непогода, бука од активности у домаћинствима, као и бука из суседних домаћинстава, и бука којој су изложени они који је стварају.

  • Ко је надлежан за заштиту од буке у животној средини?

Министарство надлежно за послове заштите животне средине утврђује мере и услове заштите од буке, односно звучне заштите у плановима, програмима и пројектима, укључујући и оне на које даје сагласност у поступку стратешке процене утицаја, процене утицаја на животне средину, односно у поступку издавања интегрисане дозволе за рад постројења и активности, и врши надзор и контролу примене мера заштите од буке у животној средини. Инспекцијски надзор, Министарство надлежно за послове заштите животне средине, врши преко републичког инспектора за заштиту животне средине.

Аутономна покрајина утврђује мере и услове заштите од буке, односно звучне заштите у плановима, програмима и пројектима, укључујући и оне на које даје сасласност у поступку стратешке процене утицаја, процене утицаја пројеката на животну средину,   односно у поступку издавања интегрисане дозволе за рад постројења и активности, и врши надзор и контролу примене мера заштите од буке у животној средини. Аутономна покрајина врши инспекцијски надзор над извршавањем послова поверених овим законом преко инспектора за заштиту животне средине.

Јединица локалне самоуправе утврђује мере и услове заштите од буке, односно звучне заштите у плановима, програмима и пројектима, укључујући и оне на које даје сагласност у поступку стратешке процене утицаја, процене утицаја пројеката на животну средину,   односно у поступку издавања интегрисане дозволе за рад постројења и активности, и врши надзор и контролу примене мера заштите од буке у животној средини. Јединица локалне самоуправе врши инспекцијски надзор над извршавањем послова поверених овим законом преко инспектора за заштиту животне средине.

Контролу  буке из угоститељских објеката врши инспектор за заштиту животне средине  јединица локалне самоуправе.

Хемикалије и биоциди

Најчешћа пиитања и одговори из области хемикалија и биоцида

  • Која инспекција је надлежна за контролу хемикалија и биоцидних производа на тржишту Републике Србије?

У складу са чланом 86. Закона о хемикалијама и чланом 50. Закона о биоцидним производима, инспекциски надзор врши министарство надлежно за заштиту животне средине преко инспектора за заштиту животне средине, министарство надлежно за послове здравља преко санитарних инспектора и министарство надлежно за послове трговине преко тржишних инспектора. Јединица локалне самоуправе врши инспекцијски надзор над пословима који су јој поверени предметним законима.

  • Које се хемикалије уписују у Регистар хемикалија?

У Регистар хемикалија се уписују хемикалије које се производе или увозе на тржиште Републике Србије, уколико се могу сврстати под неки од царинских тарифних бројева датих на списку Прилога 1. који је одштампан уз Правилник о Регистру хемикалија („Службени гласник РС“, број 23/10) и уколико се хемикалије појединачно увозе или производе у количини која је једнака или већа од 100 килограма на годишњем нивоу, осим оних које су изузете чланом 4. став 3. Закона о хемикалијама („Службени гласник РС“, број 36/09). У Регистар се уписује супстанца која изазива забринутост, произведена или увезена у количини већој од 1 kg годишње, односно смеша која садржи супстанцу која изазива забринутост, произведена или увезена у количини већој од 10 kg годишње.

  • Уколико предузеће део хемикалија директно увози, а део купује на домаћем тржишту, да ли за упис у Регистар хемикалија мора да пријави хемикалије набављене на оба начина?

У овом случају уписују се само хемикалије које се директно увозе. Обавезу уписа хемикалија које купујете на домаћем тржишту има произвођач, увозник или даљи корисник који је те хемикалије директно увезао или произвео.

  • Ко има обавезу достављања безбедносног листа?

