Захваљујући успешној сарадњи Министарства заштите животне средине, међународне невладине организације Четири Шапе (Vier Pfoten) и Зоолошког врта Палић, мужјак хибрида мрког и поларног медведа (Ursus arctos x Ursus maritimus), који је 2017. године трајно одузет судском пресудом након заплене покрајинске инспекције за заштиту животне средине у Србобрану крајем октобра 2016. године, збринут је јуче у специјализованом прихватилишту за медведе у месту Ароса, у Швајцарској.

У уторак (2. јула), медвед је седиран у раним јутарњим сатима у Зоолошком врту Палић и након детаљног ветеринарског прегледа утоварен у транспортни кавез за пут од преко 1,400 километара. Медвед је транспортован специјалним возилом НВО Четири Шапе за транспорт дивљих животиња. Након 28 сати вожње, по приспећу у Аросу, кавез са медведом је морао бити транспортован скијашком гондолом до самог прихватилишта, обзиром да је њихова укупна тежина  била преко пола тоне. Хибрид мрког и поларног медведа из Србије је први становник новог прихватилишта у Ароси, чије је званично отварање планирано у августу ове године.

Овај медвед је дужи низ година боравио у заточеништву у Србобрану у простору испод сваког прописаног минимума, односно у металном кавезу који је био 2,4 метра дужине, 1,2 метра ширине и 1,2 метра висине. Крајем октобра 2016. године медвед је одузет и измештен у Зоолошки врт Палић, као мера хитног збрињавања док се не пронађе оптимално решење. У прихватилишту за медведе у Ароси медвед сада има на располагању унутрашњи простор од преко 300 квадрата и спољашњи простор од 1.6 хектара.

Овај примерак хибрида мрког и поларног медведа рођен је у заточеништву у Србији 2006. године. С обзиром да у датом периоду нису постојале одредбе у националним прописима које ближе регулишу држање дивљих животиња у заточеништву, неконтролисано размножавање оваквих животиња у склопу зоолошких вртова је неретко доводило до тога да оне брзо постану вишак и заврше у неодговарајућим условима, као што су циркуске менажерије и приватно власништво.

Због неодговорности држалаца дивљих животиња, а посебно опасних дивљих живоитња, врло често долази до ситуација у којима се дивље животиње држе у неодговарајућим условима, што поред угрожавања саме добробити животиња често представља и веома озбиљну опасност по безбедност људи. Прописи којима се ближе дефинишу услови за држање дивљих животиња у заточеништву, укључујући и ограничења, односно забране држања поједниних врста дивљих животиња, прописани су 2010. године. Забрана држања појединих врста дивљих животиња у заточеништву, осим у склопу зоолошких вртова и неколико других изузећа, односи се пре свега на дивље животиње које могу бити опасне по људе, што подразумева животиње попут крупних звери, мајмуна, отровних змије и слично.

Сви медведи, односно животиње које припадају породици Ursidae, заштићени су Конвенцијом о међународном промету угроженим врстама дивље фауне и флоре (CITES) и националним прописима, a мрки медвед (Ursus arctos) има статус строго заштићене врсте у Републици Србији.