Обавезу достављања безбедносног листа има снабдевач који је према дефиницији  датој у Закону о хемикалијама, правно лице или предузетник, односно произвођач, увозник, дистрибутер или даљи корисник, а који ставља у промет хемикалије. Безбедносни лист се доставља сваком другом дистрибутеру или даљем кориснику у ланцу снабдевања без накнаде, на српском језику у штампаној или електронској форми. Такође снабдевач је дужан да врши измене и допуне садржаја безбедносног листа и да у случају измене безбедносног листа, ажурирано издање достави сваком другом дистрибутеру или даљем кориснику у ланцу снабдевања коме је испоручио хемикалију у претходних 12 месеци.

  • Уколико набављамо лабораторијске хемикалије за сопствене потребе, да ли је потребно да располажемо са безбедносним листом на српском језику за сваку хемикалију?

Уколико набављате хемикалије у унутарграничном промету, и хемикалија коју набављате испуњава услове прописане Законом о хемикалијама, члан 20, снабдевач је дужан да вам уз хемикалију достави и безбедносни лист, а за хемикалије из члана 21. Закона, имате право да захтевате да вам уз хемикалију достави безбедносни лист. Међутим, уколико сте ви директан увозник хемикалија, обавеза израде безбедносног листа на српском језику примењује се на вас.

  • Када увозимо хемикалију и добијемо безбедносни лист од извозника, дали се тај безбедносни лист буквално преводи на српски језик?

Одговорност за израду и садржај безбедносног листа је на произвођачу, односно увознику хемикалије, лицу које ставља хемикалију у промет на територији Републике Србије. Дакле, као увозник хемикалије ви је први стављате у промет у РС. Дужни сте да проверите информације садржане у безбедносном листу, који је доставио произвођач,  да исправите погрешне податке, прилагодите садржај прописима који важе у нашој земљи и када је потребно, допуните садржај информацијама у вези са специфичним потребама својих купаца.

  • Од када је правно лице у обавези да обезбеди саветника за хемикалије и како га може ангажовати, односно да ли мора бити у сталном радном односу код правног лица?

Снабдевач је дужан да обезбеди саветника за хемикалије у року од две године од дана ступања на снагу Правилника о саветнику за хемикалије и условима које мора да испуни правно лице или предузетник који врше обуку и проверу знања саветника за хемикалије, тј. до 9. марта 2013. године. Снабдевач може саветника за хемикалије запослити у стални радни однос, или га може повремено ангажовати.

  • Који оператери су дужни да воде евиденцију о хемикалијама?

Снабдевач је дужан да води евиденцију о хемикалијама, која нарочито садржи: податке о идентитету хемикалије, дистрибутерима, односно даљим корисницима и количинама хемикалија које су им испоручене, као и о збирним количинама хемикалија које су продате потрошачима у календарској години. Евиденцију снабдевач је дужан да чува најмање 10 година после последње производње, стављања у промет и коришћења хемикалија, и да их достави министарству надлежном за заштиту животне средине, на његов захтев.

  • Које хемикалије подлежу обавези класификације?

Обавези класификације подлежу хемикалије које поседују опасна својства на основу којих им се применом критеријума за класификацују може доделити једна, или више класа опасности.

  • Ко не мора да обезбеди саветника за хемикалије?

Саветника за хемикалије не мора да обезбеди Правно лице, или предузетник који искључиво ставља у промет сировине за средства за заштиту биља, лекове и  медицинска средства, која се користе у хуманој и ветеринарској медицини, козметичке производе, храну, прехрамбене адитиве и ароме, и храну за животиње и адитиве за ту храну; Снабдевачи хемикалија који стављају у промет у количини мањој од 100 kg годишње; Дистрибутер опасних хемикалија који се искључиво бави малопродајом.

  • Да ли снабдевач води евиденцију о свакој хемикалији, без обзира на њену количину и намену?

Снабдевач је дужан да води евиденцију о свакој хемикалији без обзира на количину хемикалије коју је произвео и ставио у промет, осим: биоцидних производа, средстава за заштиту биља, лекова и медицинских средстава, козметичких производа, хране, прехрамбених адитива и арома, хране за животиње и адитива за ту храну.

  • Који су прелазни периоди за класификацију и обележавање, као и реобележавање хемикалија?

Супстанце: Све супстанце које се налазе у промету, од 01. децембра 2012. године, морају бити обележене и упаковане у складу са CLP/GHS прописом.

Смеше: До 01. јуна 2015. године произвођач, увозник и даљи корисник дужан је да класификује, а снабдевач да обележи и упакује смеше у складу са DSD/DPD прописом, а може их класификовати и у складу са CLP/GHS прописом. Ако је смеша класификована према оба прописа, снабдевач је дужан да је обележи и упакује у складу са CLP/GHS прописом. Ако су смеше стављене у промет пре 01. јуна 2015. године, а класификоване су, обележене и упаковане у складу са DSD/DPD прописом, снабдевач је дужан да их поново обележи и упакује у складу са CLP/GHS прописом најкасније до 01. јуна 2017. године.

  • Уколико је неки Оператер увезао хемикалије које се уписују у Регистар, а исте није продао или потрошио у производњи,  у току те године, да ли пријављује целокупну увезену количину или само потрошену?

Количина стављена у промет није количина која се прода на територији Републике Србије већ целокупна количина хемикалије која је увезена или произведена за пласман на територији Републике Србије у периоду од 01. јануара до 31. децембра календарске године, за коју се врши упис  у Регистар.

Превенција великог хемијског удеса

Најчешћа пиитања и одговори из области превенције великог хемијског удеса

  • Шта је то севесо постројење?

Севесо постројење, односно постројење у којем се обављају активности у којима је присутна, или може бити присутна опасна материја у једнаким или већим количинама од прописаних, јесте техничка јединица унутар комплекса где се опасне материје производе, користе, складиште, или се њима рукује. Постројење укључује сву опрему, зграде, цевоводе, машине, алате, интерне колосеке и депое, докове, истоварна пристаништа, складишта, или сличне грађевине на води и копну, а које су нужне за функционисање постројења. Заштита од хемијског удеса код севесо постројења, у складу са Законом о заштити животне средине (“Сл.гласник РС“ 135/04 и 36/09) налази се у надлежности републичке инспекције за заштиту животне средине.

  • Који су критеријуми за одређивање да ли је неко постројење севесо постројење?

Критеријуми за одређивање да ли је неко постројење Севесо постројење, односно коју врсту докумената је оператер севесо постројења у обавези да изради, дефинисани су Правилником о листи опасних материја и њиховим количинама и критеријумима за одређивање врсте докумената које израђује оператер севесо постројења, односно комплекса („Сл. Гласник РС”, бр. 41/10). Такође, за потребе спровођења прописа области заштите од хемијског удеса, наведеним правилником прописана је Листа опасних материје и њихових граничних количина (Табела 1) и Листа класа опасности и граничних количина опасних материја (Табела 2).

Сам поступак препознавања оператера да ли и којој групи постројења припадају (севесо постројење нижег или вишег реда) често може бити сложен, посебно код оних оператере који на својој локацији имају већи број различитих врста опасних материја са различитим класама опасности. С тим у вези министарство је направило “Упутставо за одређивање врсте докумената које израђује оператер севесо постројења“, у коме се налази већи број различитих примера израчунавања, код оператера који имају различите комбинације опасних материја и које су класификоване у једну или више класа опасности.

  • Који капацитети у оквиру комплекса се узимају као основа за израчунавање да ли је неко постројење севесо постројење или не?

За постојећа постројења оператер узима у обзир максималне складишне капацитете. Уколико постоје складишни резервоари који су ван функције, и ако је оператер донео Одлуку да исте неће користити, у том случају оператер је у обавези  надлежном органу доставити доказ о поштовању донете одлуке, тј. да примењује одговарајућа техничка и/или организациона средстава, као нпр. печаћивање непотребних складишних капацитета, демонтажа складишта које није у употреби и слично.

  • Kако поступати у случају удеса у транспорту опасних материја?

Поступање у случају удеса у транспорту опасних материја, регулисано је Законом о транспорту опасних терета (Службени гласник РС бр.88/2010), који се налази у надлежности министарства надлежног за послове саобраћаја. У складу са чланом 74. наведеног закона, инспекцијски надзор над применом овог закона и прописа донетих на основу њега врши инспекција за транспорт опасног терета.

Заштићена подручја

Најчешћа пиитања и одговори из области заштићена подручја

  • Неко је посекао или намерава да посече дрворед или појединачна стабла . Коме се обратити?

Зелене површине, дрвореди и појединачна стабла у надлежности су локалне самоуправе,  односно Градске комуналне  инспекције. На пример,  на територији Града Београда захтеви за сечу стабала достављају  се Одељењу за комунално-стамбене послове општине. Решење о сечи доноси стручна градска комисија. Стабло се може посећи само у случају позитивног решења комисије на основу кога ЈКП „Зеленило Београд“ врши сечу и уклањање стабала.

  • Коме се обратити у случају сече заштићених стабала?

Обратити се надлежном инспектору за заштиту животне средине који ће утврдити да ли је стабло заштићено општинском одлуком, и у том случају даљи управни поступак води општински инспектор за заштиту животне средине,  а у случају да је стабло проглашено заштићеним Уредбом Владе Републике Србије,  надлежност је републичког инспектора за заштиту животне средине.

  • Коме пријавити почетак извођења радова  у Заштићеном подручју?

За све радове који ће се изводити  у заштићеном подручју  обратити се у писаној форми управљачу.

  • Да ли се на територији Националног парка могу сакупљати секундарне сировине?

Сакупљање и транспорт секундарних сировина дозвољено је на територији Националног парка,  док су складиштење и третман секундарних сировина забрањени на територији НП.

  • Приметили смо да се врше припреме за изградњу објекта у заштићеном подручју, коме се обратити?

Уколико грађани наиђу на такве радове, обраћају се чуварској служби Управљача заштићеног подручја,  која у складу са својим законским овлашћењима проверава да ли су радови дозвољени, пријављени управљачу и да ли за њихово извођење постоје Услови Завода за заштиту природе Србије, у супротном чуварска служба зауставља даље  извођење радова. Грађани се могу обратити и републичкој инспекцији за заштиту животне средине из области заштите и коришћења природних добара, Министарства пољопривреде и заштите животне средине, као и републичкој грађевинској инспекцији, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

  • Каква је процедура за извођење радова на заштићеном подручју?

Подноси се  захтев управљачу заштићеног подручја,  а исти је у обавези да вас упозна са  могућностима  и даљом процедуром.

  • Зашто се плаћа накнада за коришћење заштићеног подручја?

Зато што се вршењем делатности на заштићеном подручју користе његове природне вредности и погодности. Управљач,  наплатом накнада прикупљена средства користи за развој и унапређење заштићеног подручја, а све у циљу очувања природних вредности због којих је простор и стављен под заштиту.

Заштићенe дивље врсте

Најчешћа пиитања и одговори из области заштићене дивље врсте

  • Где и када излази конкурс за откуп заштићених врста дивље флоре и фауне?

Сваке године у Службеном гласнику Републике Србије објављује се конкурс за сакупљање и коришћење у комерцијалне сврхе заштићених врста дивље флоре, фауне и гљива.

Почетком марта, надлежно министарство расписује конкурс за издавање дозвола за сакупљање из природе заштићених врста дивље флоре, фауне и гљива. Правна лица могу да конкуришу, потом добијају обавештења о одобреним количинама које могу да сакупе, и по извршеној уплати добијају дозволу за сакупљање. Конкурс се може наћи и на сајту Министарства.

  • Желим да се бавим сакупљањем и продајом лековитог биља као физичко лице, шта је потребно од документације?

Да би се бавили сакупљањем биља као физичко лице неопходно је да вам предузеће са којим склапате Уговор, односно предузеће којем ћете предавати сакупљено биље, изда потврду о обучености берача. Потврду може издати само предузеће које је прибавило  дозволу за сакупљање и коришћење у комерцијалне сврхе, издату од стране Министарства пољопривреде и заштите животне средине. На потврди се наводи име берача као и број дозволе за дату годину. Потврда важи само за једну сакупљачку сезону, за период од 01. марта текуће до 01. марта следеће године.

  • Да ли је за транзит дивље флоре и фауне потребна дозвола Министарства?

За транзит дивље флоре и фауне, врста које се налазе на Уредби о стављању под контролу  коришћења и промета дивље флоре и фауне (,,Сл.гласник РС,, бр. 31/05; 38/08;09/10;69/11) није потребна дозвола Министарства. За транзит врста које се налазе на ЦИТЕС листама, потребно је дати на увид извозну дозволу земље порекла јединке и увозну дозволу земље увоза.

  • У дворишту или на суседној парцели појавиле су се змије. Шта да радимо?

Обратити се служби комуналне зоохигијене, која ће извршити дислокацију змија.

  • Пронашли смо повређену животињу. Шта радити?

Уколико грађани наиђу на повређену строго заштићену или заштићену јединку, могу се обратити инпекцији за заштиту живoтне средине у области заштите и коришћења природних добара, Министарства пољопривреде и заштите животне средине, најближој ветеринарској организацији, или Заводу за заштиту природе Србије. Повређену јединку преузима месно надлежни инспектор и пребацује је у прихватилиште. Након лечења, уколико се ради о аутохтоној врсти, јединка се пушта у природу. Угинуле строго заштићене врсте животиња се предају природњачком музеју ради препарирања.

  • Приметили смо да се хватају птице мрежама , коме се обратити?

Грађани се у таквим случајевима обраћају републичкој инспекцији за заштиту животне средине у области заштите и коришћења природних добара, или ловно-шумарској инспекцији, Министарства пољопривреде и заштите животне средине.

  • Како се остварује право на надокнаду штете коју су нанеле строго заштићене и заштићене дивље врсте?

Пријавите настанак штете министарству  надлежном за послове заштите  животне средине у року од 8 дана, од дана настанка штете.

  • На шта обратити пажњу приликом куповине заштићених врста животиња?

Трговина заштићеним врстама може се вршити само примерцима узгајаним у регистрованим узгајивачницама, или уколико за јединку постоји доказ о пореклу. Неопходно је да јединка буде прописно обележена. Приликом трговине заштићеним врстама, продавац је у обавези да новом власнику изда потврду о пореклу животиње, упутство о условима држања и рачун.

Заштита и коришћење рибљег фонда

Најчешћа пиитања и одговори из области заштита и коришћење рибљег фонда

  • Како се постаје корисник рибарског подручја?

Рибарско подручје, или део рибарског подручја уступа се на коришћење јавним конкурсом на 10 година, привредном друштву или јавном предузећу које испуњава следеће услове:

  1. да је технички и стручно опремљено за обављање делатности, односно да има запослено лице у сталном радном односу са најмање VII степеном стручне спреме (или мастер студије), биолошког, еколошког или сточарског усмерења, или да обезбеди пословно-техничку сарадњу са овлашћеном стручном установом, уз одобрење министра;
  2. да има организовану рибочуварску службу у складу са овим законом;
  3. да није у року од две године, пре објављивања конкурса за уступање рибарског подручја на коришћење, кажњавано за привредне преступе или прекршаје.
  • Да ли се плаћа накнада за коришћење рибарског подручја и у ком износу?

Накнаду за коришћење рибарског подручја плаћа корисник рибарског подручја у износу од 15% од новчаног износа трошкова за издавање дозволе за привредни риболов, и 10% од новчаног износа трошкова за издавање дозволе за рекреативни риболов.

  • Које услове морам да испуњавам да би се бавио привредним риболовом?

Привредним риболовом може да се бави привредно друштво или предузетник, који је положио стручни испит за рибара, односно ако је уписан у регистар привредних рибара. Поред тога предузетник који се бави привредним риболовом мора имати закључен Уговор са корисником рибарског подручја, као и дозволу за обављање привредног риболова, коју издаје корсник рибарског подручја на коме се обавља привредни риболов.

  • Коме могу да пријавим продају рибе за време ловостоја или испод прописане величине?

Контролу промета рибе, односно контролу испуњености услова за стављање рибе у промет у погледу ловостаја, или дозвољене величине, врши републичка инспекција за заштиту животне средине.

  • Ко врши контролу привредног или рекреативног риболова и која су овлашћења лица која врши контролу?

Контролу испуњености услова за обављање привредног или рекреативног риболова врше рибочувари који су запослени код корисника рибарских подручја. Рибочувар као службено лице,  овлашћен је да:

  1. затражи од лица затеченог у риболову, да покаже исправе којима се утврђује његов идентитет и дозволу за привредни риболов, односно дозволу за рекреативни риболов;
  2. изврши преглед објеката, пловних објеката, возила, риболовног алата, опреме и улова и да утврди да ли се риболов обавља у складу са овим законом;
  3. приступи свакој риболовној води на рибарском подручју у циљу контроле;
  4. врши продају дневних, вишедневних и доплатних дозвола за рекреативни риболов;
  5. привремено одузме дозволу за привредни или рекреативни риболов, средства, алат и опрему, као и друге предмете пронађене на риболовној води, или у њеној непосредној близини, ако постоји основана сумња да су употребљени или намењени за извршавање радњи које су забрањене овим законом;
  6. одузме улов уколико постоји основана сумња да је риба уловљена у супротности са одредбама овог закона;
  • Коме могу да се обратим кад приметим да неко лови рибу струјом или другим недозвољеним средствима?

Лов рибе експлозивом, харпуном, остима, подводном пушком, ватреним оружјем, струјом, вештачким извором светлости и другим средствима која убијају, трују или омамљују рибу, забрањен је и кажњив Законом о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда, за чију примену је задужен корисник рибарског подручја преко своје рибочуварске службе и републичка инспекција за заштиту животне средине. Наведене радње забрањене су и кажњиве и по Кривичном законику РС, за чију примену и спровођење су задужени  полиција и тужилаштво. Дакле, напред наведене радње могу се пријавити рибочуварској служби корисника рибарског подручја, републичкој инспекцији за заштиту животне средине или надлежној полицијској станици.

  • Где могу да купим дозволу за рекреативни риболов и колико кошта?

Дозволу за рекреативни риболов издаје корисник рибарског подручја у јединицама локалне самоуправе, које се налазе на територији рибарског подручја за које корисник има уговор о уступању на коришћење, и то лицу које има место пребивалишта у тим јединицама локалне самоуправе. Дозволе за рекреативни риболов могу се купити непосредно у седишту корисника рибарског подручја, или у удружењима рекреативних риболоваца, која имају закључене уговоре са корисником рибарског подручја о издавању дозвола.

Цена дозволе за рекреативни риболов износи 6.000,00 динара, осим за лица старија од 65 година, лица са телесним оштећењем од 60-80%, жене и лица млађа од 18 година, за које цена дозволе износи 3.000,00 динара и лица са телесним оштећењем 80% и више или трајно неспособна за рад, за ратне и мирнодопске војне инвалиде и цивилне инвалиде рата, за које цена дозволе износи 100 динара. Лица млађа од 14 година рекреативни риболов могу обављати без дозволе у пратњи лица које поседује дозволу за рекреативни риболов.

  • Да ли је корисник рибарског подручја дужан да порибљава риболовне воде сваке године и ко контролише порибљавање?

Порибљавање риболвоних вода на рибарском подручју врши се у складу са Програмом управљања рибарским подручјем, где је за сваку риболовну воду прописано да ли је потребно, или не, вршити порибљавања, у ком обиму и у које време. Контролу порибљавања врши републичка инспекција за заштиту животне средине.